Противна странка, у одговору на захтев наводи да у свему остаје код разлога из образложења оспореног решења и предлаже да суд захтев као неоснован одбије.

Поступајући по поднетом захтеву и испитујући побијану пресуду у границама захтева, у смислу члана 54. Закона о управним споровима (''Службени гласник РС'' 111/09), Врховни касациони суд је нашао:

Захтев је неоснован.

По оцени Управног суда из образложења побијане пресуде тужени орган је био дужан да приликом одлучивања захтев тужиоца за приступ информацијама од јавног значаја одбаци као неуредан, али да тиме што га је одбио није повредио закон на штету тужиоца, будући да му је признато више права него што му по закону припада. Имајући у виду да је тражилац информације и након поступања по налогу за уређење захтева за слободан приступ информацијама од јавног значаја тражио документ, а не одређену информацију садржану у документу, при чему није поступио по налогу органа за уређење захтева у складу са упутством о допуни, то је орган био дужан да, у складу са одребом члана 15. став 6. истог закона донесе закључак којим ће захтев одбацити, као неуредан.

Оцењујући законитост побијане пресуде, Врховни касациони суд налази да је иста донета без повреда правила поступка, уз правилну примену материјалног права. Побијаном пресудом оцењена су сва питања и околности који су могли да буду од утицаја на законитост оспореног решења, а образложење побијане одлуке садржи јасне и одређене разлоге којима се суд руководио при оцени законитости оспореног решења, које у свему као правилне и на закону засноване прихвата и овај суд. Ово стога јер захтев странке поднет органу власти за достављање копије закључка Владе Републике Србије са образложењем и копијама свих пратећих докумената који чине саставни део комплетног предмета, без навођења информације од јавног значаја која се у траженом документу налази представља захтев за достављање документа, а не захтев да се учини доступним одређена информација од јавног значаја.

Суд је ценио наводе захтева којима се указује да је побијаном пресудом повређено право на обавештеност као и право на правично суђење зајемчено чланом 32. Устава Републике Србије као и одредбе чл. 6. и 10. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода и налази да су исти неосновани, јер су у образложењу побијане пресуде прецизно и јасно наведени разлози за донету одлуку, а тужбени наводи су образложени.

Са изнетих разлога, налазећи да наводи захтева не могу довести до другачије оцене законитости побијане пресуде, Врховни касациони суд је, на основу одредбе члана 55. став 1. Закона о управним споровима, одлучио као у првом ставу диспозитива ове пресуде.

Врховни касациони суд је, с обзиром на то да је захтев за преиспитивање судске одлуке одбијен, на основу члана 165. став 1. у вези члана 153. Закона о парничном поступку (''Службени гласник РС'' 72/11... 55/14), који закон се сходно примењује на питања поступка решавања управних спорова која нису уређена тим законом сагласно одредби члана 74. Закона о управним споровима, одлучио као у другом ставу диспозитива пресуде.

ПРЕСУЂЕНО У ВРХОВНОМ КАСАЦИОНОМ СУДУ

дана 25.01.2018. године, Узп 493/2017

Записничар                                                                                                                             Председник већа – судија

Рајка Милијаш,с.р.                                                                                                                Мирјана Ивић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић