У ИМЕ НАРОДА

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Мирјане Ивић, председника већа, Драгана Скока и Бисерке Живановић, чланова већа, са саветником Весном Мраковић, као записничарем, одлучујући по захтеву за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца Птз. бр. 606/17 од 26.10.2017. године против пресуде Прекршајног апелационог суда, Одељења у Нишу II-208 Прж бр. 18085/17 од 21.09.2017. године, у предмету царинског прекршаја, у јавној седници већа, одржаној дана 23.11.2017. године, донео је

П Р Е С У Д У

Захтев се УВАЖАВА, УКИДА СЕ пресуда Прекршајног апелационог суда, Одељења у Нишу II-208 Прж бр. 18085/17 од 21.09.2017. године и предмет враћа Прекршајном апелационом суду, Одељењу у Нишу, на поновно одлучивање.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Прекршајног суда у Пироту 01 Пр 903/17 од 08.08.2017. године окривљено правно лице – Предузеће ''АА'' из ... и окривљено одговорно лице, ББ из ..., оглашени су одговорним да су дана 17.11.2014. године учинили прекршај из члана 294. став 1. тачка 5. Царинског закона, и то правно лице, а окривљено одговорно лице – прекршај из члана 294. став 3. у вези става 1. тачка 5. истог закона, за шта им је изречена опомена, са обавезом плаћања трошкова поступка. Поступајући по жалби подносиоца захтева, Прекршајни апелациони суд, Одељење у Нишу је пресудом II 208 Прж бр. 18085/17 од 21.09.2017. године усвојио жалбу и преиначио првостепену пресуду у погледу одлуке о прекршајној санкцији, тако, што се окривљеном правном лицу због прекршаја из члана 294. став 1. тачка 5. у вези члана 87. став 1. Царинског закона и окривљеном одговорном лицу, због прекршаја из члана 294. став 3. у вези става 1. тачка 5. Царинског закона, а у вези одредбе члана 87. став 1. истог закона, уместо опомене, изричу новчане казне, и то окривљеном правном лицу у износу од 50.000,00 динара, а окривљеном одговорном лицу у правном лицу – у износу од 10.000,00 динара.

Против пресуде Прекршајног апелационог суда, Одељења у Нишу од 21.09.2017. године Републички јавни тужилац је подигао захтев за заштиту законитости због битне повреде одредаба прекршајног поступка из одредбе члана 264. став 2. тачка 4. у вези члана 6. Закона о прекршајима. У захтеву наводи да је пресуда Прекршајног апелационог суда, Одељења у Нишу, донета уз битну повреду одредаба прекршајног поступка, јер суд приликом доношења одлуке није применио одредбу члана 6. Закона о прекршајима, којом је прописано временско важење прописа, што је утицало на доношење законите и правилне пресуде. Републички јавни тужилац истиче да је у време чињења прекршаја који се окривљенима ставља на терет важио Царински закон (''Службени гласник РС'' 18/10 и 111/12), којим је за прекршај из члана 294. била прописана новчана казна у износу од 10.000,00 динара до 1.500.000,00 динара за правно лице, а за одговорно лице у износу од 5.000,00 динара до 25.000,00 динара. Дакле, у време чињења прекршаја, минимална казна за прекршај из члана 294. Царинског закона је била прописана у износу од 10.000,00 динара за правно лице и у износу од 5.000,00 динара за одговорно лице. Законом о изменама и допунама Царинског закона (''Службени гласник РС'' 29/15) повећане су минималне новчане казне за правно и одговорно лице. Како је, међутим, одредбом члана 6. Закона о прекршајима прописано да се на учиниоца прекршаја примењује закон, односно пропис, који је важио у време извршења прекршаја, а ако је после учињеног прекршаја једном или више пута измењен пропис, примењује се пропис који је најблажи за учиниоца. Како је Прекршајни апелациони суд, Одељење у Нишу, побијаном пресудом преиначио првостепену пресуду и, уместо опомене окривљенима, изрекао новчане казне, и то 50.000,00 динара за правно лице и 10.000,00 динара за одговорно лице, наводећи у разлозима своје пресуде да је изрекао новчане казне у минималним законом прописаним износима, што није тачно, јер су новчане казне у време чињења прекршаја биле прописане - за правно лице – у минималном износу од 10.000,00 динара, а за одговорно лице - у минималном износу од 5.000,00 динара, другостепени прекршајни суд је повредио закон на штету окривљених.

Врховни касациони суд је обавестио о седници већа Републичког јавног тужиоца, који, иако уредно обавештен, није приступио.

Поступајући по поднетом захтеву и испитујући побијане пресуде у смислу одредбе члана 286. Закона о прекршајима (''Службени гласник РС'' 65/13... 13/16), Врховни касациони суд је нашао:

Захтев је основан.

Републички јавни тужилац основано захтевом за заштиту законитости указује на то, да је побијана пресуда донета уз битне повреде одредаба прекршајног поступка из одредбе члана 264. став 2. тачка 4. у вези члана 6. Закона о прекршајима.

Републички јавни тужилац основано захтевом за заштиту законитости указује на то, да је другостепени прекршајни суд, одлучујући о жалби подносиоца захтева – Царинарнице Димитровград, применио закон који није важио у време извршења прекршаја, тј. је Царински закон (''Службени гласник РС'' 29/15), којим је измењена одредба члана 294. став 1. тачка 5. Царинског закона (''Службени гласник РС'' 18/10 и 111/12), којом одредбом старог закона је било прописано да ће се новчаном казном у износу од 10.000,00 динара до 1.500.000,00 динара казнити лице које не унесе у декларацију све податке о роби, који су одлучујући за утврђивање тарифног сврставања према номенклатури или у декларацију унесе тарифну ознаку која је другачија у односу на податке о природи те робе, а при чему такво чињење проузрокује, или може да проузрокује плаћање увозних дажбина или других накнада у умањеном износу, или поднесе царинском органу, у оквиру извозног поступка, извозну декларацију у коју су унети подаци о већој количини, већој вредности, или другачијем пореклу робе од онога што је утврдио царински орган (члан 87. став 1. Закона).

Одредбом члана 6. Закона о прекршајима (''Службени гласник РС'' 65/13) је прописано да се на учиниоца прекршаја примењује закон, односно пропис, који је важио у време извршења прекршаја. Ако је после учињеног прекршаја једном или више пута измењен пропис, примењује се пропис који је најблажи за учиниоца.

Како је Прекршајни апелациони суд, Одељење у Нишу, побијаном пресудом преиначио пресуду првостепеног прекршајног суда примењујући закон који није важио у време извршења прекршаја, а који је строжи за учиниоце, Врховни касациони суд налази да је таквим одлучивањем Прекршајни апелациони суд, Одељење у Нишу, побијану пресуду донео уз битну повреду одредаба прекршајног поступка из члана 264. став 2. тачка 6. у вези члана 6. Закона о прекршајима.

Са изнетих разлога, Врховни касациони суд је нашао да је поднети захтев основан, па је на основу члана 287. став 3. Закона о прекршајима, одлучио као у изреци пресуде, с тим што је у поновном поступку Прекршајни апелациони суд, Одељење у Нишу, дужан да поступи по одредби члана 290. овог закона.

ПРЕСУЂЕНО У ВРХОВНОМ КАСАЦИОНОМ СУДУ

дана 23.11.2017. године, Прзз 25/2017

Записничар,                                                                                                                                Председник већа – судија,

Весна Мраковић,с.р.                                                                                                               Мирјана Ивић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић