У заштити права на суђење у разумном року

НАДЛЕЖНОСТ ВРХОВНОГ КАСАЦИОНОГ СУДА У ЗАШТИТИ ПРАВА НА СУЂЕЊЕ У РАЗУМНОМ РОКУ      

За поступке заштите права на суђење у разумном року покренуте до 31. децембра 2015. године, надлежност је уређена чл. 8а и 8б Закона о уређењу судова, које су престале да важе 01.01.2016. године, ступањем на снагу Закона о заштити права на суђење у разумном року (објављен у "Службеном  гласнику РС", бр. 40/2015), до када Врховни касациони суд одлучује:

  • у првом степену, о захтеву за заштиту права на суђење у разумном року ако се захтев односи на поступак који је у току пред Привредним апелационим судом, Прекршајним апелационим судом или Управним судом и
  • о жалбама против решења о захтеву за заштиту права на суђење у разумном року донетог од стране нижестепених судова.

Странка је могла да, поред захтева за повреду права на суђење у разумном року,  истакне и два захтева:

  • за убрзање поступка и
  • за примерену накнаду.

Према одредбама Закона о заштити права на суђење у разумном року („Службени гласник РС“ , број 40/15), који је ступио на снагу и почео да се примењује од  01. јануара 2016. године, право на суђење у разумном року има свака странка у судском поступку, што укључује и извршни поступак, сваки учесник по закону којим се уређује ванпарнични поступак, а оштећени у кривичном поступку, приватни тужилац и оштећени као тужилац само ако су истакли имовинско-правни захтев.

Сврха овог закона је да пружи судску заштиту права на суђење у разумном року и тиме предупреди настајање повреда права на суђење у разумном року.

Странка у поступцима у којима се штити право на суђење у разумном року не плаћа судску таксу. Ти поступци су хитни и имају првенство у одлучивању.

Правна средства којима се штити право на суђење у разумном року су:

1) приговор ради убрзавања поступка (приговор);

2) жалба;

3) захтев за правично задовољење.

Приговор и жалба могу да се поднесу док се поступак не оконча, а право на правично задовољење има странка чији је приговор усвојен, а која није поднела жалбу, затим странка чија је жалба одбијена уз потврђивање првостепеног решења о усвајању приговора и странка чија је жалба усвојена.

Приговор

Странка подноси приговор суду који води поступак или суду пред којим се води поступак ако сматра да је јавни тужилац повредио њено право.

Поступак по приговору води председник суда, који и одлучује о приговору. Годишњим распоредом послова председник суда може одредити једног или више судија да поред њега воде поступак и одлучују о приговорима. Председник суда дужан је да одлучи о приговору у року од два месеца од дана пријема приговора.

Не одржава се усмена расправа.

Жалба

Странка има право на жалбу ако је њен приговор одбијен или ако председник суда о њему не одлучи у року од два месеца од дана пријема приговора.

Жалба може да се поднесе и ако је приговор усвојен, али непосредно виши јавни тужилац није донео обавезно упутство у року од осам дана од дана пријема решења председника суда, затим ако председник суда или непосредно виши јавни тужилац није наложио судији или јавном тужиоцу процесне радње које делотворно убрзавају поступак, или ако судија или јавни тужилац није предузео наложене процесне радње у року који му је одређен.

Захтев за правично задовољење

Врсте правичног задовољења јесу:

1) право на исплату новчаног обештећења за неимовинску штету која је странци изазвана повредом права на суђење у разумном року (у даљем тексту: новчано обештећење);

2) право на објављивање писмене изјаве Државног правобранилаштва (у даљем тексту: Правобранилаштво) којом се утврђује да је странци било повређено право на суђење у разумном року;

3) право на објављивање пресуде којом се утврђује да је странци било повређено право на суђење у разумном року.

Врховни касациони суд одлучује:

  • о приговору
  • о жалби.