Врховни касациони суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца браниоцу окривљене АА, адвокату Душку Пачаризу, па је одржао седницу већа у смислу одредбе члана 488. ЗПП, о којој није обавештавао Републичког јавног тужиоца и браниоца, јер веће није нашло да би њихово присуство било од значаја за доношење одлуке. На седници већа Врховни касациони суд је размотрио списе предмета са пресудама против којих је захтев за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца поднет, па је по оцени навода у захтеву нашао:

Захтев за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца је основан.

Основано се у захтеву за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца наводи да је првостепеном пресудом учињена битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 11) ЗКП, јер је првостепени суд ослободио оптужбе окривљену АА да је извршила кривично правне радње без навођења правне квалификације кривичног дела, што изреку те пресуде чини неразумљивом.

По налажењу Врховног касационог суда имајући у виду да су у изреци првостепене пресуде означене кривично-правне радње за које је окривљена на основу одредбе члана 423. тачка 2) ЗКП ослобођена од оптужбе да их је извршила, али да изрека не садржи правну квалификацију наведених радњи, па из изреке не произилази за које кривично дело је окривљена ослобођена од оптужбе, изрека првостепене пресуде је неразумљива, а првостепена пресуда је донета уз битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 11) ЗКП, како се то основано захтевом за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца указује.

Основано се захтевом за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца указује да је другостепена пресуда донета уз битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП, јер су разлози наведене пресуде нејасни и противречни.

У образложењу пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Кж1 419/19 од 31.05.2019. године, на четвртој страни у ставу трећем наведено да је „другостепени суд имао у виду да првостепена пресуда садржи недостатак у виду одсуства правне квалификације кривичног дела за које се изреком те пресуде окривљена ослобађа од оптужбе, у смислу пропуста да буде наведен назив кривичног дела и законска одредба којом је то дело прописано као кривично дело, међутим, како је реч о ослобађајућој пресуди, а жалбом Основног јавног тужиоца у Крагујевцу на овај пропуст није указано, другостепени суд није имао овлашћење да поступа на штету окривљене у било ком смислу“.

Из списа предмета произилази да је пресудом Основног суда у Крагујевцу К 558/17 од 15.01.2018. године, која је претходнила пресудама против којих је поднет захтев за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца, окривљена АА оглашена кривом због извршења кривичног дела преваре из члана 208. став 4. у вези става 1. КЗ, учињеног на штету оштећене ВВ. Наведена пресуда укинута је усвајањем жалбе браниоца окривљене АА, поднете због битних повреда одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и повреде закона, решењем Апелационог суда у Крагујевцу Кж1 747/18 од 07.09.2018. године, а Тужилаштво против ове првостепене пресуде није изјавило жалбу.

Из списа предмета произилази да је Основно јавно тужилаштво у Крагујевцу поднело Основном суду у Крагујевцу жалбу Кт 398/12 од 05.04.2019. године, против пресуде Основног суда у Крагујевцу К 708/18 од 25.02.2019. године, донете у поновном поступку, због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП, повреде кривичног закона из члана 439. ЗКП и погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања из члана 440. ЗКП, у којој жалби је на страни другој у ставу трећем наведено да „у самој изреци првостепене пресуде суд није навео дело за које је окривљену ослободио од оптужбе, што самим тим разлоге о томе зашто је окривљена ослобођена као и по ком основу додатно доводи у сумњу“.

Из списа предмета произилази и да против пресуде Основног суда у Крагујевцу К 708/18 од 25.02.2019. године, окривљена АА и њен бранилац нису поднели жалбу.

По налажењу Врховног касационог суда како је у жалби Основног јавног тужилаштва у Крагујевцу Кт 398/12 од 05.04.2019. године, изјављеној против пресуде Основног суда у Крагујевцу К 708/18 од 25.02.2019. године, указано на недостатак у изреци првостепене пресуде у погледу правне квалификације за које је првостепени суд окривљену АА ослободио од оптужбе, а да жалба у корист окривљене није изјављена, образложење другостепеног суда у коме се констатује наведени недостатак изреке првостепене пресуде и наводи да другостепени суд у конкретној ситуацији није имао овлашћење да поступи на штету окривљеног будући да жалбом Основног јавног тужиоца у Крагујевцу на овај пропуст није указано, разлоге другостепене пресуде чини нејасним, на који начин је другостепеном пресудом учињена битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП, како се то основано захтевом за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца указује.

Основано се захтевом за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца указује да је другостепена пресуда донета уз повреду члана 451. став 1. ЗКП, у вези члана 453. ЗКП, јер је другостепени суд поводом жалбе изјављене на штету окривљене изашао из оквира жалбе, обзиром да се у жалби Основног јавног тужиоца у Крагујевцу не указује на повреду одредбе члана 453.ЗКП, а другостепени суд се упустио у тумачење института забране преиначења на штету окривљене и члана 453. ЗКП и то у корист окривљене, погрешно тумачећи овај институт везујући га за чињенично стање у оптужном акту који оптужни акт је, по ставу другостепеног суда измењен на штету окривљене.

Увидом у жалбу Основног јавног тужиоца у Крагујевцу Кт 398/12 од 05.04.2019. године, која је изјављена против пресуде Основног суда у Крагујевцу К 708/18 од 25.02.2019. године, Врховни касациони суд је утврдио да ова жалба није поднета због повреде одредбе члана 453. ЗКП.

Из списа предмета надаље произилази, да је након што је првостепена пресуда поводом жалбе браниоца окривљене АА укинута и предмет враћен првостепеном суду на поновно одлучивање, Основно јавно тужилаштво у Крагујевцу дана 26.12.2018. године изменило диспозитив оптужног акта тако да је окривљеној АА стављено на терет да је кривично дело из члана 204. став 3. у вези става 1. КЗ учинила на штету оштећеног ББ, а да је мајка ББ, ВВ, само формално наведена као купац стана.

Из образложења другостепене пресуде против које је поднет захтев за заштиту законитости произилази да је другостепени суд утврдио, одлучујући о жалби тужилашва на првостепену пресуду, да постоји повреда одредбе члана 453. ЗКП, јер се забрана преиначења на штету окривљеног односи и на другачији чињенични опис кривичног дела, у прецизираном оптужном акту, односно на повећану криминалну количину у односу на првобитни оптужни акт, поднет пре усвајања жалбе одбране, или на било коју измену која би довела до осуђујуће пресуде након што је претходно донета пресуда услед пропуста у оптужном акту или других разлога, укинута је искључиво по жалби браниоца окривљеног или самог окривљеног.

Чланом 453. ЗКП, прописано је да ако је изјављена жалба само у корист оптуженог, пресуда се не сме изменити на његову штету у погледу правне квалификације кривичног дела и кривичне санкције.

По налажењу Врховног касационог суда, имајући у виду да се жалба Основног јавног тужилаштва у Крагујевцу Кт 398/12 од 05.04.2019. године односи на ослобађајућу пресуду која је донета због непостојања доказа да је окривљена извршила кривично дело и да жалбом није указано на повреду закона из члана 453. ЗКП, другостепени суд, код непостојања жалбе у корист окривљене, није био овлашћен да, нарочито са аспекта прекорачења оптужбе, разматра повреду одредбе члана 453. ЗКП, јер је на наведени начин изашао из оквира изјављене жалбе тужилаштва, чиме је учињена повреда члана 451. став 1. ЗКП, како се то основано захтевом за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца указује.

Како је у конкретном случају захтев Републичког јавног тужиоца поднет на штету окривљене АА, Врховни касациони суд је усвојио захтев за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца као основан и утврдио да је у корист окривљене АА на напред наведени начин, повређен закон, не дирајући у правноснажност одлука против којихје захтев поднет.

Из напред наведених разлога, донета је одлука као у изреци, на основу одредбе члана 493. ЗКП.

Записничар-саветник,                                                                                                                Председник већа-судија,

Татјана Миленковић,с.р.                                                                                                            Зоран Таталовић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић