Такође је утврђено да је у току кривичног поступка пред Вишим судом у Новом Саду у предмету К-58/13, до доношења првостепене пресуде којом су окривљени оглашени кривим (06.03.2017. године), заказано 17 главних претреса од којих је 8 одложено. Разлози одлагања главног претреса били су процесне природе - отказ пуномоћја адвокатима од стране окривљених, генерална обустава рада адвоката, недоласци вештака медицинске струке, као и заменика Вишег јавног тужиоца и браниоца окривљеног ЂЂ.

Седница другостепеног већа Апелационог суда у Новом Саду одржана је 18.10.2017. године, на којој су усвојене жалбе Вишег јавног тужиоца у Новом Саду и бранилаца окривљених, па је првостепена пресуда укинута и предмет је враћен првостепеном суду на поновно суђење. Другостепени поступак по жалби трајао је 6 месеци. У поновљеном првостепеном поступку главни претрес је заказан 10 пута, од којих су 4 одложена. Разлози одлагања главног престреса су недоласци заменика Вишег јавног тужиоца (два пута) и браниоца окривљеног ЂЂ (такође два пута). Главни претрес пред првостепеним судом окончан је 16.12.2019. године и истог дана је објављена првостепена пресуда којом су окривљени оглашени кривим.

Предмет је формиран у Апелационом суду у Новом Саду поводом изјављених жалби под бр. 208/20 и председник већа га је примио у рад 28.02.2020. године. Одмах по пријему предмета седница већа другостепеног суда је заказана за 25.03.2020. године, али је због проглашења ванредног стања у Републици Србији одложена. Након укидања ванредног стања, у току 2020. године заказано је шест претреса, од чега су два одржана. Један претрес је одложен због недоласка браниоца окривљеног ЂЂ, а три претреса због болести окривљених ГГ, ЂЂ и његовог браниоца. У току 2021. године заказана су два претреса, од чега један није могао да буде одржан због дојаве да се у згради суда налази постављена бомба.

Одредбом члана 32. став 1. Устава Републике Србије, прописано је да свако има право да му независан, непристрасан и законом већ установљен суд, правично и у разумном року, јавно расправи и одлучи о његовим правима и обавезама, основаности сумње која је била разлог за покретање поступка, као и оптужбама против њега.

Чланом 6. став 1. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода (''Службени лист СЦГ'' - међународни уговори, бр. 9/03, 5/05 и 7/05, ''Службени гласник РС'' - међународни уговори, бр.12/10 и 10/15), између осталог, прописано је да свако, током одлучивања о његовим грађанским правима и обавезама или о кривичној оптужби против њега, има право на правичну и јавну расправу у разумном року пред независним и непристрасним судом, образованим на основу закона.

Према члану 4. Закона о заштити права на суђење у разумном року, при одлучивању о правним средствима којима се штити право на суђење у разумном року уважавају се све околности предмета суђења, пре свега сложеност чињеничних и правних питања, целокупно трајање поступка и поступање суда, јавног тужилаштва или другог државног органа, природа или врста предмета суђења или истраге, значај предмета суђења или истраге по странку, понашање странке током поступка, посебно поштовање процесних права и обавеза, затим поштовање редоследа решавања предмета и законски рокови за заказивање рочишта и главног претреса и израду одлуке.

Члан 14. Законика о кривичном поступку прописује да је суд дужан да кривични поступак спроведе без одуговлачења и да онемогући сваку злоупотребу права усмерену на одуговлачење поступка.

Ожалбеним решењем одбијен је приговор предлагача ради убрзавања поступка у предмету Апелационог суда у Новом Саду Кж1-208/20, као неоснован, са образложењем да суд није био неактиван и да у овом предмету није дошло до дужег трајања поступка који би се евентуално огледао у неактивности и неефикасности суда.

Имајући у виду наведено, то се по оцени овог суда, не може прихватити становиште Апелационог суда у Новом Саду да захтев предлагача за заштиту права на суђење у разумном року у овом предмету није основан. По налажењу Врховног касационог суда, приликом оцене да ли је конкретан кривични поступак вођен у разумном року или не, треба узети у обзир целокупни период трајања кривичног поступка почев од 21.12.2011. године, када је поднет захтев за спровођење истраге, па до подношења приговора за заштиту права на суђење у разумном року 10.02.2021. године, те чињеницу да кривични поступак у овој кривично-правној ствари још није окончан. При томе је евидентно су у конкретном случају, имајући у виду кривична дела која су окривљенима стављена на терет, нижестепени судови требали да расправе и оцене низ сложених чињеничних питања и спроведу доказни поступак, те да је било потребно извести више вештачења и саслушати више лица у својству сведока. Међутим, по оцени овог суда, имајући у виду да се ради о приоритетном предмету, који је од великог значаја за предлагаче и захтева посебну марљивост, при чему предлагачи нису допринели дужем трајању поступка, то у конкретном случају сложеност поступка не може представљати прихватљиво оправдање, имајући у виду да кривични поступак у овом предмету још није окончан.

Из свега наведеног произилази да је разлог дугог трајања поступка управо неефикасност и неактивност судова, те чињеница да нижестепени судови нису користили све процесне могућности за заказивање и одржавање главног претреса, нити су водили довољно рачуна о процесној дисциплини странака, имајући у виду да претреси нису одржавани у претежном делу због недоласка бранилаца окривљених, судских вештака и заменика Вишег јавног тужиоца.

Како је од покретања кривичног поступка па до подношења приговора за заштиту права на суђење у разумном року протекао период од 9 година и 2 месеца, а још увек није донета правноснажна одлука, Врховни касациони суд је након спроведеног испитног поступка, на основу члана 18. став 2. Закона о заштити права на суђење у разумном року, усвојио жалбу предлагача и преиначио првостепено решење тако што је утврдио да је предлагачима повређено право на суђење у разумном року у предмету Апелационог суда у Новом Саду Кж1-208/20.

С обзиром да је овим решењем утврђена повреда права на суђење у разумном року у предмету који није правноснажно решен, Врховни касациони суд је одредио рок од четири месеца за предузимање радњи ради правноснажног окончања поступка, а у смислу члана 11. Закона о заштити права на суђење у разумном року.

Одлука о накнади трошкова предлагачу за састав приговора и жалбе од стране адвоката донета је на основу члана 30. став 2. Закона о ванпарничном поступку сходном применом одредаба чл. 153. став 1, 154. и 163. став 1. Закона о парничном поступку. Предлагачима су досуђени тражени трошкови првостепеног и жалбеног поступка и то на име састава приговора од стране пуномоћника - адвоката у висини од 6.000,00 динара и жалбе у висини од 12.000,00 динара, увећани за 50% за заступање другог предлагача, према Тарифном броју 13 Тарифе о наградама и накнадама за рад адвоката.

В. ф. председника суда

Драгомир Милојевић, с.р.

Поука о правном леку:

Против овог решења

жалба није дозвољена

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић