Полазећи од свега претходно наведеног, првостепени суд је примењујући мерила прописана чланом 4. Законом о заштити права на суђење у разумном року, те имајући у виду члан 32. став 1. Устава Републике Србије, закључио да приговор подносиоца није основан, с обзиром на то да је током трајања првостепеног поступка рочиште било заказано без одлагања, да је првостепени суд поступао ажурно, те да је прву пресуду донео годину дана након подношења тужбе, а нову пресуду, након укидања претходне првостепене одлуке, само десет дана након што су списи предмета достављени Основном суду у Пожаревцу. Такође, утвђено је да нема пропуста ни на страни другостепеног суда, с обзиром на то да је о жалби изјављеној на прву првостепену пресуду одлука донета у року од девет месеци, док је други пут одлука донета у року до осам месеци, односно у року прописаним одредбом члана 383. став 2. ЗПП.

Надаље, захтев подносиоца приговора да се утврди повреда права на суђење у разумном року предметима Основног суда у Пожаревцу П број 415/17 и П број 870/18 одбачен је, из разлога што је увидом у електронски ток предмета основних и виших судова утврђено да је поступак у предмету Основног суда у Пожаревцу П број 415/17 правноснажно окончан 23.10.2017. године, док је поступак у Основном суду у Пожаревцу П број 870/18 правноснажно окончан 14.02.2019. године, из ког разлога је одлучено као у ставу дрогом изреке, применом одредбе члана 5. став 1. Закона о заштити права на суђење у разумном року.

Правилно је, по оцени Врховног касационог суда, поступио Апелациони суд у Крагујевцу када је донео ожалбено решење.

Најпре, у погледу одлуке којом је одбио приговор подносиоца АА из ... којим је тражено да се утврди повреда права на суђење у разумном року у поступку пред Апелационим судом у Крагујевцу, правилно је првостепени суд ценио све околности од значаја за одлучивање, те правилно утврдио да у конкретном случају није повређено право подносиоца приговора на суђење у разумном року, с обзиром на то да је првостепени суд о тужбеном захтеву тужиоца одлучио у роковима који се имају сматрати прихватљивим са аспекта дужине трајања поступка, јер је тужилац тужбу поднео 06.07.2016. године. При том, током трајања првостепеног поступка, првостепени суд је радње предузимао ажурно, а рочишта су заказивана у интервалима који се имају сматрати прихватљивим, па на страни првостепеног суда није било пропуста који су узроковали неразумно дуго трајање поступка.

Такође, и у поступку пред апелационим судом није било пропуста и одуговлачења поступка која би водила неразумно дугом трајању поступка, с обзиром на то да је, у оба наврата апелациони суд о жалби одлучио у роковима прописаним одредбом члана 382. став 2. Закона о парничном поступку.

Надаље, правилно је Апелациони суд у Крагујевцу поступио када је одбацио приговор подносиоца изјављен у предметима Основног суда у Пожаревцу П број 415/17 и П број 870/18, будући да су поступци у наведеним предметима правноснажно окончани, из ког разлога члан 5. Закона о заштити права на суђење у разумном року налаже одбацивање приговора.

При том, неосновано се жалбеним наводима указује на то да је првостепени суд неправилно поступио када је одбацио приговор који се односио на поступке пред основним судом, те да је пропустио да цени укупну дужину трајања поступка, с обзиром на то да из образложења првостепеног решења, а које образложење у потпуности прихвата и овај суд, проистиче управо супротно, односно да је Апелациони суд у Крагујевцу, одлучујући о приговору подносиоца ценио укупну дужину трајања поступка, како пред првостепеним тако и пред другостепеним судом.

Имајући све изнето у виду одлучено је као у изреци применом одредбе члана 17. став 1. и 4. Закона о заштити права на суђење у разумном року.

Председник већа - судија

Јасминка Станојевић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић