Р1 306/2020 3.20.1; сукоб надлежности - грађанско право

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Р1 306/2020
01.04.2021. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Бранислава Босиљковића, председника већа, Бранке Дражић и Данијеле Николић чланова већа, у парници тужиоца Raiffeisen Banka АД Београд, против тужених АА, ББ и ВВ сви из ..., чији је пуномоћник Давид Лошонц адвокат из ..., ради наплате, одлучујући о сукобу месне надлежности између Основног суда у Новом Саду и Трећег основног суда у Београду, у седници већа одржаној дана 01.04.2021. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

За суђење у овом спору МЕСНО ЈЕ НАДЛЕЖАН Основни суд у Новом Саду.

О б р а з л о ж е њ е

Решењем Ипв. Ив. 48/20 од 18.02.2020. године, Основни суд у Новом Саду је усвојио приговор извршних дужника, ставио ван снаге решење о извршењу И.Ив. 1169/2019 од 17.02.2019. године у делу којим су одређени средство и предмет извршења и укинуо спроведене радње, а предмет уступио Трећем основном суду у Београду као стварно и месно надлежном суду за даље поступање по приговору извршних дужника, као о приговору против платног налога.

Трећи основни суд у Београду није прихватио месну надлежност и предмет је доставио овом суду ради решавања сукоба надлежности.

Решавајући настали сукоб месне надлежности, на основу члана 30. став 2. Закона о уређењу судова и члана 22. став 1. ЗПП, Врховни касациони суд је нашао да је за суђење у овом спору месно надлежан Основни суд у Новом Саду.

Одредбом члана 62. став 4. Закона о извршењу и обезбеђењу прописано је да извршни поверилац, ако су странке закључиле споразум о месној надлежности, може тражити у предлогу за извршење да се, ако поступак буде настављен као по приговору против платног налога, настави пред судом који је надлежан по споразуму о месној надлежности. Извршни поверилац дужан је да уз предлог приложи споразум о месној надлежности. Према члану 93. став 2. наведеног закона, ако веће усвоји приговор ставља ван снаге део решења којим су одређени средство и предмет извршења и укида спроведене радње, а по правноснажности тог решења поступак се даље наставља као по приговору против платног налога, а ако суд за то није стварно или месно надлежан, списи предмета се одмах достављају надлежном суду.

Поступак у овом спору започет је предлогом за извршење на основу веродостојне исправе. У предлогу за извршење, поднетом Основном суду у Новом Саду као месно надлежном суду у смислу члана 8. став 1. Закона о извршењу и обезбеђењу („Службени гласник Републике Србије“, број 106/15), извршни поверилац је тражио да се, уколико решење о извршењу на основу веродостојне исправе буде стављено ван снаге по приговору извршних дужника, предмет уступи Трећем основном суду у Београду на даље поступање по правилима парничног поступка, у складу са чланом 6. уговора о јемству. Уз предлог за извршење достављен је уговор о јемству закључен 15.10.2008. године између тужиоца као повериоца и тужених као јемаца, који у члану 6. став 1. садржи пророгациону клаузулу о уговореној надлежности суда у Београду за све спорове који проистекну из тог уговорног односа.

Међутим, на основу овако закљученог споразума о месној надлежности није могуће установити надлежност Трећег основног суда у Београду. Наиме, у време закључења уговора о јемству од 15.10.2008. године на територији Града Београда постојало је пет општинских судова, а сада је судска надлежност на истој територији у првостепеном парничном поступку подељена између три суда - Првог, Другог и Трећег основног суда у Београду. Код таквог стања ствари, независно од чињенице да је извршни поверилац у предлогу за извршење определио надлежност Трећег основног суда у Београду за даље поступање у случају изјављивања приговора, не постоји тачка везивања која би установила надлежност овог суда за даље поступање, јер Трећи основни суд у Београду у тој форми није ни постојао у време закључења означеног уговора.

У том смислу, надлежност суда за поступање у овом спору одређује се на основу општих правила о месној надлежности прописаних чланом 39. став 1. Закона о парничном поступку, из ког разлога је применом одредбе члана 22. став 2. тог закона одлучено као у изреци.

Председник већа - судија

Бранислав Босиљковић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић