Рев2 2580/2019 3.19.1.25.1.4. посебна ревизија

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев2 2580/2019
16.10.2019. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Звездане Лутовац, председника већа, Јелене Боровац, Бранка Станића, др Драгише Б. Слијепчевића и Татјане Матковић Стефановић, у парници тужилаца АА из ..., ББ из ..., ВВ, ГГ, ДД и ЂЂ, свих из ..., чији је заједнички пуномоћник Јелена Рајачић, адвокат из ..., против тужених ЕЕ, кога заступа Весна Станимировић, адвокат из ... и ЖЖ, кога заступа Милош Стијеља, адвокат из ..., ради исплате, одлучујући о ревизији туженог ЕЕ изјављеној против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж1 979/19 од 08.04.2019. године, у седници одржаној 16.10.2019. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији туженог ЕЕ изјављеној против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж1 979/19 од 08.04.2019. године, као изузетно дозвољеној.

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија туженог ЕЕ изјављена против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж1 979/19 од 08.04.2019. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Старој Пазови П1 185/17 од 10.01.2019. године, обавезани су тужени да тужиоцима сваком понаособ солидарно исплате на име накнаде трошкова за исхрану у току рада и на име накнаде трошкова за регрес за коришћење годишњег одмора за период 01.04.2014. до 31.08.2015. године износе са затезном каматом и износе на име обрачунате законске затезне камате ближе описане у изреци првостепене пресуде. Обавезан је тужени ЖЖ да тужиоцима сваком понаособ за период од 01.09.2015. до 31.12.2016. године исплати на име накнаде трошкова за исхрану у току рада и регреса за коришћење годишњег одмора износе са затезном каматом, као и износе на име обрачунате затезне камате ближе описане у изреци. Обавезани су тужени да тужиоцима солидарно накнаде трошкове парничног поступка од 610.420,00 динара са затезном каматом од извршности пресуде до исплате.

Пресудом Апелационог суда у Новом Саду Гж1 979/19 од 08.04.2019. године, ставом првим изреке, жалбе тужених су делимично усвојене, па је преиначено решење о трошковима поступка садржано у првостепеној пресуди, тако што је одбијен захтев тужилаца за накнаду трошкова поступка преко износа од 351.170,00 динара па до досуђеног износа од 610.402,00 динара са траженом каматом од извршности пресуде до исплате док су у преосталом делу жалбе тужених одбијене и наведена пресуда потврђена. Ставом другим изреке одбијен је захтев туженог ЖЖ за накнаду трошкова жалбеног поступка.

Против правноснажне пресуде донесене у другом степену тужени ЕЕ је изјавио ревизију због погрешне примене материјалног права на основу члана 404. ЗПП.

Одлучујући о дозвољености изјављене ревизије на основу члана 404. став 2. ЗПП („Службени гласник РС“, бр. 72/11 ... 55/14) Врховни касациони суд је нашао да нема места одлучивању о ревизији туженог као изузетно дозвољеној, јер у конкретном случају не постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса уједначавањем судске праксе, као ни новим тумачењем права, јер је питање исплате накнаде за исхрану у току рада и регреса за годишњи одмор довољно разјашњено у судској пракси, а образложења побијаних пресуда, за одлуку о усвајању тужбеног захтева тужиоца у складу су са постојећом судском праксом у тумачењу и примени материјалног права у вези са законским разлозима датим за усвајање тужбеног захтева, тако да не постоји потреба за изузетно дозвољеном ревизијом тужених у смислу члана 404. став 1. ЗПП.

Ревизија није дозвољена ни као редовна на основу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП.

По члану 403. став 3. ЗПП, ревизија није дозвољена уколико вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе.

Тужба ради исплате накнаде на име регреса и топлог оброка поднета је суду дана 01.06.2017. године. Вредност предмета спора за сваког од тужилаца који нису јединствени супарничари је испод динарске противвредности од 40.000 евра.

С обзиром да је вредност предмета спора испод динарске противвредности од 40.000 евра, ревизија није дозвољена.

На основу члана 413. ЗПП, Врховни касациони суд је одлучио као у ставу другом изреке.

Председник већа судија

Звездана Лутовац,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић