Противна странка Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, у одговору на захтев, наводи да је орган власти тражиоца обавестио да информације које тражи наведене у решењу од 28.01.2014. године не поседује, на основу које чињенице је и обустављен поступак извршења наведеног решења Повереника, а да Повереник нема истражна овлашћења да утврђује да ли је орган власти дао тачну информацију, већ надзор над применом Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја у смислу члана 45. истог закона врши министарство надлежно за послове управе, преко управне инспекције, па у случају да је орган власти дао неистиниту информацију у погледу поседовања тражених информација, то може бити од значаја са становишта прекршајне одговорности, независно од одлуке у овој управној ствари.

Поступајући по поднетом захтеву и испитујући побијану пресуду у границама захтева, у смислу члана 54. Закона о управним споровима (''Службени гласник РС'' 111/09), Врховни касациони суд је нашао да је захтев неоснован.

Према разлозима образложења побијане пресуде тужени орган је правилном применом одредбе члана 271. став 1. Закона о општем управном поступку (''Службени лист СРЈ'' бр. 33/97 и 31/01 и ''Службени гласник РС'' број 30/10) по службеној дужности обуставио извршење покренуто по предлогу тражиоца АА из ... . Ово стога што је извршеник - Министарство унутрашњих послова Републике Србије, поступајући по решењу Повереника од 28.01.2014. године, којим му је наложено да обавести тражиоца да ли поседује тражене информације односно документе, те да му, уколико их поседује, достави копије истих, дописом од 27.02.2014. године, обавестио тражиоца, између осталог, да не поседује тражене документе, односно интерне правилнике, радна упутства или правила службе, тј. интерна акта по којима би се поступало након пријема представки, пријава, кривичних пријава и слично, чиме је у целости извршио своју обавезу из наведеног решења.

Оцењујући законитост побијане пресуде, Врховни касациони суд налази да је иста донета без повреде правила поступка и уз правилну примену материјалног права. Побијаном пресудом су оцењена сва питања и околности који су могли бити од утицаја на законитост оспореног закључка и за ту оцену су дати довољни и јасни разлози, које прихвата и овај суд.

Правилна је оцена Управног суда у побијаној пресуди да Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности нема истражна овлашћења, односно није у његовој надлежности да утврђује истинитост навода органа власти у погледу поседовања тражених информација, јер нема надзорна овлашћења када је у питању Закон о слободном приступу информацијама од јавног значаја, па у случају да је извршеник дао неистиниту и непотпуну информацију у погледу тражених информација, то може, евентуално, бити релевантно са становишта прекршајне и друге одговорности, независно од одлуке у овој управној ствари.

Врховни касациони суд је ценио навод подносиоца захтева да му је у управном поступку ускраћено право на двостепено одлучивање, па је нашао да је неоснован. Ово стога што се на основу одредбе члана 212. Закона о оштем управном поступку против закључка може изјавити посебна жалба само када је то законом изричито предвиђено, што у конкретној ствари није случај.

Имајући у виду изложено, Врховни касациони суд је, на основу одредбе члана 55. став 1. Закона о управним споровима, одлучио као у диспозитиву ове пресуде.

ПРЕСУЂЕНО У ВРХОВНОМ КАСАЦИОНОМ СУДУ

дана 17.10.2019. године, Узп 202/2019

Записничар,                                                                                                                               Председник већа – судија,

Драгица Вранић,с.р.                                                                                                               Катарина Манојловић Андрић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић