Република Србија
ВРХОВНИ СУД СРБИЈЕ
Рев 82/08
25.03.2008. година
Београд

Врховни суд Србије у Београду у већу састављеном од судија: Владимира Тамаша, председника већа, Јованке Кажић, Миломира Николића, Слађане Накић-Момировић и Снежане Андрејевић, чланова већа у правној ствари предлагача АА, чији је пуномоћник АБ адв., против противника предлагача Републике Србије – Министарства одбране – ВП аа Ниш, кога заступа Дирекција за имовинско-правне послове – Одељење у Нишу, ради доношења решења којим се замењује уговор о откупу стана, одлучујући о ревизији предлагача изјављеној против решења Окружног суда у Нишу Гж.бр.3471/07 од 28.09.2007. године, у седници одржаној 25.03.2008. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБИЈА СЕ као неоснована ревизија предлагача изјављена против решења Окружног суда у Нишу Гж.бр.3471/07 од 28.09.2007. године.

О б р а з л о ж е њ е

Решењем Општинског суда у Нишу Р.бр.207/2007 од 07.06.2007. године одбијен је као неоснован предлог предлагача поднет против противника предлагача ради доношења решења које замењује уговор о откупу стана.

Окружни суд у Нишу решењем бр.Гж.3471/07 од 28.09.2007. године одбио је као неосновану жалбу предлагача и потврдио првостепено решење.

Против решења Окружног суда у Нишу предлагач је изјавио ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

Испитујући побијано решење у смислу члана 399. у вези члана 412. ЗПП, Врховни суд је нашао да ревизија предлагача није основана.

У спроведеном поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 361. став 2. тачка 9. ЗПП на коју ревизијски суд пази по службеној дужности као ни битна повреда одредаба парничног поступка из члана 361. став 2. тачка 12. ЗПП на коју се ревизијом указује, обзиром да су разлози нижестепених одлука јасни и непротивречни и у складу са чињеничним стањем и изведеним доказима.

Према утврђеном чињеничном стању, предлагач се као професионални припадник војске налази на служби у ВЈ. Решењем противника предлагача бр.1.-86/10 од 27.12.2000. године предлагачу је дат у закуп на одређено време службени стан у вв. На основу овог решења предлагач и противник предлагача су закључили уговор о закупу стана на одређено време бр.61-77 од 02.07.2001. године. У члану 2. наведеног уговора прописано је да ће закуп на одређено време трајати до коначног решења стамбеног питања предлагача или до престанка његове службе у ВЈ. Предлагач се обраћао противнику предлагача са захтевом да му се омогући откуп спорног стана, али је противник предлагача по том захтеву негативно одговорио.

Полазећи од овако утврђених чињеница правилно су нижестепени судови применили материјално право када су одбили захтев предлагача за доношење решења које замењује уговор о откупу спорног стана.

Одредбом члана 16. Закона о становању прописано је да је носилац права располагања на стану у друштвеној својини и власник стана у државној својини дужан да носиоцу станарског права, односно закупцу, на његов захтев у писменој форми омогући откуп стана који користи, под условима прописаним овим законом. Чланом 39. наведеног закона прописано је да ово право припада само закупцу стана на неодређено време.

У конкретном случају, предлагач је од противника предлагача добио у закуп на одређено време предметни стан као службени стан. Полазећи од те чињенице, а имајући у виду да је наведеном одредбом Закона о становању прописано да предмет откупа могу бити само станови дати у закуп на неодређено време, то није било основа за усвајање захтева предлагача, како су то правилно ценили нижестепени судови. У вези са наведеним, неосновани су наводи ревизије предлагача о погрешној примени материјалног права.

Осталим наводима ревизије предлагача не доводи се у сумњу правилност побијаних решења, па је Врховни суд на основу члана 405. у вези члана 412. ЗПП одлучио као у изреци решења.

Председник већа – судија,

Владимир Тамаш, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Мирјана Војводић

НН