Кзз 7/10 - изузеће

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Кзз 7/10
03.03.2010. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

 

Врховни касациони суд у Београду, у већу састављеном од судија: Горана Чавлине, председника већа, Невенке Важић, Анђелке Станковић, Љубице Кнежевић-Томашев и Веска Крстајића, чланова већа, са саветником Врховног касационог суда Драганом Вуксановић, као записничарем, у кривичном предмету окр. П. П. и др, због кривичног дела уговарање несразмерне имовинске користи из члана 182. став 2. у вези става 1. Кривичног закона Републике Србије и др, одлучујући о захтеву за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца Ктз. 920/08 од 02.02.2009. године, подигнутом против правноснажних решења Општинског суда у Великој Плани Кв. 42/08 од 17.07.2008. године и Окружног суда у Смедереву Кж. 449/08 од 18.09.2008. године, у седници већа одржаној 03.03.2010. године, донео је

П Р Е С У Д У

 

УТВРЂУЈЕ СЕ да је захтев за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца Ктз. 920/08 од 02.02.2009. године, ОСНОВАН и да је решењима Општинског суда у Великој Плани Кв. 42/08 од 17.07.2008. године и Окружног суда у Смедереву Кж. 449/08 од 18.09.2008. године повређена одредба члана 40. став 1. тачка 4. ЗКП, у корист окривљених П. П. и И. М.

 

О б р а з л о ж е њ е

 

Решењем Општинског суда у Великој Плани Кв. 42/08 од 17.07.2008. године, одлучено је да нема места оптужби против окривљених П. П. и И. М., због кривичног дела уговарање несразмерне имовинске користи из члана 182. став 2. у вези става 1. КЗ РС и окривљеног П. П. због кривичног дела изнуде из члана 180. став 2. у вези става 1. КЗ, па је кривични поступак, покренут оптужницом оштећеног као тужиоца Р. Ш. од 04.02.2008. године обустављен.

 

Одлучујући о жалби оштећеног као тужиоца Р. Ш. и његовог пуномоћника изјављеној против првостепеног решења, Окружни суд у Смедереву је решењем Кж. 449/08 од 18.09.2008. године жалбу одбио као неосновану.

 

Против наведених правноснажних решења Општинског суда у Великој Плани и Окружног суда у Смедереву, Републички јавни тужилац подигао је захтев за заштиту законитости Ктз. 920/08 од 02.02.2009. године, због повреде

 

одредбе члана 40. став 1. тачка 4. ЗКП, са предлогом да се захтев за заштиту законитости уважи, одлуке првостепеног и другостепеног суда укину и предмет врати на поновно одлучивање.

Врховни касациони суд је, пошто је поступљено у смислу члана 422. став 2. и 3. ЗКП, одржао седницу већа у присуству заменика Републичког јавног тужиоца др Г. И. и у одсуству уредно обавештених окривљених П. П. и И. М.. Присутни заменик Републичког јавног тужиоца изјавио је да остаје у свему код навода из захтева за заштиту законитости с`тим да мења предлог изнет у захтеву тако што предлаже да Врховни касациони суд констатује да је у корист окривљених П. П. и И. М. повређена одредба члана 40. став 1. тачка 4. ЗКП.

 

На седници већа Врховни касациони суд је размотрио списе предмета са решењима против којих је захтев за заштиту законитости подигнут, па је по оцени навода у захтеву и предлога заменика Републичког јавног тужиоца изнетог на седници већа нашао:

 

Захтев је основан.

 

Из списа предмета се утврђује да су у овом кривичном предмету спроведене истражне радње по предлогу Општинског јавног тужиоца у Великој Плани за предузимање одређених истражних радњи Кт. 248/06 од 09.11.2006. године, те да је у том предмету (Ки. 315/06) поступала истражни судија Р. П.. По спроведеним истражним радњама Општински јавни тужилац у Великој Плани одбацио је кривичну пријаву против П. П. и И. М., налазећи да у њиховим радњама нема елемената кривичних дела која су им стављена на терет.

 

Након тога, оштећени као тужилац Р. Ш. поднео је Општинском суду у Великој Плани захтев за спровођење истраге против истих лица и за исте кривично-правне радње, а по спроведеној истрази подигао је и оптужницу, против које је бранилац окривљених изјавио приговор.

 

Одлучујући о приговору против оптужнице, Општински суд у Великој Плани је донео решење Кв. 42/08 од 17.07.2008. године којим је одлучио да нема места оптужби против окривљених П. П. и И. М., због кривичних дела која су им оптужницом оштећеног као тужиоца стављена на терет и обуставио кривични поступак. Поменутим решењем повређена је одредба члана 40. став 1. тачка 4. ЗКП, која изричито предвиђа да судија не може вршити судијску дужност ако је у истом кривичном предмету вршио истражне радње или је учествовао у поступку као тужилац, бранилац, законски заступник или пуномоћник оштећеног, односно тужиоца или је саслушан као сведок или као вештак.

 

Имајући у виду да је истражне радње у предмету Општинског суда у Великој Плани Ки. 315/06 спровела истражни судија Р. П., а да је затим председавала ванрасправним већем истог суда које је донело решење Кв. 42/08 од 17.07.2008. године, то је поменутим решењем повређена одредба члана 40. став 1. тачка 4. ЗКП у корист окривљених, јер се судија Р. П. није изузела од поступања у предмету Кв. 42/08, а што је, сходно наведеној одредби члана 40. став 1. тачка 4. ЗКП, била дужна да учини. Наведена повреда закона није отклоњена другостепеним решењем Окружног суда у Смедереву, који је потврдио одлуку првостепеног суда.

 

Налазећи, с`тога, да је захтев за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца основан, Врховни касациони суд је утврдио да је решењима Општинског суда у Великој Плани и Окружног суда у Смедереву повређен закон у корист окривљених, не дирајући у правноснажна решења против којих је захтев подигнут.

 

Из изнетих разлога, а на основу члана 425. став 1. и 2. ЗКП и члана 90. Закона о уређењу судова, одлучено је као у изреци пресуде.

 

Записничар-саветник,                                                        Председник већа-судија,

 

Драгана Вуксановић, с.р.                                                       Горан Чавлина, с.р.