У поступку доношења ожалебног решења нису учињене битне повреде одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. Закона о парничном поступку на које Врховни касациони суд као другостепени суд, пази по службеној дужности а у жалби се одређено не указује на друге битне повреде, због којих се жалба може изјавити.

Према стању у списима предмета, предлагач је дана 17.10.2014. године поднео захтев за заштиту права на суђење у разумном року у предмету Основног суда у Панчеву П број 1318/14 у коме се расправља о потраживању тужиоца ЈКП „Грејање“ из Панчева за неплаћене трошкове грејања у којима је предлагач тужена страна.

Виши суд у Панчеву на основу извршеног увида у списе Основног суда у Панчеву П број 318/14 утврдио је да је дана 15.12.2006. године поверилац ЈКП „Грејање“ из Панчева поднео предлог за извршење на основу веродостојне исправе, против овде предлагача а у том спору дужника З.М., ради наплате потраживања од 15.817,00 динара са законском затезном каматом.

Извршни дужник а овде предлагач З.М. је тек дана 13.12.2013. године изјавио приговор против решења о извршењу којим је оспорио потраживање. Приговор је уручен повериоцу 25.12.2013. године а потом извршни спис преведен у парнични спис дана 01.10.2014. године и заказано прво рочиште на дан 10.12.2014. године. Овако дуго трајање поступка од 7 година и 10 месеци, настало је због тога што се предлагачу као дужнику - туженом, није могла извршити достава решења о извршењу донетог на основу веродостојне исправе. У току поступка је утврђено да предлагач променио пребивалиште још 1996. године од када више не станује у П. у стану за који је настао комунални дуг, али иако је поромена адреса настала пре покретања овог поступка, предлагач није пријавио на адресу стварног пребивалишта у И., што је допринело да поступак дуго траје. Међутим, имајући у виду обавезу суда у погледу предузимања процесних радњи, поготову радњи везаних за доставу, Виши суд у Панчеву је утврдио да првостепени суд није предузимао све радње у оквиру својих овлашћења, да би поступак који је по својој природи релативно једноставан поступак, окончао у што краћем року, па је због тога утврдио да је предлагачу повређено право на суђење у разумном року и наложио Основном суду у Панчеву да предузме мере да се поступак у предмету П 1318/14 оконча најдуже у року од 6 месеци од правноснажности решења.

Захтев предлагача да му се досуди правична накнада због повреде права на суђење у разумном року одбијен је јер према закључку Вишег суда у Панчеву, иако Основни суд у Панчеву има пропуста у достављању решења о извршењу и решавању приговора, ипак је предлагач на одређени начин скривио немогућност достављања јер не живи на адреси која је пријављена као његово пребивалиште. Поред тога ради се о спору релативно малог значаја за предлагача јер је у питању комунални дуг који треба да се првенствено реши са комуналним предузећем, те имајући у виду да плаћање комуналног дуга представља одређену врсту поред облигационе и грађанску обавезу и да се ради о релативно малој вредности спора, одлучио је да се тужиоцу не досуди накнада због повреде права на суђење у разумном року.

Према оцени Врховног касационог суда, правилно је Виши суд у Панчеву поступио када је одбио захтев предлагача у делу у коме је тражио накнаду због повреде права на суђење у разумном року у износу од 70.000,00 динара.

Сврха захтева за заштиту права на суђење у разумном року је пре свега убрзање поступка, тако да се накнада не мора досудити у свим случајевима када је утврђена повреда права на суђење у разумном року. Имајући у виду да је Виши суд у Панчеву издао налог Основном суду у Панчеву да предузме све мере да се поступак у предмету П 1318/14 оконча у року од 6 месеци и имајући у виду вредност овог спора и да се спор води против предлагача као дужника зато што није платио комуналну услугу, према мишљењу Врховног касационог суда, на овај начин је постигнута сврха института заштите права на суђење у разумном року, јер ће се предузетом мером која је наређена у конкретном случају отклонити последице настале повредом права на суђење у разумном року. Према томе, неосновани су наводи жалбе предлагача да је Виши суд у Панчеву приликом доношења побијаног решења погрешно применио одредбе члана 8а и 8б Закона о уређењу судова, када је одбио захтев да се досуди накнада за повреду права на суђење у разумном року.

На основу изложеног Врховни касациони суд је жалбу предлагача одбио као неосновану и применом одредбе члана 401. став 1. тачка 2. Закона о парничном поступку одлучио као у изреци решења.

Председник већа-судија

Бранко Станић,с.р.