Врховни касациони суд је сходно члану 488. став 1. ЗКП, доставио примерак захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног Републичком јавном тужиоцу кога није обавестио о седници већа као ни браниоца окривљеног налазећи да њихово присуство не би било од значаја за доношење одлуке, у смислу члана 488. став 2. ЗКП, па је одржао седницу већа у смислу члана 490. ЗКП, на којој је размотрио списе предмета, са решењима против којих је захтев за заштиту законитости поднет, те је по оцени навода у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА је неоснован.

Бранилац окривљеног АА, адвокат Милутин Костић, у захтеву за заштиту законитости истиче да су нижестепени судови у побијаним решењима утврдили да је он као бранилац окривљеног дана 24.10.2017. године присуствовао саслушању сведока ББ, ВВ, ГГ, ДД и ЂЂ, због чега му припада награда за све радње предузете у току одређеног дана као за једно рочиште, што је, погрешно и у супротности са одредбом тарифног броја 2 став 1. Адвокатске тарифе, којом је прописано да се под процесном радњом подразумева свака радња полиције, тужиоца или суда о чијем предузимању је сачињен посебан записник. С тим у вези бранилац у захтеву указује да је нижестепени суд тиме што није усвојио захтев за накнаду трошкова за саслушање пет сведока, дана 24.10.2017. године и то ББ, ВВ, ГГ, ДД и ЂЂ, већ само за присуство саслушању једног од сведока повредио закон из члана 441. став 4. у вези члана 261. став 1. ЗКП.

Наиме, по оцени овога суда, погрешан је став браниоца окривљеног у погледу дефинисања процесних радњи и присуства браниоца окривљеног у кривичном поступку, па бранилац погрешно тумачи одредбу тар.бр.2, у ставу 1. и 4. Тарифе о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката.

Јединственост и унутрашња повезаност једне процесне радње са становишта присуства адвоката, у својству браниоца више окривљених огледа се у континуитету – непрекинутом низу предузимања одређених процесних активности, у току једног дана, што би у конкретном случају значило присуство испитивању више сведока, без обзира да ли су те процесне радње констатоване у једном или више записника.

Са становишта правилне примене одредаба ЗКП, и посебно тарифног броја 2, ст.1. и 4. Тарифе о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката, саслушање сведока предузето у току једног радног дана у континуитету представља једну процесну радњу, независно од броја саслушаних лица или од броја сачињених и посебно потписаних записника у којима су забележени њихови искази. Сачињавањем засебних или збирних – јединствених записника питање је техничке а не суштинске природе.

Стога Врховни касациони суд налази да присуство браниоца саслушању сведока током истог радног дана у континуитету представља једну јединствену процесну радњу без обзира да ли је о саслушању сваког сведока сачињен појединачни записник или су искази сведока унети у збирни јединствени записник.

Следствено изнетом, по оцени Врховног касационог суда неосновано се захтевом браниоца окривљеног указује да је побијаним правноснажним решењима на штету окривљеног повређен закон из члана 441. став 4. у вези члана 261. став 1. ЗКП, због чега је Врховни касациони суд захтев за заштиту законитости из наведених разлога обио као неоснован.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 491. став 1. ЗКП одлучио као у изреци ове пресуде.

Записничар-саветник                                                                                                             Председник већа судија

Јелена Петковић-Милојковић,с.р.                                                                                    Зоран Таталовић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић