Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Звездане Лутовац, председника већа, Јелене Боровац, Бранка Станића, др Драгише Б. Слијепчевића и Татјане Матковић Стефановић, у парници тужилаца АА из ..., ББ из ..., ВВ из ... и ГГ из ..., које заступају Милан Петровић, Тања Савић и Милан Максимовић, адвокати из ..., против тужених ДД, кога заступа Весна Станимировић, адвокат из ... и ЂЂ, ради исплате, одлучујући о ревизији туженог ДД изјављеној против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж1 1966/19 од 03.06.2019. године, у седници одржаној 23.10.2019. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији туженог ДД изјављеној против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж1 1966/19 од 03.06.2019. године, као изузетно дозвољеној.

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија туженог ДД изјављена против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж1 1966/19 од 03.06.2019. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Руми П1 104/17 од 26.03.2019. године, усвојен је тужбени захтев тужилаца и обавезани тужени да им за одређени период исплате накнаду на име трошкова за исхрану у току рада и регреса за коришћење годишњег одмора у износима и периодима ближе описаним у том делу изреке. Обавезани су тужени да накнаде трошкове парничног поступка тужиоцима. Одбијен је тужбени захтев тужилаца за исплату законске затезне камате на досуђене износе накнаде трошкова.

Пресудом Апелационог суда у Новом Саду Гж1 1966/19 од 03.06.2019. године, одбијене су жалбе тужених и потврђена првостепена пресуда.

Против правноснажне пресуде донесене у другом степену тужени ДД је изјавио ревизију због погрешне примене материјалног права на основу члана 404. ЗПП.

Одлучујући о дозвољености изјављене ревизије на основу члана 404. став 2. ЗПП („Службени гласник РС“, бр. 72/11 ... 55/14) Врховни касациони суд је нашао да нема места одлучивању о ревизији туженог као изузетно дозвољеној, јер у конкретном случају не постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса уједначавањем судске праксе, као ни новим тумачењем права, јер је питање исплате накнаде за исхрану у току рада и регреса за годишњи одмор довољно разјашњено у судској пракси, а образложења побијаних пресуда, за одлуку о усвајању тужбеног захтева тужиоца у складу су са постојећом судском праксом у тумачењу и примени материјалног права у вези са законским разлозима датим за усвајање тужбеног захтева, тако да не постоји потреба за изузетно дозвољеном ревизијом тужених у смислу члана 404. став 1. ЗПП.

Ревизија није дозвољена ни као редовна на основу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП.

По члану 403. став 3. ЗПП, ревизија није дозвољена уколико вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе.

Тужба ради исплате накнаде на име регреса и топлог оброка поднета је суду 05.05.2017. године. Вредност предмета спора за сваког од тужилаца који нису јединствени супарничари је испод динарске противвредности од 40.000 евра.

С обзиром на то да је вредност предмета спора испод динарске противвредности од 40.000 евра, ревизија није дозвољена.

На основу члана 413. ЗПП, Врховни касациони суд је одлучио као у ставу другом изреке.

Председник већа судија

Звездана Лутовац,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић