Јеврејска општина ..., у захтеву за преиспитивање судске одлуке, поднетом због повреде закона и повреде правила поступка, указује на чињеницу да утврђивање површине објекта у улици ... у Београду није извршено због опструкције поступка од стране тужиоца, који није омогућио вештаку несметан улаз у објекат ради израде налаза и мишљења, о чему је благовремено обавештен. Предлаже да Врховни касациони суд побијану пресуду укине или преиначи.

Заинтересовано лице, Град Београд, кога заступа Градски правобранилац Града Београда, у одговору на захтев, предлаже да суд исти одбаци или одбије.

Заинтересована лица Република Србија и Градска општина Стари град нису дала одговор на захтев, који им је уредно достављен на одговор, и то Државном правобранилаштву за Републику Србију дана 14.03.2018. године, а Општинском правобранилаштву Градске општине Стари град за Градску општину Стари град дана 19.03.2018. године.

Поступајући по поднетим захтевима и испитујући побијану пресуду у границама захтева у смислу одредбе члана 54. Закона о управним споровима (''Службени гласник РС'' 111/09), Врховни касациони суд је нашао:

Захтеви су основани.

Према разлозима образложења побијане пресуде, тужени орган није дао довољне разлоге за своју одлуку, ни правно ваљане разлоге из којих произлази закључак туженог да је имовина која се даје на име накнаде за одузету имовину одговарајућа у смислу одредбе члана 4. Закона о враћању (реституцији) одузете имовине црквама и верским заједницама. По оцени Управног суда, тужени орган у разлозима образложења оспореног решења даје паушалну оцену да је налаз и мишљење вештака од 27.08.2015. године, који је допуњен 29.08.2015. године, јасан, логичан и прихватљив, не дајући конкретне разлоге за ову оцену, уз позивање на прописе, а што је био у обавези у смислу одредбе члана 199. став 2. Закона о општем управном поступку. По оцени Управног суда, наведени налаз и мишљење судског вештака не садржи позивање на прописе који уређују начин утврђивања површине објекта, а све то ради утврђења да ли је непокретност којом се накнађује одузета имовина одговарајућа. Управни суд, стога, налази да је оспорено решење донето уз повреду правила поступка из одредбе члана 199. став 2. Закона о општем управном поступку.

Оцењујући законитост побијане пресуде, Врховни касациони суд налази да се основано наводима захтева указује на то да су пресудом начињене битне повреде правила поступка које су биле од утицаја на решење ствари.

Тужбом оспореним решењем у управном спору од 18.09.2015. године усвојен је захтев Јеврејске општине ... и на име накнаде за имовину одузету решењем о национализацији Комисије за национализацију при извршном већу НС – НР Србије број 51/1-59 од 01.03.1961. године, утврђено је право својине Јеврејске општине ... на објекту број ..., зграда пословних услуга у ..., корисне површине објекта 370м² на кп. бр. 210/2, уписане у листу непокретности број 1538 КО ..., као државна својина са правом коришћења Општине Стари град и на згради у улици ... на кп. бр. 210/1, уписаној у листу непокретности број 2126 КО ..., као државна својина са правом коришћења Општине Стари град, као и на објекту број 1- пословној згради за коју није утврђена делатност – робни магацин у улици ... на кп. бр. 1850, уписаној у листу непокретности 1344 КО ..., као државна својина са правом коришћења Општине Стари град.

Јеврејска општина ... поднела је Дирекцији за реституцију дана 28.06.2007. године захтеве за враћање национализоване имовине у улици ... у Београду и у улици ... Прецизираним захтевом од 09.04.2015. године, затражено је спајање предмета наведених у том захтеву и затражено је, имајући у виду да се станови у улици ... у Београду и у улици ..., а који су национализовани, данас налазе у својини физичких лица, да се уместо њих врате, као друга одговарајућа имовина, непокретности, и то: ... у улици ... и објекат у улици ... у Београду, који се налази на кп. бр. 1850 КО ....

У току поступка пред Агенцијом за реституцију Републике Србије, Јединицом за конфесионалну реституцију, утврђено је да је Јеврејској општини ... национализована имовина, да је одузета имовина данас у својини физичких лица, па је тужени орган оценио да је основан захтев бившег власника да се одузета имовина врати у виду друге одговарајуће имовине.

Одредбом члана 4. Закона о враћању имовине црквама и верским заједницама (''Службени гласник РС'' 46/06) је прописано да се бившем власнику одузета имовина враћа, по правилу, у натуралном облику, или се накнађује у виду друге одговарајуће имовине, а ако то није могуће, исплаћује се новчана накнада.

Како је цитираном законском одредбом прописан и законски редослед поступања код реституције и како у конкретном случају није могуће враћање оне имовине која је одузета, правилно је, по налажењу Врховног касационог суда, тужени орган оценио да титулар реституције има право накнаде у виду друге одговарајуће имовине.

Правилно је, такође, по налажењу Врховног касационог суда, тужени орган оценио да су налаз и мишљење судског вештака од 27.08.2015. године и допуна од 29.08.2015. године дати аргументовано, обухватно и убедљиво и да се могу у целини прихватити. Таква оцена дата је након детаљне интерпретације налаза и мишљења вештака уз навођење разлога који су били одлучујући да се за процену вредности непокретности у улици ... узме површина зграде наведена у извештају Пореске управе на коју се плаћа порез на имовину, а не површина према ''слободоручним скицама'' израђеним у ЈП ''Пословни простор Стари град''. Судски вештак се није позвао на пропис којим је уређен начин утврђивања површине објеката у оваквим и сличним случајевима јер такав пропис не постоји, па то није могао да буде разлог да се вештачење доведе у сумњу, као што је учинио Управни суд у побијаној пресуди. Стога је, по налажењу Врховног касационог суда, тужени орган правилно оценио да су одузета имовина и имовина која се даје на име накнаде одговарајуће и компатибилне, те да се утврђеном накнадом удовољава захтеву подносиоца за правично обештећење. Овај суд је, при томе, имао у виду да је утврђену површину зграде у улици ... и њену процењену вредност у управном спору оспорила само Градска општина Стари град која није омогућила вештаку да обави неопходна мерења те непокретности на лицу места, која није на било који други начин узела учешће у управном поступку и чији заступник није приступио на јавну расправу одржану пред Управним судом по њеној тужби.

Због свих наведених разлога, неприхватљива је оцена Управног суда да је оспорено решење донето уз битне повреде одредаба члана 199. став 2. Закона о општем управном поступку и да је тиме повређен закон на штету тужиоца (Градске општине Стари град).

Врховни касациони суд је нашао да су захтеви за преиспитивање побијане пресуде основани, па је, на основу одредбе члана 55. став 2. Закона о управним споровима, захтеве уважио, побијану пресуду Управног суда преиначио и тужбу одбио.

ПРЕСУЂЕНО У ВРХОВНОМ КАСАЦИОНОМ СУДУ

дана 21.06.2018. године, Узп 98/2018

Записничар                                                                                                                           Председник већа – судија

Весна Мраковић,с.р.                                                                                                          Мирјана Ивић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић