Кзз 857/2019 незаконити докази

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Кзз 857/2019
05.09.2019. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Бате Цветковића, председника већа, Драгана Аћимовића, Радослава Петровића, Мирољуба Томића и Јасмине Васовић, чланова већа, са саветником Ирином Ристић, као записничарем, у кривичном предмету окривљеног Бруна Мервара, због продуженог кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246. став 1. у вези члана 61. Кривичног законика, одлучујући о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног Бруна Мервара, адвоката Миодрага Глоговца, поднетом против правноснажних пресуда Вишег суда у Шапцу 1К.25/17 од 18.02.2019.године и Апелационог суда у Новом Саду Кж1-319/19 од 08.05.2019.године, у седници већа одржаној дана 05.09.2019. године, једногласно је донео:

П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ као неоснован, захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног Бруна Мервара, адвоката Миодрага Глоговца, поднет против правноснажних пресуда Вишег суда у Шапцу 1К.25/17 од 18.02.2019.године и Апелационог суда у Новом Саду Кж1-319/19 од 08.05.2019.године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Шапцу 1К.25/17 од 18.02.2019.године, окривљени Бруно Мервар оглашен је кривим због продуженог кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246. став 1. КЗ. те му је применом наведеног законског прописа и одредби члана 4, 42, 45. и 54. КЗ за извршено кривично дело из члана 246. став 1. КЗ утврђена казна затвора у трајању од 3 године и 6 месеци, а затим узета као утврђена казна затвора у трајању од 3 године која је окривљеном изречена правноснажном пресудом Вишег суда у Шапцу 3К-50/16 од 13.11.2017.године и узета као утврђена казна затвора у трајању од 3 године, у коју му је урачунато и време проведено у притвору почев од 13.07.2017.године па на даље, која му је изречена пресудом Вишег суда у Шапцу 3К-55/17 од 17.01.2018.године. Након тога, суд га је на основу наведених законских прописа и одредби члана 60, 62. и 63. КЗ осудио на јединствену казну затвора у трајању од 8 година и 6 месеци, у коју казну му је урачунао и време проведено у притвору почев од 23.10.2015.године до 27.11.2015.године, време проведено у притвору од 13.07.2017.године па на даље, као и време проведено на издржавању казне затвора по пресуди 3К-55/17 од 17.01.2018.године. Истом пресудом изречена му је и мера безбедности одузимања предмета, а како је то ближе опредељено у изреци. Одлучено је и о трошковима кривичног поступка и окривљени је обавезан да на име паушала плати износ од 5.000,00 динара, на име трошкова кривичног поступка износ од 1.280,00 динара, а Вишем јавном тужилаштву у Шапцу на име трошкова кривичног поступка износ од 172.978,00 динара, а све у року од 15 дана од правноснажности пресуде.

Пресудом Апелационог суда у Новом Саду Кж1-319/19 од 08.05.2019. године, одбијене су као неосноване жалбе Вишег јавног тужиоца у Шапцу и браниоца окривљеног и пресуда Вишег суда у Шапцу 1К.25/17 од 18.02.2019.године потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда, бранилац окривљеног Бруна Мервара, адвокат Миодраг Глоговац поднео је захтев за заштиту законитости због повреде закона из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд усвоји захтев и побијане правноснажне пресуде преиначи тако што ће окривљеног ослободити оптужбе или исте укине и предмет врати првостепеном суду на поновни поступак и одлучивање.

Врховни касациони суд је, у смислу члана 488. став 1. ЗКП, доставио примерак захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу, сходно одредби члана 488. став 1. ЗКП, након чега је одржао седницу већа, у смислу члана 490. ЗКП, о којој није обавестио Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, налазећи да њихово присуство седници већа није неопходно и да није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), на којој је размотрио списе предмета са пресудама против којих је захтев поднет, те је по оцени навода и предлога у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости је неоснован.

Поднетим захтевом браниоца окривљеног Бруна Мервара се указује на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП наводима да се побијане правноснажне пресуде заснивају на доказу који се не може користити у кривичном поступку – на одбрани окривљеног АА (раније ББ), коју је дао у ПУ Шабац, а да су сви други докази прикупљени у поступку на страни кривљеног Бруна Мервара. Даље се у захтеву наводи да није спорно да је у конкретном случају одбрана дата пред ПУ Шапцу од стране окривљеног АА доказ, који се по одредбама ЗКП може користити као доказ, да није спорно да је у конкретном случају испоштована форма и да овај записник формално испуњава услове предвиђене ЗКП-ом, али да суштински исти не може бити доказ на којем се одлука може заснивати. По ставу одбране, да би се као доказ могао користити (и то као једини доказ на којем се заснива осуђујућа пресуда) овакав записник, исти мора имати испоштовану и суштину и форму предвиђену поступком. Такође се наводи и да је у току поступка утврђено да је критичном приликом, односно у време давања исказа пред ПУ Шабац окривљени АА био зависник од опојне дроге хероин, а да је опште позната чињеница да су ова лица лабилне личности, подложне манипулацијама и да се њихова нарушена личност може лако злоупотребити.

Међутим, Врховни касациони суд ове наводе у поднетом захтеву оцењује као неосноване.

Одредбом члана 289. став 4. ЗКП, прописано је да ако осумњичени пристане да да исказ, орган који обавља саслушање ће поступити у складу са одредбама овог законика о саслушању окривљеног под условом да су пристанак осумњиченог да буде саслушан и његов исказ током саслушања дати у присуству браниоца. Записник о овом саслушању се не издваја из списа и може се користити као доказ у кривичном поступку.

Одредбом члана 406. став 1. тачка 5) ЗКП, прописано је да се суд по одлуци већа може упознати са садржином записника о исказима саоптужених или већ осуђених саучесника у кривичном делу када је реч о саоптуженима према којима је кривични поступак раздвојен или је већ окончан правноснажном осуђујућом пресудом.

Из списа предмета је утврђено да је ВЈТ у Шапцу Вишем суду у Шапцу поднело оптужницу Кто.30/16 од 26.09.2016. године, поред осталих и против окривљеног Бруна Мервара због продуженог кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246. став 1. КЗ у вези члана 61 КЗ и оптуженог АА због кривичног дела неовлашћено држање опојних дрога из члана 246а став 1. КЗ. Даље је утврђено да је на главном претресу дана 18.02.2019. године, из разлога процесне целисходности, раздвојен поступак против оптуженог АА, а његов исказ дат на записнику о саслушању осумњиченог у ПУ Шабац дана 13.10.2015. године прочитан на главном претресу у овом предмету, у складу са одредбом члана 406. став 1. тачка 5) ЗКП, што је иначе био предлог његовог браниоца.

Такође, из списа предмета произилази и да је записник о саслушању осумњиченог ББ, који је у међувремену променио име у АА, састављен дана 13.10.2015.године у просторијама ПУ Шабац. Наведени записник о саслушању потписан је од стране осумњиченог и браниоца по службеној дужности, адвоката Горана Нешића, овлашћеног службеног лица и записничара. Сходно изнетом, саооптужени АА је своју одбрану изнео пред органом који обавља саслушање - ПУ Шабац, у присуству браниоца и уз прописана упозорења, односно у свему у складу са одредбом члана 289. став 4. ЗКП.

Дакле, Врховни касациони суд налази да је исказ саоптуженог АА (раније ББ) дат пред ПУ Шабац 13.10.2015.године дат у законито спроведеном поступку, у складу са одредбама ЗКП, а што ни сам бранилац у поднетом захтеву не спори, јер наводи да „није спорно да је у конкретном случају испоштована форма и да је овај записник формално испуњава услове законитости предвиђене ЗКП“.

Имајући у виду наведено, по налажењу овог суда, бранилац окривљеног изнетим наводима не оспорава означени доказ нити по форми нити по начину прибављања већ оспорава доказну вредност истог у смислу истинитости изнетих чињеница, те стога Врховни касациони суд ове наводе оцењује неоснованим будући да је предметни доказ изведен у свему у складу са одредбама Законика о кривичном поступку, те да исти представља доказ на којем се побијане пресуде могу заснивати.

При томе, оспоравање садржине исказа АА (раније ББ) и указивање на способност АА да да исказ пред ПУ Шабац и указивање да је исти зависник од опојне дроге хероин и да су оваква лица лабилне личности подложна манипулацијама и да се лако могу злоупотребити, представља указивање на повреду закона из члана 440. ЗКП, односно погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање, а што не спада у законски разлог за подношење захтева за заштиту законитости ,од стране окривљеног преко браниоца, у смислу члана 485. став 4. ЗКП.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу одредбе члана 491. став 1. ЗКП, одлучио као у изреци пресуде.

Записничар-саветник,                                                                                                    Председник већа-судија,

Ирина Ристић,с.р.                                                                                                             Бата Цветковић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић