Кзз 49/2013 - повреде Кривичног закона; амнестија

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Кзз 49/2013
22.05.2013. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

 

                                    Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Невенке Важић, председника већа, Предрага Глигоријевића, Љубице Кнежевић-Томашев, Веска Крстајића и Биљане Синановић, чланова већа, са саветником Врховног касационог суда, Зорицом Стојковић, као записничарем, у кривичном предмету окр. Д.Т., због кривичног дела  неуплаћивање пореза по одбитку из члана 173. став 1. Закона о пореском поступку и пореској администрацији (ЗПППА), одлучујући о захтеву за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца Ктз бр. 421/13 од 24.04.2013. године, подигнутом против решења Основног суда у Пироту 3.Кв бр. 297/12 од 26.11.2012. године, у седници већа одржаној у присуству окривљеног Д.Т., дана 22.05.2013. године, донео је

 

П Р Е С У Д У

 

                        УВАЖАВА СЕ као основан захтев за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца Ктз бр. 421/13 од 24.04.2013. године и УТВРЂУЈЕ   да је правноснажним решењем Основног суда у Пироту 3.Кв бр. 297/12 од 26.11.2012. године повређен закон и то члан 1. став 1. Закона о амнестији ("Службени гласник РС" бр 107/12) у корист окр. Д.Т.

 

О б р а з л о ж е њ е

 

                        Решењем Основног суда у Пироту 3.Кв бр. 297/12 од 26.11.2012. године,  осуђени Д.Т., коме је правноснажном пресудом Основног суда у Пироту 1.К бр. 124/10 од 29.07.2010. године, због кривичног дела  неуплаћивање пореза по одбитку из члана 173. став 1. Закона о пореском поступку и пореској администрацији (ЗПППА),  изречена условна осуда тако што му је утврђена казна затвора у трајању од 120 дана са роком проверавања од једне године и новчана казна у износу од 50.000,00 динара, као споредна, која казна је правноснажним решењем Основног суда у Пироту Кв бр. 112/11 од 07.07.2011. године замењена казном затвора у трајању од 50 дана, ослобођен је од извршења 25% изречене казне затвора, односно од 13 дана, док се остатак казне у трајању од 37 дана има извршити.

 

                        Против наведеног решења Републички јавни тужилац подигао је захтев за заштиту законитости Ктз бр. 421/13 од 24.04.2013. године, због повреде члана 1. става 1. Закона о амнестији ("Службени гласник РС" бр. 107/12) учињене у корист окривљеног, са предлогом да Врховни касациони суд усвоји захтев за заштиту законитости и утврди да је решењем Основног суда у Пироту 3.Кв бр. 297/12 од 26.11.2012. године повређен члан 1. став 1. Закона о амнестији ("Службени гласник РС" бр. 107/12) у корист осуђеног Д.Т.

 

                        Врховни касациони суд је одржао седницу већа у смислу члана 422. став 3. Законика о кривичном поступку, у присуству окривљеног Д.Т., а у одсуству уредно обавештеног Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног адв. З.Ц., који је брисан из регистра адвоката Адвокатске коморе Ниш дана 18.03.2013. године, а преузиматељ адвокатске канцеларије није одређен, уз сагласност окривљеног који је изјавио да нема браниоца и да му он није потребан.

 

                        На седници већа, након разматрања списа предмета заједно са побијаним решењем, а по оцени навода у захтеву, Врховни касациони суд је нашао:

 

                        Захтев за заштиту законитости је основан.

 

                        Основано се у захтеву за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца Ктз бр. 421/13 од 24.04.2013. године, указује, да је правноснажним решењем Основног суда у Пироту 3.Кв бр. 297/12 од 26.11.2012. године, учињена повреда члана 1. став 1. Закона о амнестији ("Службени гласник РС" бр. 107/12) у корист окривљеног Д.Т.

 

                        Из списа предмета произилази да је пресудом Основног суда у Пироту 1.К бр. 124/10 од 29.07.2010. године, која је потврђена пресудом Апелационог суда у Нишу Кж1 бр. 3555/10 од 08.12.2010. године, окривљеном Д.Т. због извршења кривичног дела неуплаћивање пореза по одбитку из члана 173. став 1. Закона о преском поступку и пореској администрацији изречена условна осуда тако што му је утврђена казна затвора у трајању од 120 дана и истовремено одређено да се  она неће извршити, ако окривљени у року од једне године по правноснажности пресуде не учини ново кривично дело. Истом пресудом окривљеном је одмерена и изречена као споредна, новчана казна у износу од  50.000,00 динара коју је дужан да плати у 5 (пет) једнаких месечних рата почев од дана правноснажности пресуде и одређено да ако окривљени не плати новчану казну у одређеном року, иста ће се заменити казном затвора, тако што ће се за сваких започетих 1.000,00 динара новчане казне одредити један (1) дан казне затвора.

 

                        Основни суд у Пироту је одлучујући по службеној дужности након истека рока одређеног за плаћање изречене новчане казне, решењем Кв бр. 112/11 од 07.07.2011. године осуђеном Д.Т. одмерену и изречену као споредну новчану казну у износу од 50.000,00 динара, заменио казном затвора у трајању од 50 (педесет) дана.

 

                        Решењем Апелационог суда у Нишу 2КжII бр. 744/11 од 01.09.2011. године одбијена је као неоснована жалба осуђеног Д.Т. изјављена против решења Основног суда у Пироту Кв. бр. 112/11 од 07.07.2011. године.

 

                        Примењујући закон о амнестији ("Службени гласник РС" бр. 107/12) који у члану 1. став 1. прописује да се ослобађају од извршња 25% изречене казне затвора лица правноснажно осуђена за кривична дела која су прописана законима Републике Србије или су била прописана законима који су престали да важе, а која се на дан ступања на снагу овог закона налазе на издржавању казне затвора у Републици Србији или још нису ступила на издржавање казне затвора или чији премештај је ради издржавања те казне извршен  у иностранство, првостепени суд је решењем 3Кв бр. 297/12 од 26.11.2012. године на основу напред наведеног члана истог закона, осуђеног Д.Т. ослободио од извршња 25% изречене казне затвора, односно од 13 дана и одлучио да се остатак казне затвора у трајању од 37 дана има извршити.

 

                        Оваквом одлуком Основни суд у Пироту је поступио противно напред цитираној одредби члана 1. став 1. Закона о аменстији, јер се наведена одредба односи само на лица која су у кривичном поступку осуђена на казну затвора, а што у конкретној ситуацији није случај, јер је Основни суд у Пироту у поступку извршења новчане казне извршио замену новчане казне као споредно изречене казне у казну затвора.

 

                        Дакле, у конкретном случају не ради се о казни затвора из члана 43. тачка 1. КЗ-а на коју се односи Закон о амнестији, већ о начину извршења новчане казне (члан 51. став 2. КЗ-а).

 

                        Поступајући на тај начин, по оцени Врховног касационог суда, Основни суд у Пироту је учинио повреду закона и то члан 1. став 1. Закона о амнестији, у корист осуђеног, коју повреду је Врховни касациони суд само констатовао не дирајући  у правноснажност решња.

 

                        Имајући напред наведено у виду, Врховни касациони суд  је на основу члана 30. став 1. Закона о уређењу судова  ("Службени гласник РС" бр. 116/08) и члана 24. став 7. ЗКП, а применом члана 425. став 2. ЗКП, одлучио као у изреци ове пресуде.

 

Записничар-саветник                                                          Председник већа

 

Зорица Стојковић, с.р.                                                             - судија

                                                                                                Невенка Важић,с.р.