У захтеву за преиспитивање побијане пресуде, поднетом због битне повреде одредаба Закона о управним споровима, и то члана 1. став 2, члана 43. став 1. и став 5, као и неправилне примене закона и погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, подносилац истиче да је пресуда донета на основу утврђеног чињеничног стања на расправи, а на основу неистините тужиљине усмене изјаве да је балкон према дворишту био отворен, а потпуно игноришући утврђено чињенично стање Секретаријата за имовинске и правне послове Градске управе Града Београда за другостепени управни поступак, затим два вештачења предметног простора од стране судског вештака. Сматра да сви наведени докази потврђују другачије чињенично стање, тј. да је балкон према дворишту био подељен и затворен. Наводи да је Управни суд требало да врати предмет другостепеном органу на поновно одлучивање, а не да одлучује у спору пуне јурисдикције. Предлаже да Врховни касациони суд преиначи побијану пресуду и обавеже тужиљу да му надокнади трошкове управног спора или да исту укине и врати Управном суду на поновно одлучивање.

ББ, у одговору на захтев, предлаже да суд захтев одбије и обавеже подносиоца захтева да му надокнади трошкове за састав одговора на захтев у износу од 16.500,00 динара са каматом.

Градска управа Града Београда, Секретаријат за инспекцијске послове, Сектор за другостепени управни поступак из грађевинске и стамбене области и области грађевинске инспекције из Београда, у одговору на захтев, остаје у свему при разлозима образложења решења од 06.02.2015. године.

Поступајући по поднетом захтеву и испитујући побијану пресуду у границама захтева у смислу одредбе члана 54. Закона о управним споровима (''Службени гласник РС'' 111/09), Врховни касациони суд је нашао:

Захтев је неоснован.

Према разлозима образложења побијане пресуде, суд је нашао да у овој ствари има места одлучивању у спору пуне јурисдикције, јер утврђено чињенично стање пружа поуздан основ за то, а да се основано тужбом указује на то, да је оспореним решењем повређен закон на штету тужиље. Управни суд је оценио да је тужени орган погрешно поново ценио испуњеност услова за понављање поступка, јер су сва питања о понављању поступка расправљена доношењем правноснажне пресуде Управног суда 14 У 2085/12 од 28.02.2014. године, којим је одбијена тужба АА из ... поднета против решења туженог органа од 26.12.2011. године, а којим је одбијена његова жалба, изјављена против првостепеног закључка од 20.10.2011. године, којим је дозвољено понављање поступка окончаног потврдом првостепеног органа од 24.11.2008. године. Управни суд је, такође, оценио да је првостепени орган правилно размотрио постављени предлог тужиље за учешће у поступку, као и чињеницу да је несумњиво утврђено да тужиља није учествовала у поступку доношења наведене потврде, те, налазећи да су испуњени услови из одредбе члана 239. став 9. Закона о општем управном поступку, првостепени орган је правилно донео ожалбено решење од 19.06.2014. године, којим је поништио потврду Одељења за грађевинске и комуналне послове Градске општине Савски Венац од 24.11.2008. године, дајући за своју одлуку јасне, аргументоване и на закону засноване разлоге.

Оцењујући законитост побијане пресуде, Врховни касациони суд налази да је пресуда донета без повреда правила поступка, уз правилну примену материјалног права. Ово стога, што је правилно, и по налажењу Врховног касационог суда, Управни суд оценио да у предметној управној ствари има места одлучивању у спору пуне јурисдикције. Правилно је, такође, Управни суд оценио да је жалба АА из ... изјављена против решења првостепеног органа од 19.06.2014. године неоснована, те да је правилно тај орган поништио потврду Одељења за грађевинске и комуналне послове Градске општине Савски Венац од 24.11.2008. године, дајући за своју одлуку јасне, аргументоване и на закону засноване разлоге, које је у целости прихватио и Управни суд.

Са изнетих разлога, налазећи да су остали наводи захтева неосновани, Врховни касациони суд је, на основу одредбе члана 55. став 1. Закона о управним споровима, одлучио као у ставу првом диспозитива пресуде.

Врховни касациони суд је, с обзиром на то, да је захтев за преиспитивање судске одлуке одбијен, на основу одредбе члана 165. став 1. у вези члана 153. Закона о парничном поступку (''Службени гласник РС'' 72/11... 74/13) који се сходно примењује на питања поступка решавања управних спорова која нису уређена тим законом, сагласно одредби члана 74. Закона о управним споровима, одлучио као у ставу другом диспозитива пресуде.

Одлучујући о захтеву ББ за накнаду трошкова на име одговора на захтев, Врховни касациони суд је нашао да одговор на захтев противне странке није од значаја за одлучивање, да трошкови нису били нужни, па је, на основу одредбе члана 165. став 1. Закона о парничном поступку (''Службени гласник РС'' 72/11... 74/13), који се сходно примењује на основу одредбе члана 74. Закона о управним споровима, а имајући у виду одредбу члана 154. став 1. Закона о парничном поступку, одлучио као у ставу трећем диспозитива пресуде.

ПРЕСУЂЕНО У ВРХОВНОМ КАСАЦИОНОМ СУДУ

дана 19.10.2017. године, Узп 393/2017

Записничар                                                                                                        Председник већа – судија

Весна Мраковић,с.р.                                                                                      Мирјана Ивић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић