Рев 1133/08 грађанско материјално породично материјално издржавање

Република Србија
ВРХОВНИ СУД СРБИЈЕ
Рев 1133/08
17.04.2008. година
Београд

 

У ИМЕ НАРОДА

 

Врховни суд Србије у Београду, у већу састављеном од судија: Браниславе Апостоловић, председника већа, Надежде Радевић, Звездане Лутовац, Биљане Драгојевић и Јасминке Станојевић, чланова већа, у правној ствари тужиље-противтужене АА, коју заступа АБ, адвокат, против туженог-противтужиоца ББ, кога заступа БА, адвокат, ради издржавања малолетне деце, одлучујући о ревизији тужиље изјављеној против пресуде Окружног суда у Зрењанину Гж.786/07 од 28.05.2007. године, у седници одржаној 17.04.2008. године, донео је

 

П Р Е С У Д У

 

УСВАЈА СЕ ревизија тужиље и преиначује пресуда Окружног суда у Зрењанину Гж.бр.786/07 од 28.05.2007. године у делу који се односи на издржавање малолетне деце, одбија жалба туженог као неоснована и потврђује пресуда Општинског суда у Зрењанину П.бр.2417/06 од 16.03.2007. године у ставу трећем изреке.

 

О б р а з л о ж е њ е

 

Пресудом Општинског суда у Зрењанину П.бр.2417/06 од 16.03.2007. године ставом првим изреке разведен је брак између парничних странака. Ставом другим изреке малолетна деца странака ВВ рођена аа. године и ГГ рођена вв. године поверене су тужиљи да самостално врши родитељско право. Ставом трећим изреке тужени је обавезан да на име доприноса за издржавање деце плаћа по 15% за свако дете од своје месечне зараде умањене за порезе и доприносе за обавезно социјално осигурање, коју остварује код "ДД" у ЂЂ, почев од 16.03.2007. године, па убудуће, а доспеле рате да плати одједном у року од 15 дана са законском затезном каматом од доспећа сваке рате па до исплате, а убудуће до сваког 10-ог у месецу, и у случају доцње да плати законску затезну камату од доспећа сваке рате до исплате, под претњом принудног извршења. Ставом четвртим изреке захтев за плаћање доприноса за дечије издржавање је у преосталом делу одбијен као неоснован. Ставовима петим, шестим, седмим и осмим изреке одлучено је о одржавању личних односа туженог са малолетном децом, а ставом деветим да свака страна сноси своје трошкове поступка.

 

Пресудом Окружног суда у Зрењанину Гж.бр.786/07 од 28.05.2007. године преиначена је првостепена пресуда у усвајајућем делу одлуке о законском издржавању, тако што је одбијен тужбени захтев за обавезивање туженог да доприноси издржавању малолетне деце износом од преко 10% за свако дете од месечне зараде умањене за порезе и доприносе за обавезно социјално осигурање коју остварује тужени код "ДД", док је у преосталом усвајајућем делу одлука о законском издржавању потврђена, а жалба туженог одбијена. У делу којим је уређен начин одржавања личних односа туженог са децом (ставови пети, шести, седми и осми изреке) првостепена пресуда је укинута и предмет враћен првостепеном суду на поновно суђење.

 

Против другостепене пресуде тужиља је изјавила благовремену и дозвољену ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка и због погрешне примене материјалног права.

 

У одговору на ревизију тужени је оспорио све ревизијске наводе.

 

Врховни суд је испитао правилност побијане пресуде на основу члана 399. ЗПП и утврдио да је ревизија основана.

 

Предмет спора у ревизијском поступку је висина доприноса туженог за издржавање своје малолетне деце. Према утврђеном чињеничном стању, малолетна ВВ рођена је аа. године, а малолетна ГГ вв. године. Деца су рођена у браку странака који је трајао од гг. до ђђ. године. Тужени из ранијег брака има сина старог __ година за кога, по правноснажној судској пресуди, плаћа 20% од своје зараде. Тужени је рођен 1963. године и пребивалиште му је у ЕЕ где његова мајка поседује стан. Међутим, тужени ради у "ДД", па је због тога закупио стан у ЂЂ за који плаћа месечну закупнину у износу од 200 евра. Његова месечна зарада је у периоду од 01.03.2006. до 31.07.2006. године износила 37.600,00 динара у просеку, а у периоду од 01.08.2006. до 31.01.2007. године је износила 47.400,00 динара у просеку. Туженикова мајка поседује још један стан у ЕЕ који издаје под закуп, од чега тужени добија износ од 50 евра месечно. Тужиља је рођена __. године, __ је, стамбено је обезбеђена, запослена је и остварује зараду у износу од око 25.000,00 динара месечно. Малолетна деца странака иду у вртић за који тужиља плаћа месечну накнаду у износу од 1.215,00 и 810,00 динара. Минимална сума издржавања у смислу члана 160. став 4. Породичног закона, у току првостепеног поступка износила је 11.380,00 динара.

 

Код таквог чињеничног стања, имајући у виду узраст малолетне деце и њихове потребе, стамбене прилике странака и њихове новчане приходе, као и постојање обавезе туженог да доприноси издржавању још једног детета, правилно је, по налажењу овог суда, првостепени суд утврдио да тужени треба и може да на име свог доприноса за издржавање деце странака плаћа по 15% за свако дете месечно. Оваква одлука првостепеног суда у складу је са одредбама члана 154., 160., 161. и 162. Породичног закона, па се основано у ревизији тужиље истиче да је другостепени суд, смањењем обавезе туженог на 10% зараде за свако дете месечно, своју одлуку засновао на погрешној примени материјалног права.

 

Имајући у виду утврђену зараду туженог, одређени износ од 15% представља 7.000,00 динара месечно у просеку, што и по налажењу овог суда одговара потребама деце обзиром на њихов узраст, уз одговарајући допринос тужиље. Према члану 160. став 1. и 3. Породичног закона, издржавање се одређује и према могућностима дужника издржавања, при чему оне зависе од његових прихода, могућности за запослење и стицање зараде, његове имовине, његових личних потреба, обавеза да издржава друга лица и других околности од значаја за одређивање издржавања. С обзиром на године старости туженог, његову стручну спрему (инжењер), висину прихода коју остварује из радног односа, његове стамбене и остале имовинске прилике, као и обавезу издржавања још једног детета, а посебно имајући у виду да је издржавање малолетне деце дужност родитеља, Врховни суд налази да је тужени дужан да обезбеди средства потребна за издржавање своје деце, а утврђене чињенице указују да је он у могућности да то чини, па и на терет обима задовољена сопствених потреба.

 

С обзиром на изложено, Врховни суд је применом члана 407. став 1. ЗПП одлучио као у изреци.

 

Председник већа – судија,

Бранислава Апостоловић, с.р.

 

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Мирјана Војводић

НН