У ИМЕ НАРОДА

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Слађане Накић Момировић, председника већа, Марине Говедарица и Добриле Страјина, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Момир Суботић, адвокат из ..., против туженог Града Београда – Градска управа Града Београда, чији је законски заступник Градско правобранилаштво Града Београда, ради поништаја одлуке о избору кандидата по конкурсу, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 1743/16 од 30.11.2017. године, у седници одржаној 27.12.2018. године, донео је

П Р Е С У Д У

ПРЕИНАЧУЈЕ СЕ пресуда Апелационог суда у Београду Гж1 1743/16 од 30.11.2017. године, тако што се одбија жалба туженог као неоснована и потврђује пресуда Првог основног суда у Београду П1 60/16 од 18.02.2016. године.

ОБАВЕЗУЈЕ СЕ тужени да тужиоцу накнади трошкове ревизијског поступка у износу до 33.000,00 динара, у року од 8 дана од пријема пресуде.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Првог основног суда у Београду П1 60/16 од 18.02.2016. године, ставом првим изреке, поништене су као незаконите одлуке туженог Града Београда – Градска управа Града Београда 111-6/2011-5 од 11.05.2011. године и 117-77/2011 - Н од 03.06.2011. године. Ставом другим изреке, тужени је обавезан да тужиоцу накнади парничне трошкове у износу од 78.750,00 динара.

Пресудом Апелационог суда у Београду Гж1 1743/16 од 30.11.2017. године, преиначена је првостепена пресуда у првом ставу изреке и одбијен тужбени захтев тужиоца којим је тражио да се пониште као незаконите одлуке туженог од 11.05.2011. године и 03.06.2011. године (став први изреке). Преиначено је решење о трошковима парничног поступка садржано у ставу другом изреке првостепене пресуде, тако што је одбијен захтев тужиоца за накнаду парничних трошкова у износу од 78.500,00 динара (став други). Захтев туженог да се обавеже тужилац да му накнади трошкове парничног поступка је одбијен, као неоснован (став трећи). Захтев тужиоца за накнаду трошкова другостепеног поступка је одбијен (став четврти).

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужилац је благовремено изјавио ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

Испитујући побијану пресуду на основу члана 408. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ 55/11, 55/14) који се примењује на основу члана 506. став 2. истог ЗПП, Врховни касациони суд је нашао да је ревизија основана.

Према утврђеном чињеничном стању, тужени је 29.12.2010. године у дневном листу објавио оглас за пријем у радни однос на неодређено време за радно место нормативно – правни послови у Градској управи Града Београда – комунална полиција. Тужилац је поднео пријаву на јавни оглас 24.01.2011. године за наведено радно место. Начелник градске управе Града Београда је 11.05.2011. године донео одлуку да се за пријем у радни однос на неодређено време на радном месту нормативно – правни послови не врши избор, али одлука није образложена. Приговор тужиоца против наведене одлуке одбијен је решењем начелника Градске управе од 03.06.2011. године.

Код овако утврђеног чињеничног стања, првостепеном пресудом је усвојен тужбени захтев тужиоца за поништај одлуке о неизбору кандидата по јавном конкурсу. По оцени првостепеног суда, одлука поводом објављеног јавног конкурса мора да садржи разлоге због којих није извршен избор. Одлука туженог не садржи све што је потребно да би тужилац, као пријављени кандидат који испуњава услове огласа, могао знати разлоге због којих није извршен избор. Због тога је оспорена одлука туженог незаконита.

Побијаном другостепеном пресудом, преиначена је првостепена пресуда и одбијен тужбени захтев за поништај одлуке туженог којом није извршен избор кандидата по јавном огласу. Према разлозима другостепеног суда, тужени је као послодавац приликом доношења одлуке од 11.05.2011. године поштовао процедуру избора кандидата, иако та одлука не садржи образложење. Одлука поводом избора кандидата мора да садржи образложење само у ситуацији када се одлуком врши пријем у радни однос. Уколико се јавни оглас заврши неизбором, као у конкретном случају, онда се ниједан од кандидата, па ни тужилац, не ставља у повољнији положај у односу на друга лица која траже запослење.

По оцени Врховно касационог суда основано се ревизијом тужиоца указује да је у побијаној другостепеној пресуди погрешно примењено материјално право. Оглас је, по својој правној природи, једнострана изјава воље којом онај ко објављује потребу за радником, преузима обавезу да одлучује о правима оних који испуњавају услове за заснивање радног односа. Одредбом члана 10. Закона о радним односима у државним органима, функционер који руководи државним органом одлучује о избору између пријављених кандидата. Према наведеној одредби, функционер који руководи државним органом може донети одлуку да не врши избор између пријављених кандидата. Супротно ставу другостепеног суда, одлука о избору кандидата по огласу мора бити образложена и онда када послодавац не врши пријем у радни однос (одлука о неизбору), јер је кандидат који је испуњавао услове за заснивање радног односа, конкретно тужилац, морао да има сазнање о томе због чега није изабран. Како побијана одлука туженог не садржи образложење, правилно је поништена као незаконита од стране првостепеног суда.

С обзиром на наведено, побијана другостепена пресуда је преиначена тако што је одбијена жалба туженог као неоснована и потврђена првостепена пресуда којом је захтев тужиоца усвојен и обавезан тужени да тужиоцу надокнади трошкове спора.

На основу члана 416. став 1. ЗПП, одлучено је као у изреци.

Одлука о трошковима ревизијског поступка донета је у складу са чл. 153. и 165. ЗПП и важећом Адвокатском тарифом.

Председник већа - судија

Слађана Накић Момировић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић