Врховни касациони суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног Републичком јавном тужиоцу, сходно одредби члана 488. став 1. ЗКП, те је на седници већа коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештења Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета и правноснажна решења против којих је захтев поднет, па је након оцене навода изнетих у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног је основан.

По налажењу Врховног касационог суда, основано бранилац окривљеног АА у поднетом захтеву указује да су побијаним решењима Основног суда у Крушевцу повређене одредбе члана 263. и члана 265. став 1. ЗКП, чиме је на штету окривљеног повређен закон из члана 441. став 4. ЗКП.

Из списа предмета произлази да је окривљени АА, правноснажном пресудом Основног суда у Крушевцу К 116/17 од 19.09.2017. године, ослобођен од оптужбе да је извршио кривично дело тешка крађа из члана 166. став 1. тачка 1. Кривичног закона Републике Србије. Након тога, окривљени је преко браниоца, адвоката Животе Милошевића, дана 04.01.2019. године, поднео захтев за накнаду трошкова кривичног поступка.

Одлучујући о поднетом захтеву за накнаду трошкова кривичног поступка Основни суд у Крушевцу је побијаним првостепеним решењем утврдио да нужни трошкови кривичног поступка окривљеног износе 441.000,00 динара. Суд је у образложењу првостепеног решења навео да окривљеном нису досуђени трошкови на име присуства браниоца на пет неодржаних главних претреса с обзиром да окривљени, иако је био уредно позван на главни претрес, на исти није приступио тако да му ти трошкови и не припадају.

Другостепено веће Основног суда у Крушевцу је одлучујући о жалби браниоца окривљеног, изјављене против првостепеног решења побијаним другостепеним решењем делимично уважио жалбу браниоца и преиначио првостепено решење тако што је утврђено да нужни трошкови кривичног поступка окривљеног износе 552.000,00 динара. У образложењу тог решења наведено је да веће налази да је суд правилно поступио када није досудио окривљеном трошкове на име приступа браниоца на пет неодржаних главних претреса, с обзиром да окривљени, иако је био уредно позван, на главни претрес није приступио нити је свој изостанак оправдао, тако да је исти скривио одлагање главног претреса због чега му ти трошкови и не припадају.

Одредбом члана 265. став 1. ЗКП, прописано је да кад се обустави кривични поступак или се оптужба одбије или се окривљени ослободи од оптужбе, изрећи ће се у решењу, односно пресуди да трошкови кривичног поступка из члана 261. став 2.тачка 1)-6) тог законика, нужни издаци окривљеног и нужни издаци и награда браниоца и пуномоћника (члан 103. став 3.) као и награда вештака и стручног саветника, падају на терет буџетских средстава суда.

Одредбом члана 263. став 1. ЗКП, предвиђено је да ће окривљени без обзира на исход кривичног поступка, сносити трошкове свог довођења, одлагања доказне радње или главног претреса или друге трошкове поступка које је проузроковао својом кривицом, као и одговарајући део паушалног износа, а ставом 2. истог члана одређено је да се о трошковима из става 1. тог члана доноси посебно решење, осим ако се о трошковима које сноси окривљени решава у одлуци о главној ствари.

Имајући у виду напред наведно и цитиране одредбе ЗКП, Врховни касациони суд налази да је побијаним правноснажним решењима Основног суда у Крушевцу на штету окривљеног АА учињена повреда закона из члана 441. став 4. ЗКП, јер је суд наведеним одлукама којима је одбио да окривљеном надокнади трошкове кривичног поступка које се односе на награду браниоца за приступ на пет одложених главних претреса, повредио одредбу члана 263. и члана 265. став 1. ЗКП, како се то основано указује и захтевом браниоца окривљеног.

Ово стога јер је окривљени правноснажном пресудом Основног суда у Крушевцу К 116/17 од 19.09.2017. године ослобођен од оптужбе у ком случају окривљени сходно члану 265. став 1. ЗКП, има право на накнаду трошкова кривичног поступка из буџетских средстава суда, при чему је, по налажењу овог суда, ради доношења евентуалне одлуке да окривљени без обзира на исход кривичног поступка сам сноси трошкове поступка које је проузроковао својом кривицом у смислу члана 263. став 2. ЗКП, неопходан услов да се о томе претходно одлучи и донесе посебно решење у смислу цитираног члана што у конкретном случају није учињено.

Стога су првостепени и другостепени суд, одбијањем захтева браниоца окривљеног за накнаду наведених трошкова кривичног поступка у ситуацији када није донето посебно решење да је окривљени те трошкове скривио нити је о трошковима које сноси окривљени решено у одлуци о главној ствари када је окривљени правноснажно ослобођен од оптужбе, учинили повреду закона из члана 441. став 4. у вези члана 263. и члана 265. став 1. ЗКП.

Како је побијаним правноснажним решењима учињена повреда закона из члана 441. став 4. ЗКП, на шта се основано указује у захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, то је Врховни касациони суд усвојио као основан захтев и на основу члана 492. став 1. тачка 1) ЗКП, укинуо побијана решења и списе предмета вратио Основном суду у Крушевцу на поновно одлучивање, при чему ће суд у поновном поступку отклонити повреду закона на коју је указано овом пресудом, након чега ће бити у могућности да донесе правилну и на закону засновану одлуку.

Записничар-саветник                                                                                                              Председник већа-судија

Весна Веселиновић,с.р.                                                                                                          Бата Цветковић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић