Кзз 625/2019 недозвољени разлози

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Кзз 625/2019
19.06.2019. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Невенке Важић, председника већа, Веска Крстајића, Биљане Синановић, Милунке Цветковић и Радослава Петровића, чланова већа, са саветником Врховног касационог суда Милом Ристић, као записничарем, у кривичном предмету окривљеног Стефана Јевтовића, због кривичног дела силовање из члана 178. став 1. Кривичног законика и др., одлучујући о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног Стефана Јевтовића, адв. Бранка Матовића, поднетом против правноснажних пресуда Вишег суда у Крагујевцу 2К 32/16 од 02.11.2018. године и Апелационог суда у Крагујевцу Кж1 94/19 од 28.02.2019. године, у седници већа одржаној дана 19.06.2019. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ, захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног Стефана Јевтовића, адв. Бранка Матовића, поднет против правноснажних пресуда Вишег суда у Крагујевцу 2К 32/16 од 02.11.2018. године и Апелационог суда у Крагујевцу Кж1 94/19 од 28.02.2019. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Крагујевцу 2К 32/16 од 02.11.2018. године, одлучено је да се одржава на снази пресуда Вишег суда у Крагујевцу 2К 107/13 од 07.02.2014. године, а преиначена само у погледу одлуке о казни пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Кж1 838/14 од 02.06.2014. године, према окривљеном Стефану Јевтовићу којом је осуђен на јединствену казну затвора у трајању од четири године и девет месеци.

На основу члана 63. КЗ, окривљеном се у изречену казну затвора урачунава време проведено у притвору по овом предмету по решењу Вишег суда у Крагујевцу Ки 60/13 од 15.07.2013. године, почев од 15.07.2013. године до 02.07.2014. године, када је упућен на издржавање казне као и време које је провео на издржавању казне почев од 02.07.2014. до 04.05.2016. године, када је обустављено извршење казне затвора решењем Вишег суда у Крагујевцу Кв 106/16 од 28.04.2016. године.

На основу члана 261. и члана 264. ЗКП, окривљени је обавезан да накнади трошкове кривичног поступка о чијој висини ће суд одлучити посебним решењем.

Пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Кж1 94/19 од 28.02.2019. године, одбијене су као неосноване жалбе Вишег јавног тужиоца у Крагујевцу и заједничка жалба браниоца окривљеног Стефана Јефтовића, а пресуда Вишег суда у Крагујевцу 2К 32/16 од 02.11.2018. године, потврђена.

Бранилац окривљеног Стефана Јевтовића, адв. Бранко Матовић, поднео је захтев за заштиту законитости против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Кж1 94/19 од 28.02.2019. године, а из образложења захтева произилази да је захтев поднет против пресуде Вишег суда у Крагујевцу 2К 32/16 од 02.11.2018. године, због повреде закона из члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд усвоји захтев, преиначи побијане пресуде тако што ће уважити жалбу одбране против првостепене пресуде и окривљеног ослободити од оптужбе за кривично дело силовање члан 178. став 1. КЗ или пак исту укине и предмет врати на поновно одлучивање.

Врховни касациони суд је на основу члана 486. став 1. и члана 487. став 1. ЗКП, одржао седницу већа на којој је размотрио списе предмета, па је нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног Стефана Јевтовића, адв. Бранка Матовића, је недозвољен.

Оредбом члана 484. Законика о кривичном поступку прописано је да се у захтеву за заштиту законитости мора навести разлог за његово подношење (члан 485. став 1. ЗКП).

Када се захтев подноси због повреде закона (члан 485. став 1. тачка 1) ЗКП), окривљени преко свог браниоца, а и сам бранилац који у корист окривљеног предузима све радње које може предузети окривљени (члан 71. тачка 5. ЗКП), такав захтев може поднети само из разлога прописаних одредбом члана 485. став 4. ЗКП.

Одредбом члана 485. став 4. ЗКП, ограничени су разлози због који окривљени може поднети захтев за заштиту законитости, па следствено томе окривљени на основу члана 485. став 1. тачка 1) и став 4. ЗКП може преко браниоца, поднети захтев за заштиту законитости само због повреде тог законика, прописаних у члану 74., члану 438. став 1. тачка 1) и 4) и тачка 7) до 10) и став 2. тачка 1), члану 439. тачка 1) до 3) и члану 441. став 3. и 4. ЗКП, учињених у првостепеном и поступку пред Апелационим судом.

Бранилац окривљеног Стефана Јевтовића, адв. Бранко Матовић, у поднетом захтеву за заштиту законитости због повреде закона из члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП, не опредељује конкретно учињену повреду закона, а у образложењу истог наводи да је суд повредио правила о доказивању и оцени доказа, посебно у погледу доказне снаге писане и пред судом оверене изјаве оштећене, да је исказ оштећене у супротности са исказима сведока АА, као и сведока ББ и сведока – лекара ВВ, а затим се полемише са исказима оштећене.

Изнетим наводима, по налажењу Врховног касационог суда, бранилац окривљеног Стефана Јевтовића, адв. Бранко Матовић, оспорава чињенично стање утврђено правноснажним пресудама и указује на погрешну оцену изведених доказа.

Како чланом 485. став 4. ЗКП, који прописује разлоге због којих окривљени, односно његов бранилац, сходно правима које у поступку има у смислу члана 71. тачка 5. ЗКП, могу поднети захтев за заштиту законитости против правноснажне одлуке или поступка који је претходио њеном доношењу, није предвиђена могућност подношења овог ванредног правног лека због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања у правноснажним пресудама, то је Врховни касациони суд захтев браниоца окривљеног оценио као недозвољен.

Такође захтев за заштиту законитости поднет је и због повреде члана 6. Европске конвенције о заштити људских права и основних слобода и додатним протоколима, из чега произилази да се захтевом за заштиту законитости указује на повреду закона из члана 485. став 1. тачка 3) ЗКП.

По налажењу Врховног касационог суда, када се захтев за заштиту законитости подноси из разлога прописаних одредбом члана 485. став 1. тачка 3), према одредби члана 484. ЗКП, уз захтев се мора доставити одлука Уставног суда или Европског суда за људска права којима је утврђена повреда људског права и слободе окривљеног или другог учесника у поступку које је зајемчено Уставом или Европском конвенцијом о заштити људских права и основних слобода и додатним протоколима.

Како подносилац захтева за заштиту законитости уз захтев није доставио одлуку Уставног суда или Европског суда за људска права, то је Врховни касациони суд нашао да у погледу ове повреде захтев за заштиту законитости нема прописани садржај.

Са изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 487. став 1. тачка 2) и 3) ЗКП одлучио као у изреци решења.

Записничар-саветник                                                                                                                          Председник већа-судија

Мила Ристић, с.р.                                                                                                                                   Невенка Важић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић