Република Србија
ВРХОВНИ СУД СРБИЈЕ
Прев 288/07
20.12.2007. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

Врховни суд Србије у Београду, у већу састављеном од судија: Стојана Јокића, председника већ, Николе Станојевића, Михаила Рулића, Звездане Лутовац и Предрага Трифуновића, чланова већа, у спору по тужби тужиоца "АА", као правни следбеник "ББ", кога заступа АБ, адвокат, против туженог "ВВ", кога заступа БА, адвокат, ради утврђења исплате, вредност предмета спора 87.000.000,00 динара, одлучујући о ревизији тужиоца, изјављеној против пресуде Вишег трговинског суда у Београду Пж. 8614/06 од 18.04.2007. године, у седници већа одржаној дана 20.12.2007. године, донео је

П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ као неоснована ревизија тужиоца "АА" изјављена против пресуде Вишег трговинског суда у Београду Пж. 8614/06 од 18.04.2007. године.

О б р а з л о ж е њ е

Ревизијом побијаном другостепеном пресудом одбијена је жалба тужиоца и потврђена пресуда Трговинског суда у Новом Саду П. 628/06 од 13.06.2006. године, којом је одбијен тужбени захтев тужиоца којим је тражио да се утврди да је тужилац као правни следбеник Предузећа "ББ" на основу решења стечајног већа Привредног суда у Новом Саду бр. СТ. 33/96 од 02.11.1999. године искључиви власник 3.000 тона шећера кристал 50/1 од којих је неиспоручено 2.559 тона шећера кристал и да се обавеже тужени да испоручи тужиоцу 2.559 тона шећера кристал или се ове обавезе може ослободити исплатом износа од 87.000.000,00 динара који представља динарску противвредност неиспорученог шећера кристал 50/1, као и да се обавеже тужени да тужиоцу исплати трошкове спора са каматом од пресуђења до исплате, одбијен приговор пресуђене ствари као неоснован и обавезан тужилац да туженом исплати износ од 246.600,00 динара на име трошкова спора.

Против наведене другостепене пресуде тужилац је изјавио ревизију из свих разлога предвиђених чланом 398. ЗПП.

Тужени није поднео одговор на ревизију.

Републички јавни тужилац се није изјаснио о поднетој ревизији.

Ревизијски суд је испитао ревизију туженог на начин прописан чланом 399. ЗПП и ревизију сматра неоснованом.

Нижестепене пресуде нису захваћене битним повредама из члана 361. став 2. тачка 9. ЗПП, на које повреде ревизијски суд пази по службеној дужности.

Према утврђеном чињеничном стању, између туженог као купца и Предузећа "ББ", као продавца закључена су 1991. години два уговора о купопродаји белог кристал шећера 50/1 JUS-квалитета. Дана 06.12.1991. године закључен је уговор о купопродаји који је за предмет имао 2.000 тона белог кристал шећера 50/1 JUS-квалитета по цени од 32,30 тадашњих динара по килограму, а дана 11.12.1991. године уговор о купопродаји које је за предмет имао 1.000 тона белог кристал шећера 50/1 JUS-квалитета по цени од 32,30 тадашњих динара по килограму. По основу закључених уговора дана 12.11.1991. године "ББ" издала власнички лист бр.3161 у коме је констатовано да је купопродајним уговором закљученим између "ВВ" и "ББ" уплатом "ББ" постала искључиви власник наведених количина шећера која су ускладиштене у ___ у ___, где је констатовано да ће испорука робе вршити по диспозицији "ББ". Притом, "ВВ" пренео је на "ББ" сва права, па је "ББ" постала искључиви власник 3.000 тона шећера, а "ВВ" је преузео обавезу да заједно са шећераном омогући "ББ" утовар шећера. Уговором о регулисању међусобних односа у вези предметног шећера, који је закључен дана 07.12.1992. године, између "АА", "ГГ", "ББ", "ВВ" и "ДД" констатовано је да су закључени следећи уговори о купопродаји шећера: уговор о купопродаји шећера закључен између "АА" као купца и "ББ", као продавца за количину од 2.000 тона шећера кристал 50/1, уговор закључен између "ГГ" као купца и "ББ" као продавца, о купопродаји 565 тона шећера кристал 50/1, уговор закључен између "ББ" као купца и "ВВ", као продавца о куповини 3.000 тона шећера кристал 50/1 и уговор "ВВ" као купца и "ДД" као продавца о купопродаји 3.000 тона шећера кристал 50/1. Уговором је констатовано да су купци извршили своју уговорну обавезу и исплатили уговорну цену за шећер у целини и да су сагласни да је дошло до промене околности у извршењу права и обавеза по наведеним уговорима, због неиспоруке шећера из "ЂЂ" и "ЕЕ", са којима "ДД" има уговор. Правни следбеник "ЂЂ" је "ЖЖ". Правноснажном и извршном пресудом Приведног суда у Новом Саду П. 11902/92 од 20.06.1994. године обавезан је "ЖЖ" Ћуприја да предузећу "ББ" преда у државину и коришћење 2.559 тона шећера, поводом које пресуде је и покренут изврши поступак пред Привредним судом у Крагујевцу бр. И. 1497/94. Решењем Привредног суда у Новом Саду Ст. 33/96 од 02.11.1999. године пренето је потраживање стечајног дужника "ББ" у стечају према "ЖЖ" утврђено правноснажном и извршном пресудом Привредног суда у Новом Саду П. 11902/92 од 20.06.1994. године, у односу на стечајног повериоца "АА" у проценту од 94,8029%. У вези шећера у количини од 1.315 тона постоји правноснажна и извршна пресуда Привредног суда у Новом Саду П. 248/94 од 30.06.1994. године, којом је обавезан тужени "ББ", да преда у посед и власништво тужиоцу "АА" 1.315 тона шећера кристал паковање 50/1 кг, као и да му плати 7.450,75 динара на име трошкова спора. Поводом наведене пресуде вођен је извршни поступак пред Привредним судом у Новом Саду Ии. 33/95 у којем је дана 17.07.1995. године Привредни суд у Новом Саду донео решење Ии. 33/95 којим се поверилац "АА" овлашћује да на трошак дужника "ББ" набави 1.315 тона шећера кристал, те се обавезује дужник да у року од 15 дана од дана достављања решења положи у судски депозит Привредног суда у Новом Саду износ од 4.477.000,00 динара ради наплате шећера на другој страни. Решењем Привредног суда у Новом Саду СТ. 33/96 од 02.11.1999. године на овде тужиоца пренето је и право на наставак прекинутог парничног поступка дотадашњег тужиоца "ББ" против "ВВ" у парничном поступку П. 2161/95 и то у односу на стечајног поверица "АА" у проценту од 94,8029%.

На основу тако утврђеног чињеничног стања, правилно је првостепени суд одбио тужбени захтев тужиоца, а другостепени суд одбио жалбу изјављену против првостепене пресуде и исту потврдио.

Неосновано ревидент заступа процесни став да је решењем Привредног суда у Новом Саду Ст. 33/96 од 02.11.1999. године стекао и право да уместо тужиоца у спору "ББ", потражује утврђење права својине према туженом и испоруку шећера. То процесно право поменутим решењем није стекао. Изрека решења је јасна. Решењем је дато процесно право за наставак прекинутог парничног поступка по тужби дотадашњег тужиоца "ББ" против туженог "ВВ" у парничном предмету П. бр. 2161/95 пред првостепеним судом. У спору по тој тужби правни претходник тужиоца сада ревидента од туженог није тражио предају 3.000 тона шећера. Тужени је правном претходнику сада тужиоцу издао власничке листове на 3.000 тона шећера који се налази код "ЖЖ". Држалац шећера је оспорио право на испоруку. Одбио испоруку по власничким листовима. Зато је купац и власник шећера правни претходник тужиоца "ББ" устало са тужбом против тужених "ВВ", "ЖЖ" и "ДД". Тужбом је тражено да се према туженом "ВВ" утврди да је тужилац искључиви власник 3.000 тона шећера у кристалу 50/1 који се налази на чувању и смештају код "ЖЖ" и да је овај тужени дужан признати то право својине. Истом тужбом је тражено да се обавеже "ЖЖ" да тужиоцу испоручи 2.559 тона шећера обзиром да је разлика од 3.000 тона предата тужиоцу. Тако опредељен тужбени захтев је био усвојен пресудом Привредног суда у Новом Саду пословни број П. 11902/92 од 20.06.1994. године. Ревизијски суд је укинуо првостепену и другостепену пресуду само у делу утврђења власништва на 3.000 тона шећера који се налази код "ЖЖ". Пресуда је правноснажна у делу у коме "ЖЖ" обавезана да испоручи 2.559 тона шећера "ББ" тада тужиоцу у спору. У том спору је сада тужилац учествовао као умешач на страни тада тужиоца "ББ". Стога, ова процесна ситуација не би требала да буде непозната ревиденту. То даље подразумева да не може ревидент у настављеном поступку да тражи нешто што то није тражио његов правни претходник тужилац у спору. Не може да тражи предају шећера од туженог јер такав тужбени захтев према туженом није определио ни правни претходник сада тужиоца, а сада тужилац – ревидент је стекао само процесну ситуацију за наставак прекинутог поступка који је покренуо његов правни претходник и ништа друго. То подразумева да нема право да тражи предају 2.559 тона шећера у кристалу нити исплату њене противвредности. То зато што је "ЖЖ" обавезана на ту предају и што је тај шећер у сразмери од 94,8029% уступљен ревиденту решењем стечајног већа од 12.11.1999. године и као што је речено зато што тај шећер правни претходник тужиоца у спору није ни тражио од туженог.

Неоснован је и део захтева за утврђење да је тужилац искључиви власник 3.000 тона шећера од којих је неиспоручено 2.559 тона шећера, јер тужилац нема ваљан правни интерес за ово утврђење. Ово утврђење је било само у функцији усвајања кондемнаторног захтева у односу на "ЖЖ" која је добијала испоруку са оспоравањем права из власничких листова. Право на испоруку је остварено и с тога право на утврђење власништва не може више бити у функцији остварења права на испоруку шећера коју је ревидент остварио поменутим решењем стечајног већа.

За другачије одлучивање у спору уопште није од значаја чињеница да ли је тужилац остварио или није остварио право на шећер који је имао према свом продавцу и процесном правном претходнику "ББ". У погледу права на намирење овог шећера ревидент је у правном односу само са "ББ" као стечајним дужником и намирује се у поступку стечаја само од стечајног дужника. Не може да тражи да му неизмирено потраживање стечајног дужника намири овде тужени као треће лице јер то од туженог није тражио ни стечајни дужник.

Изнети разлози ревизијског суда су разлози на основу којих је требало одбити тужбени захтев, а са којих су неосновани ревизијски разлози.

Како не постоје разлози због којих је ревизија изјављена, као ни разлози на које суд пази по службеној дужности, ревизијски суд је на основу овлашћења из члана 405. став 1. ЗПП, одлучио као у изреци ревизијске пресуде.

Председник већа – судија

Стојан Јокић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Мирјана Војводић

СМ