Република Србија
ВРХОВНИ СУД СРБИЈЕ
Рев 3509/07
17.01.2008. година
Београд

Врховни суд Србије у Београду, у већу састављеном од судија: Слободана Дражића, председника већа, Власте Јовановић, Јелене Боровац, мр Љубице Јеремић и Стојана Јокића, чланова већа, у парници тужилаца АА и ББ, чији је заједнички пуномоћник АБ, адвокат, против тужене Републике Србије – Министарство одбране, коју заступа Дирекција за имовинско-правне послове у Београду, ради накнаде штете, одлучујући о ревизији тужилаца изјављеној против пресуде Окружног суда у Смедереву Гж.1236/07 од 03.10.2007. године, у седници одржаној 17.01.2008. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужилаца изјављена против пресуде Окружног суда у Смедереву Гж.1236/07 од 03.10.2007. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Општинског суда у Смедереву П.1133/06 од 18.07.2007. године тужена је обавезана да тужиоцу на име накнаде нематеријалне штете за претрпљене душевне болове због смрти сина плати сваком по 550.000,00 динара, са затезном каматом од пресуђења до исплате; тужена је обавезана да тужиоцима на име накнаде материјалне штете за трошкове сахране и израду надгробног споменика исплати 200.550,00 динара, са законском затезном каматом од 19.02.2007. године до исплате; тужена је обавезана да тужиоцима накнади трошкове парничног поступка у износу од 52.000,00 динара.

Пресудом Окружног суда у Смедереву Гж.1236/07 од 03.10.2007. године, жалбе тужилаца су одбијене и првостепена пресуда потврђена.

Тужиоци су изјавили ревизију против правноснажне другостепене пресуде побијајући је у делу одлуке о трошковима парничног поступка (став 3. изреке првостепене пресуде).

Испитујући дозвољеност ревизије на основу одредбе члана 401. став 2. тачка 5., у вези са чланом 491. ст. 1. и 4. ЗПП (“Службени гласник РС” бр. 125/04), Врховни суд Србије је нашао да ревизија није дозвољена.

Према одредби члана 29. ЗПП, за утврђивање права на изјављивање ревизије као вредност предмета спора узима се у обзир само вредност главног захтева, док се камате, уговорна казна и остала спорна тражења, као и парнични трошкови не узимају у обзир ако не чине глави захтев. Под главним захтевом у смислу наведене одредбе подразумева се захтев странке због кога се парница води, док се споредним тражењима сматрају захтеви странке који се истичу поводом или са главним захтевом, односно потраживања акцесорне природе у односу на главни захтев. Споредна тражења се узимају у обзир само када се траже као главно потраживање и тада се према том потраживању одређује вредност предмета спора.

Како се ревизијом тужиоца побија одлука о трошковима поступка, који у конкретном случају не чине главни захтев, Врховни суд је на основу одредбе члана 404. ЗПП ревизију одбацио као недозвољену.

Председник већа – судија,

Слободан Дражић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Мирјана Војводић

НН