У ИМЕ НАРОДА

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Катарине Манојловић Андрић, председника већа, Гордане Џакула, Веска Крстајића, Милунке Цветковић и Соње Павловић, чланова већа, са саветником Драгицом Вранић, као записничарем, одлучујући о захтеву за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца Птз бр. 341/19 од 28.06.2019. године против правноснажне пресуде Прекршајног суда у Лазаревцу 7 Пр 2729/17 од 21.01.2019. године и пресуде Прекршајног апелационог суда 11 Прж 4806/19 од 17.04.2019. године, у предмету прекршаја, у јавној седници већа, одржаној дана 26.09.2019. године, донео је

П Р Е С У Д У

Захтев се УСВАЈА, ПРЕИНАЧУЈУ СЕ пресуда Прекршајног суда у Лазаревцу 7 Пр 2729/17 од 21.01.2019. године и пресуда Прекршајног апелационог суда 11 Прж 4806/19 од 17.04.2019. године, тако што Врховни касациони суд окривљено правно лице ''АА'' са седиштем у ..., матични број: ..., ПИБ: ... и окривљено одговорно лице у правном лицу ББ, од оца ... ЈМБГ ..., са станом у ...

ОСЛОБАЂА ОДГОВОРНОСТИ

-да су дана 18.09.2017. године у 15,30 часова на фудбалској утакмици између ''АА'' из ... и ''ВВ'' из ..., која је одржана на игралишту ''АА'' на пословима обезбеђења ангажовали три редара и то: ГГ, ДД и ЂЂ а да са њима нису имали закључене уговоре за пружање те услуге,

-чиме би учинили прекршај из члана 82. ст. 1. и 2. Закона о приватном обезбеђењу.

Трошкови прекршајног поступка падају на терет буџетских средстава суда.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Прекршајног суда у Лазаревцу 7 Пр 2729/17 од 21.01.2019. године окривљено правно лице ''АА'' са седиштем у ... и окривљено одговорно лице у правном лицу ББ са станом у ... оглашени су одговорним, зато што су дана 18.09.2017. године у 15,30 часова на фудбалској утакмици између ''АА'' из ... и ''ВВ'' из ..., која је одржана на игралишту ''АА'' на пословима обезбеђења ангажовали три редара и то: ГГ, ДД и ЂЂ, а да са њима нису имали закључене уговоре за пружање те услуге, чиме су учинили прекршај из члана 82. ст. 1. и 2. Закона о приватном обезбеђењу, за шта су осуђени на новчану казну и то правно лице ''АА'', у износу од 50.000,00 динара, а одговорно лице у правном лицу ББ у износу од 5.000,00 динара, под претњом доношења посебног решења о начину извршења неплаћене новчане казне, а обавезани су и на сношење трошкова поступка у износу од по 1.000,00 динара, под претњом принудног извршења. Поступајући по заједничкој жалби браниоца окривљених, Прекршајни апелациони суд је пресудом 11 Прж 4806/19 од 17.04.2019. године одбио жалбу и потврдио првостепену пресуду.

Против пресуде Прекршајног суда у Лазаревцу 7 Пр 2729/17 од 21.01.2019. године и пресуде Прекршајног апелационог суда 11 Прж 4806/19 од 17.04.2019. године Републички јавни тужилац је подигао захтев за заштиту законитости због битне повреде одредаба прекршајног поступка из члана 264. став 2. тачка 4) у вези члана 6. став 2. Закона о прекршајима. Наводи да је након што је предметни прекршај учињен а пре доношења другостепене пресуде донет Закон о изменама и допунама Закона о приватном обезбеђењу који је објављен у ''Службеном гласнику Републике Србије'' број 87/2018 од 13.11.2018. године, са ступањем на снагу осмог дана од дана објављивања, у коме радња која се окривљенима ставља на терет – коришћење услуга приватног обезбеђења без закљученог писаног уговора са физичким лицем које је ангажовано да пружа те услуге, више није предвиђена као прекршај, односно прекршај је декриминализован. Предлаже да Врховни касациони суд усвоји захтев, преиначи побијане пресуде и предмет врати првостепеном суду на поновну одлуку или да преиначи побијане пресуде и окривљене ослободи прекршајне одговорности.

Врховни касациони суд је обавестио о седници већа Републичког јавног тужиоца, који, иако уредно обавештен, није приступио.

Поступајући по поднетом захтеву и испитујући побијану пресуду на основу одредбе члана 286. Закона о прекршајима (''Службени гласник РС'' 65/13, 13/16 и 98/16), Врховни касациони суд је нашао да је захтев основан.

Одредбом члана 6. став 1. Закона о прекршајима прописано је да се на учиниоца прекршаја примењује закон, односно пропис који је важио у време извршења прекршаја. Према ставу 2. истог члана ако је после учињеног прекршаја једном или више пута измењен пропис, примењује се пропис који је најблажи за учиниоца.

Из списа предмета произлази да су побијаном првостепеном пресудом окривљено правно лице ''АА'' са седиштем у ... и окривљено одговорно лице у правном лицу ББ из ... оглашени одговорним зато што су дана 18.09.2017. године у 15,30 часова на фудбалској утакмици између ''АА'' из ... и ''ВВ'' из ..., која је одржана на игралишту ''АА'' на пословима обезбеђења ангажовали три редара, а да са њима нису имали закључене уговоре за пружање те услуге, чиме су учинили прекршај из члана 82. ст. 1. и 2. Закона о приватном обезбеђењу. Истом пресудом за учињени прекршај изречена им је новчана казна и то окривљеном правном лицу у износу од 50.000,00 динара и окривљеном одговорном лицу у правном лицу у износу од 5.000,00 динара.

Поступајући по заједничкој жалби браниоца окривљених, Прекршајни апелациони суд је побијаном другостепеном пресудом одбио жалбу и потврдио првостепену пресуду.

Врховни касациони суд налази да се основано захтевом за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца указује, да су побијане пресуде обухваћене битном повредом одредаба прекршајног поступка из члана 264. став 2. тачка 4) у вези члана 6. став 2. Закона о прекршајима.

Ово стога што је у време извршења радња која је у прекршајном поступку окривљенима стављена на терет - ангажовање физичких лица од стране организатора скупа за послове обезбеђења без закљученог писаног уговора са тим лицима, била санкционисана одредбом члана 82. ст. 1. и 2. Закона о приватном обезбеђењу (''Службени гласник РС'' бр. 104/13 и 42/15), као прекршај. Међутим, у међувремену је након што је прекршај извршен и поднет захтев за покретање прекршајног поступка а пре доношења побијаних прекршајних пресуда, дошло до измене прописа, тако што је 21.11.2018. године ступио на снагу Закон о изменама и допунама Закона о приватном обезбеђењу, објављен у ''Службеном гласнику РС'' бр. 87/2018 од 13.11.2018. године. Наведеним изменама у Закону о приватном обезбеђењу ангажовање физичких лица за послове обезбеђења без закљученог уговора више није санкционисано као прекршај.

Имајући у виду изнето, Врховни касациони суд је нашао да је после учињеног прекршаја дошло до измене прописа и да је Закон о изменама и допунама Закона о приватном обезбеђењу (''Службени гласник РС'' бр. 87/18 од 13.11.2018. године) блажи за учиниоца јер наведеним законом почев од 21.11.2018. године радња која се окривљеним ставља на терет више није прописана као прекршај.

Како су побијане пресуде донете након што радња која се окривљеним ставља на терет више није прописана као прекршај основано Републички јавни тужилац у захтеву за заштиту законитости истиче да су донете уз битну повреду одредбе прекршајног поступка на коју се захтевом указује.

Како су окривљени ослобођени одговорности да су извршили прекршај из члана 82. ст. 1. и 2. Закона о приватном обезбеђењу, Врховни касациони суд је одлучио да трошкови прекршајног поступка падају на терет буџетских средстава суда а на основу члана 141. став 2. Закона о прекршајима.

С обзиром на све изложено, Врховни касациони суд је нашао да је поднети захтев основан, па је на основу члана 287. став 4. у вези са чланом 250. став 1. тачка 1) Закона о прекршајима, одлучио као у диспозитиву пресуде.

ПРЕСУЂЕНО У ВРХОВНОМ КАСАЦИОНОМ СУДУ

дана 26.09.2019. године, Прзз 9/2019

Записничар,                                                                                                                       Председник већа – судија,

Драгица Вранић,с.р.                                                                                                       Катарина Манојловић Андрић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић