Рев2 574/10 - технолошки вишак

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев2 574/10
18.02.2010. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

                        Врховни касациони суд у Београду, у већу састављеном од судија Снежане Андрејевић, председника већа, Соње Бркић и Миломира Николића, чланова већа, у парници тужиоца В.М. из И., кога заступа В.Б., адвокат из И., против туженог А. а.д. И., кога заступа М.Р. адвокат из И., ради поништаја одлуке и накнаде штете, одлучујући о ревизији туженог изјављеној против пресуде Окружног суда у Сремској Митровици Гж.613/09 од 09.04.2009. године, у седници одржаној 18.02.2010. године, донео је

П Р Е С У Д У

                        ОДБИЈА СЕ ревизија туженог изјављена против пресуде Окружног суда у Сремској Митровици Гж.613/09 од 09.04.2009. године.

О б р а з л о ж е њ е

                        Пресудом Општинског суда у Инђији II П1.253/09 од 28.01.2009. године: 1) поништено је решење туженог бр.2384 од 08.10.2007. године о отказу уговора о раду бр.519 од 12.05.2006. године; 2) одбијен је као неоснован захтев тужиоца за накнаду нематеријалне штете за душевне болове због повреде части и угледа у износу од 400.000,00 динара; одлучено је да свака странка сноси своје трошкове.

                        Пресудом Окружног суда у Сремској Митровици Гж.613/09 од 09.04.2009. године делимично је уважена жалба тужиоца а одбијена као неоснована жалба туженог и наведена првостепена пресуда: потврђена у побијаном усвајајућем делу и у одбијајућем делу одлуке о главним захтевима (став 1. и 2. изреке); преиначена у осталом побијаном делу одлуке о трошковима поступка (став 3. изреке) и обавезан тужени да тужиоцу накнади трошкове поступка у износу од 36.500,00 динара; обавезан тужени да тужиоцу накнади трошкове жалбеног поступка у износу од 4.000,00 динара.

Рев.II 574/10

2.

                        Против ове правноснажне другостепене пресуде тужени  је благовремено изјавио ревизију Врховном суду Србије због битних повреда одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

                        Врховни касациони суд је испитао побијану пресуду у смислу   члана 399. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“ бр.125/04), који се примењује на основу члана 55. став 2. Закона о изменама и допунама Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр.111/09), будући да је ревизија туженог изјављена против наведене другостепене пресуде пре 29.12.2009. године и нашао да  ревизија није основана.

                        У поступку није учињена битна повреда из члана 361. став 2. тачка 9. ЗПП на коју ревизијски суд пази по службеној дужности, а нема ни битних повреда из члана 361. став 2. тачка 12. и члана 354. став 1. у вези члана 382. став 1. ЗПП на коју у ревизији указује тужени. Нижестепене пресуде садрже јасне разлоге о свим битним чињеницама од којих зависи одлука о основаности захтева тужиоца, а другостепени суд је оценио  све жалбене  наводе од значаја и навео разлоге које је узео у обзир по службеној дужности.

                        Правилно су нижестепени судови применили и материјално право када су усвојили захтеве тужиоца за поништај оспорене одлуке туженог о отказу уговора о раду обзиром да за престанак радног односа тужоцу по основу из члана 179. став 1. тачка 9. Закона о раду нису били испуњени прописани законски услови. Технолошке, економске или организационе промене морају имати објективну структурну вредност да би се отказ због престанка потребе за радом запосленог могао сматрати оправданим, па се околност да послови које је обављао тужилац нису укинути, већ су преименовани формалним укидањем одредаба општег акта туженог којима су били утврђени послови које је обављао код туженог и њихово другачије именовање и систематизовање на које је распоређен други запослени (чији су послови остали без извршиоца) и по оцени Врховног касационог суда не могу сматрати оправданим разлогом за престанак радног односа тужиоца по основу из члана 179. став 1. тачка 9. Закона о раду.

                                    Из изнетих разлога ревизијски суд  је на основу члана 405. став 1. ЗПП одбио ревизију  као неосновану и одлучио да не образлаже детаљно одлуку којом се ревизија туженог одбија као неоснована, обзиром да се  у ревизији понављају жалбени разлози, а образлагањем ревизијске одлуке се не би постигло ново тумачење права нити  допринело уједначеном тумачењу права (члан 405. став 2. ЗПП).

Председник већа – судија

Снежана Андрејевић, с.р.