Кзз 539/2019 недозвољени разлози

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Кзз 539/2019
05.06.2019. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Невенке Важић, председника већа, Веска Крстајића, Биљане Синановић, Милунке Цветковић и Драгана Аћимовића, чланова већа, са саветником Врховног касационог суда Снежаном Меденицом, као записничарем, у кривичном предмету окривљеног АА, због кривичног дела неовлашћено организовање игара на срећу из члана 352. став 1. Кривичног законика, одлучујући о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног – адвоката Немање Рачића, поднетом против правноснажних пресуда Основног суда у Пожаревцу 50К бр. 315/17 од 25.09.2018. године и Вишег суда у Пожаревцу 1Кж1 бр. 5/19 (2017) од 30.01.2019. године, у седници већа одржаној дана 05. јуна 2019. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољен, захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА - адвоката Немање Рачића, поднет против правноснажних пресуда Основног суда у Пожаревцу 50К бр. 315/17 од 25.09.2018. године и Вишег суда у Пожаревцу 1Кж1 бр. 5/19 (2017) од 30.01.2019. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Пожаревцу 50К бр. 315/17 од 25.09.2018. године, окривљени АА оглашен је кривим због извршења кривичног дела неовлашћено организовање игара на срећу из члана 352. став 1. Кривичног законика, за које дело је осуђен на новчану казну у износу од 50.000,00 динара. Истовремено је одређено да је ову казну окривљени дужан да плати у року од 60 дана од дана правноснажности пресуде, те да уколико је не плати у остављеном року, иста ће бити замењена казном затвора тако што ће се за сваких започетих 1.000,00 динара новчане казне одредити један дан казне затвора.

Истом пресудом, окривљени је обавезан да на име паушалног износа, у корист буџетских средстава суда, уплати износ од 5.000,00 динара, у року од 15 дана од дана правноснажности пресуде, под претњом принудног извршења.

Истовремено, на основу члана 87. КЗ у вези члана 352. став 3. КЗ, према окривљеном је изречена мера безбедности одузимања предмета, и то од редног броја 1 до редног броја 6 по потврди о привремено одузетим предметима ПУ Пожаревац бр. ЕОП 56/13 од 20.02.2013. године.

Пресудом Вишег суда у Пожаревцу 1Кж1 бр. 5/19 (2017) од 30.01.2019. године, одбијена је као неоснована жалба браниоца окривљеног АА – адвоката Немање Рачића, а пресуда Основног суда у Пожаревцу 50К бр. 315/17 од 25.09.2018. године, потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда, захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљеног АА – адвокат Немања Рачић, због повреде закона из члана 485. став 1. тачка 1) и 3) ЗКП и из члана 438. став 2. тачка 3) ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд укине побијане пресуде и предмет врати на поновно одлучивање првостепеном, односно другостепеном суду.

Врховни касациони суд је на основу члана 486. став 1. и члана 487. став 1. ЗКП, одржао седницу већа на којој је размотрио списе предмета, па је нашао:

Захтев је недозвољен.

Одредбом члана 484. Законика о кривичном поступку, прописано је да се у захтеву за заштиту законитости мора навести разлог за његово подношење (члан 485. став 1. ЗКП).

Када се захтев подноси због повреде закона (члан 485. став 1. тачка 1) ЗКП) окривљени преко свог браниоца, а и сам бранилац који у корист окривљеног предузима све радње које може предузети окривљени (члан 71. тачка 5) ЗКП), такав захтев може поднети само из разлога прописаних одредбом члана 485. став 4. ЗКП.

Одредбом члана 485. став 4. ЗКП ограничени су разлози због којих окривљени може поднети захтев за заштиту законитости, па следствено томе окривљени на основу члана 485. став 1. тачка 1) и став 4. ЗКП може преко браниоца, поднети захтев за заштиту законитости само због повреда тог законика, прописаних у члану 74., члану 438. став 1. тачка 1) и 4) и тачка 7) до 10) и став 2. тачка 1), члану 439. тачка 1) до 3) и члану 441. став 3. и 4. ЗКП, учињених у првостепеном и поступку пред Апелационим судом (другостепеним судом).

Одредбом члана 487. став 1. тачка 2) ЗКП прописано је да ће Врховни касациони суд у седници већа решењем одбацити захтев за заштиту законитости, ако је недозвољен (члан 482. став 2., члан 483. и члан 485. став 4. ЗКП).

Бранилац окривљеног као разлог за подношење захтева за заштиту законитости истиче повреду закона из члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП, која је општег карактера, при чему не опредељује конкретно ниједну повреду закона у смислу става 4. члана 485. ЗКП, већ у образложењу захтева само наводи да је суд повредио одредбе о начину достављања писмена из члана 242. и члана 243. став 5. ЗКП.

Поред тога, бранилац окривљеног, као разлог подношења захтева, истиче и битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 3) ЗКП.

Имајући у виду да је у поднетом захтеву за заштиту законитости бранилац окривљеног, као разлог побијања правноснажних пресуда, само формално означио повреду закона због које је подношење захтева дозвољено окривљеном преко браниоца, а која је општег карактера (члан 485. став 1. тачка 1) ЗКП) док се у образложењу захтева указује на повреде одредаба члана 242. и 243. став 5. ЗКП, те на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 3) ЗКП, а које повреде не представљају законски разлог због којег је у смислу одредбе члана 485. став 4. ЗКП дозвољено подношење овог ванредног правног лека окривљеног преко браниоца због повреде закона, то је Врховни касациони суд захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног одбацио као недозвољен.

Са свега изложеног, а на основу одредбе члана 487. став 1. тачка 2) у вези члана 485. став 4. ЗКП, донета је одлука као у изреци.

Записничар-саветник                                                                                                                                            Председник већа-судија

Снежана Меденица,с.р.                                                                                                                                        Невенка Важић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић