ПРИВРЕДНИ СУД У БЕОГРАДУ

ВЕЗА: 9 П 1307/2018

Извод из записника са VIII седнице Грађанског одељења Врховног касационог суда одржане 25.06.2019. године.

О Д Л У К А

ОДБАЦУЈЕ СЕ захтев Привредног суда у Београду за заузимање правног става по спорном правном питању у предмету број П 1307/2018.

О б р а з л о ж е њ е

Привредни суд у Београду доставио је Врховном касационом суду списе предмета П бр. 1307/18, ради решавања спорног правног питања.

Из стања у списима произилази да је против одлуке о трошковима поступка садржане у ставу четири пресуде Привредног суда у Београду П бр. 1307/18 од 17.10.2018.године, којом је обавезан тужени да накнади тужиоцу трошкове поступка, тужени изјавио жалбу, а тужилац је поднеском тражио да суд исправи очигледну грешку у писању и рачуњању, будући да тужиоцу није досуђен износ од 81.961,64 динара на име предујма извршитеља, а у противном да се поднесак сматра жалбом и достави другостепеном суду на поступак.

Поступајући по наведеном захтеву првостепени суд донео је допунско решење П бр. 1307/2018 од 09.11.2018.године, којим је делимично усвојио захтев тужиоца и обавезао туженог на накнаду трошкова парничног поступка у износу од 1.800,00 динара, а одбио захтев за 81.961,64 динара. Из образложења наведеног решења произилази да је поступак инициран предлогом за извршење на основу веродостојне исправе пред судом и да је достављање решења о извршењу суда извршио јавни извршитељ, па се само трошкови који се односе на доставу решења о извршењу у складу са јавно-извршитељском тарифом у износу од 1.800,00 динара могу признати као нужни трошкови за вођење парнице сагласно члану 154. став 2. Закона о парничном поступку. У преосталом износу трошкови се не могу досудити тужиоцу, закључак о предујму трошкова није приложен, а у парничном поступку не може се утврђивати да ли су трошкови за рад јавног извршитеља били нужни сходно члану 34. став 2. Закона о извршењу и обезбеђењу, јер се о таквим трошковима могло одлучивати пред јавним извршитељем који је донео закључак.

Тужилац је изјавио допуну жалбе, која се односи на допунско решење и предлог за покретање поступка пред Врховним касационим судом, ради решавања спрног правног питања. Из образложења наведеног предлога произилази да се поступак пред извршитељем мора сматрати наставком поступка пред судом, јер након доношења решења о извршењу исто се доставља на даље поступање јавном извршитељу, који не узима предмет у рад док се предујам не уплати. Тужилац је указао да ово питање превазилази оквире конкретног парничног поступка и да се јавља и у другим поступцима пред истим судом, па се овај трошак негде признаје, а негде не (П 1305/18 где се не признаје, поступак у току по жалби и П 352/18 где је овај трошак признат).

Тужилац је предложио да суд поступи по члану 180. Закона о парничном поступку, и да захтевом покрене поступак пред Врховним касационим судом, ради решавања спорног правног питања, као и да се застане са поступком док се не оконча поступак пред Врховним касационим судом. Након тога списи су достављени Врховном касационом суду од стране првостепеног суда.

Врховни касациони суд је на седници Грађанског одељења одржаној 25.06.2019. године, на основу члана 182. став 1. Закона о парничном поступку, одбацио захтев за решавање спорног правног питања. Наиме, с обзиром на садржину члана 180. Закона о парничном поступку, произилази да се овај поступак могао покренути пре него што је пред првостепеним судом донета одлука о трошковима предујма јавног извршитеља. У конкретном случају, предлог странке за покретање спорног правног питања стављен је у жалбеном поступку па из овог разлога нису испуњени услови за поступање Врховног касационог суда, а другостепени суд ће одлучити о основаности такве жалбе. Такође, изостао је захтев првостепеног суда за решавање спорног правног питања по предлогу странке са садржином предвиђеном законом што има за последицу да нису испуњени формални услови за решавање спорног правног питања.

Председник Грађанског одељења

судија Предраг Трифуновић