Република Србија
ВРХОВНИ СУД СРБИЈЕ
Рев 146/08
24.01.2008. година
Београд

Врховни суд Србије у Београду, у већу састављеном од судија: Надежде Радевић, председника већа, Биљане Драгојевић, Звездане Лутовац, Љиљане Ивковић – Јовановић и Весне Поповић, чланова већа, у парници тужиље АА, против туженог ББ, чији је пуномоћник БА, адвокат, ради исељења, одлучујући о ревизији туженог изјављеној против пресуде Окружног суда у Београду Гж.бр. 5699/06 од 17.05.2007. године, у седници одржаној 24.01.2008. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија туженог изјављена против пресуде Окружног суда у Београду Гж.бр. 5699/06 од 17.05.2007. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Петог општинског суда у Београду П.бр. 924/05 од 8.02.2006. године, ставом првим изреке усвојен је тужбени захтев, па је обавезан тужени да са свим лицима и стварима исели из стана ВВ и исти преда тужиљи. Ставом другим изреке обавезан је тужени да тужиљи накнади трошкове парничног поступка у износу од 2.300,00 динара.

Окружни суд у Београду је решењем Гж.бр. 5699/06 од 17.05.2007. године, одбио жалбу туженог и потврдио првостепену пресуду.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужени је благовремено изјавио ревизију због битних повреда одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

Испитујући дозвољеност изјављене ревизије у смислу одредбе члана 401. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку, Врховни суд Србије је нашао да ревизија туженог није дозвољена, јер је изјављена против одлуке против које се по закону не може поднети.

Предмет спора је захтев тужиље за исељење туженог из стана (неновчано потраживање), па се дозвољеност ревизије цени на основу члана 394. став 3. у вези члана 29. став 1. Закона о парничном поступку, према вредности предмета спора која је у тужби наведена.

Према члану 394. став 3. ЗПП-а, ревизија није дозвољена о имовинскоправним споровима кад се тужбени захтев не односи на потраживање у новцу, предају ствари или извршење неке друге чинидбе, ако вредност предмета спора не прелази 500.000 динара.

У тужби, поднетој 19.04.2005. године, тужиља није означила вредност предмета спора, већ је то учинила по налогу суда поднеском од 10.05.2005. године када га је определила у износу од 12.500 динара.

Како вредност предмета спора означена поднеском од 10.05.2005. године, не прелази цензус за изјављивање ревизије од 500.000 динара, то је ревизија против побијане пресуде недозвољена.

Врховни суд Србије је одлучио као у изреци на основу одредбе члана 404. ЗПП-а.

Председник већа-судија

Надежда Радевић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Мирјана Војводић

МЗ