Република Србија
ВРХОВНИ СУД СРБИЈЕ
Рев 2863/07
20.12.2007. година
Београд

Врховни суд Србије у Београду, у већу састављеном од судија Снежане Андрејевић, председника већа, Соње Бркић, Споменке Зарић, Слађане Накић-Момировић и Власте Јовановић, чланова већа, у парници тужиоца "АА" кога заступа АБ адвокат, против туженог ЈП Водовод из Врања кога заступа БВ адвокат, ради накнаде штете, одлучујући о ревизији туженог изјављеној против пресуде Окружног суда у Врању Гж.бр.1207/07 од 20.7.2007. године, у седници одржаној дана 20.12.2007. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

УКИДАЈУ СЕ пресуда Окружног суда у Врању Гж.бр.1207/07 од 20.7.2007. године и пресуда Општинског суда у Врању П.бр.1910/05 од 8.5.2007. године и предмет враћа првостепеном суду на поновно суђење.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Окружног суда у Врању Гж.бр.1207/07 од 20.7.2007. године, одбијена је жалба туженог и потврђена пресуда Општинског суда у Врању П.бр.1910/05 од 8.5.2007. године којом је обавезан тужени да плати тужиоцу на име накнаде штете износ од 335.803,70 динара са законском затезном каматом од 12.2.2001. године до исплате и накнади му трошкове поступка у износу од 233.600,00 динара.

Против ове другостепене пресуде тужени је благовремено изјавио ревизију због битних повреда одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

Тужилац је доставио одговор на ревизију и предложио да суд одбаци ревизију као недозвољену обзиром на вредност предмета овога спора.

Врховни суд је испитао побијану пресуду у смислу члана 399. Закона о парничном поступку – ЗПП ("Службени гласник РС",бр.125/04) и нашао да је ревизија дозвољена и основана.

Наиме, према одредбама члана 491. став 4. ЗПП о дозвољености ревизије у поступку који је покренут пре почетка примене овог закона одлучује се по правилима парничног поступка која су важила до ступања на снагу овог закона. Имајући у виду да је поступак у овој парници покренут 20.2.2001. године и да вредност предмета овога спора, обзиром на вредност побијане правоснажне другостепене пресуде, прелази износ који је у време подношења тужбе био прописан за изјављивање ревизије (15.000,00 динара), ревизија туженог је дозвољена, па тужилац неосновано предлаже у одговору на ревизију да Врховни суд одбаци ревизију туженог као недозвољену.

Према разлозима нижестепених пресуда, тужилац који се бави продајом текстилне робе је 18.1.2001. године претрпео штету због изливања воде у магацинском простору у коме је држао ускладиштену своју робу. Узрок изливања воде из водоводних цеви и канализације је, по оцени нижестепених судова у пропустима туженог, који одговара за услове и квалитет радова за прикључење на јавну канализацију, јер је само тужени овлашћен да изводи и за њих даје одобрење. Висину штете нижестепени судови су утврдили на основу обезбеђења доказа извршеног пре подношења тужбе за накнаду штете због оштећења робе, према околностима и ценама важећим на дан 12.2.2001. године.

Како је висина штете коју је тужилац претрпео у овом штетном догађају утврђена пре подношења тужбе у поступку обезбеђења доказа и на тај износ тужиоцу досуђена затезна камата, а не према ценама у време доношења првостепене судске одлуке о накнади ове штете, како је то прописано чланом 189. став 2. Закона о облигационим односима, основано се ревизијом туженог указује да је због погрешне примене материјалног права чињенично стање у погледу обима и висине штете непотпуно утврђена.

Из изнетих разлога, Врховни суд је на основу члана 407. став 2. ЗПП укинуо обе нижестепене пресуде и одлучио као у изреци.

У поновном поступку првостепени суд ће отклонити речене недостатке и донети закониту и правилну одлуку.

Председник већа-судија,

Снежана Андрејевић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Мирјана Војводић

сд