Република Србија
ВРХОВНИ СУД СРБИЈЕ
Рев 679/08
13.03.2008. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

Врховни суд Србије у Београду, у већу састављеном од судија Снежане Андрејевић, председника већа, Соње Бркић, Споменке Зарић, Слађане Накић-Момировић и Миломира Николића, чланова већа, у парници тужилаца малолетне ММ1 и малолетне ММ2, чији је законски заступник АА коју заступа АБ, адвокат, против тужених ББ и ВВ, које заступа БА, адвокат, ради издржавања, одлучујући о ревизији друготужене изјављеној против пресуде Окружног суда у Панчеву Гж.бр.906/07 од 14.6.2007. године, у седници одржаној дана 13.3.2008. године, донео је

П Р Е С У Д У

ПРЕИНАЧУЈУ СЕ пресуда Окружног суда у Панчеву Гж.бр.906/07 од 14.6.2007. године и пресуда Општинског суда у Панчеву П.бр.2015/06 од 19.4.2007. године у односу на друготужену ВВ па се у односу на друготужену одбија као неоснован тужбени захтев којим су тужиље малолетна ММ1 и малолетна ММ2 тражиле да се друготужена ВВ обавеже да им почев од 19.4.2007. године плаћа за сваку тужиљу по 3.000,00 динара месечно, солидарно са првотуженим ББ.

Свака странка сноси своје трошкове ревизијског поступка.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Окружног суда у Панчеву Гж.бр.906/07 од 14.6.2007. године, одбијена је као неоснована жалба друготужене и потврђена пресуда Општинског суда у Панчеву П.бр.2015/06 од 19.4.2007. године којом су обавезани тужени ББ и ВВ да на име свог дела доприноса за издржавање тужиља малолетне ММ1 и малолетне ММ2 солидарно плаћају за свако дете по 3.000,00 динара месечно почев од 19.4.2007. године па убудуће док за то трају законски услови или док ова пресуда не буде измењена, сваког 1-ог до 15-ог умесецу за текући месец на руке законског заступника АА, а на који начин се мења пресуда Општинског суда у Панчеву П.бр.1779/02 од 20.12.2002. године и одлучено да свака странка сноси своје трошкове.

Против ове другостепене пресуде друготужена ВВ је благовремено изјавила ревизију због битних повреда одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

Врховни суд је испитао побијану пресуду у смислу члана 399. Закона о парничном поступку – ЗПП ("Службени гласник РС",бр.125/04) и нашао да је ревизија основана.

У поступку није учињена битна повреда из члана 361. став 2. тачка 9. ЗПП на коју ревизијски суд пази по службеној дужности, а нема ни битне повреде из члана 361. став 2. тачка 7. ЗПП на коју у ревизији указује друготужена. Посебна тужба од 6.3.2007. године за обавезивање друготужене да солидарно са првотуженим плаћа издржавање тужиљама, решење о спајању поступака по појединачним тужбама против тужених и позив за рочиште, очигледно су уручени туженој, јер је, у смислу члана 283. ЗПП, друготужена оспорила захтев ове тужбе на рочишту 21.3.2007. године, како то произилази из записника са овог рочишта који је личо потписала. Како је главна расправа одржана 19.4.2008. године у одсуству уредно позване друготужене на основу овлашћења из члана 296. ЗПП, друготужена у ревизији неосновано указује да против ње парница у којој је донета побијана одлука није ни почела да тече и да јој расправљање у поступку пред првостепеним судом није било омогућено у смислу члана 197. став 1. у вези члана 361. став 2. тачка 7. ЗПП.

Према утврђеном чињеничном стању, брак законске заступнице тужиља и првотуженог разведен је правоснажном судском пресудом од 20.12.2002. године донетом у предмету П.бр.1789/02 Општинског суда у Панчеву, а првотужени обавезан да за малолетну децу – тужиље, поверене на чување и васпитање мајци, плаћа по 2.000,00 динара месечно од 19.8.2002. године па убудуће. Првотужени не плаћа издржавање за тужиље, а од __. године налази се на издржавању казне затвора у КПД Пожаревац. Тужиља ММ1 рођена је _____. године, а ММ2 ___. године. Тужиље живе са законском заступницом, мајком, у стану који је власништво њеног оца, родитељи законске заступнице имају примања од укупно 24.000,00 динара, а законска заступница је запослена у ____ и остварује примања од 21.859,00 динара месечно. Првотужени је пре одласка на издржавање казне радио приватно и зарађивао око 10.000,00 динара месечно, рођен је 1971. године а живео у домаћинству са мајком – друготуженом и сестром. Друготужена рођена __. године је пензионер, има пензију од око 23.000,00 динара месечно, има режијске трошкове од око 6.000,00 динара, болесна, а посећује и првотуженог у КПД и за то има месечно трошкове од око 5.000,00 динара. Законска заступница има режијске трошкове од око 7.000,00 динара месечно, за млађе дете плаћа вртић 4.000,00 динара, а за старије дете које учи енглески језик издваја по 1.400,00 динара месечно, поред осталих трошкова. Првотужени би требало да са издржавања казне изађе 28.8.2007. године. Потребе за првотужиљу и друготужиљу утврђене су у новчаном износу.

Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања, нижестепени судови су закључили да је друготужена – бака тужиља у обавези да солидарно са првотуженим својим сином а оцем тужиља, доприноси издржавању тужиља као њихов крвни сродник у смислу члана 154. став 2., 164. и 166. Породичног закона и то у месечном износу од по 3.000,00 динара, обзиром да отац тужиља није у могућности да доприноси њиховом издржавању јер се налази у КПД где издржава казну затвора.

Ревизијом друготужене се основано указује да су нижестепени судови погрешно применили материјално право када су обавезали друготужену да солидарно са првотуженим плаћа издржавање тужиљама.

Наиме, према одредби члана 8. Породичног закона издржавање је и право и дужност чланова породице одређених овим законом. Малолетно дете има, пре свега, право на издржавање од родитеља, а право на издржавање од других крвних сродника у правој усходној линији ако родитељи нису живи или немају довољној средстава за издржавање (члан 154. став 1. и 2. Породичног закона). Крвни сродници остварују међусобно право на издржавање редоследом којим наслеђују на основу закона, а ако је више лица истовремено дужно да даје издржавање, њихова је обавеза подељена у смислу члана 166. став 2. и 5. Породичног закона.

Имајући у виду да је обавеза издржавања подељена – кад је истовремено више лица дужно да даје издржавање, захтев тужиља за солидарно обавезивање тужених да им плаћају издржавање, по оцени Врховног суда није основан.

Осим тога, обавеза крвних сродника да издржавају малолетно дете кад су им родитељи живи али немају довољно средстава за живот у ситуацији кад је један од родитеља запослен и по том основу остварује приходе, а други родитељ на издржавању казне за извршено кривично дело за које је проглашен одговорним, по оцени Врховног суда, не представља разлог за преваљивање обавезе издржавања на крвне сроднике по усходној линији (бабе и деде по оцу и мајци и друге сроднике), који би ову обавезу, да је утврђена, требало да поделе – јер није солидарна, нити би обавеза издржавања са родитеља требало да пређе на друге крвне сроднике у ситуацији када су родитељи живи и способни да зарађују довољно средстава за издржавање своје малолетне деце или то чини само један од родитеља.

Како су нижестепени судови погрешно применили материјално право када су закључили да постоји обавеза друготужене да издржава своје унуке – тужиље у смислу члана 154. став 2. у вези члана 166. став 2. и 5. Породичног закона и да је та обавеза солидарна са обавезом једног од родитеља тужиља – који је на издржавању казне затвора, Врховни суд је на основу овлашћења из члана 407., став 1. Породичног закона преиначио нижестепене пресуде и одлучио као у ставу један изреке.

Одлука о трошковима парничног поступка донета је на основу члана 207. Породичног закона у вези члана 149.с тав 2., 157. став 1. ЗПП.

Председник већа-судија,

Снежана Андрејевић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Мирјана Војводић

сд