Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, branilac okrivljenog Radovana Milosavljevića, advokat Jovan Ćirić, podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povreda krivičnog zakona, odredbe člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP i odredbe člana 439. tačka 2) ZKP, sve u vezi sa odredbom člana 485. stav 4. ZKP, uz predlog Vrhovnom kasacionom sudu da pobijane presude ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, nakon dostavljanja primerka zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, održao sednicu veća, u smislu člana 490. ZKP, o kojoj nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo sednici veća nije neophodno i da nije od značaja za donošenje odluke, na kojoj sednici je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev podnet, te je po oceni navoda i predloga u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti nije osnovan.

Podnetim zahtevom branioca okrivljenog Radovana Milosavljevića se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP navodima da je Viši sud u Beogradu u potpunosti izmenio činjenični opis radnji izvršenja krivičnog dela u odnosu na činjenični opis iz optužnice. Time što je uneo drugačiji opis okolnosti i elemente krivičnog dela krađe, koji u optužnom aktu nisu postojali, prvostepeni sud je prekoračio optužnicu. Poređenjem dispozitiva optužnice i izreke presude uočava se značajna razlika u opisu životnog događaja i radnji izvršenja krivičnog dela, a naročito u pogledu umišljaja i namere pribavljanja imovinske koristi, čime se sud prvo stavio u ulogu tužioca, a zatim u ulogu suda.

Vrhovni kasacioni sud ove navode u zahtevu branioca okrivljenog ocenjuje kao neosnovane. Okrivljeni Radovan Milosavljević je oglašen krivim za suštinski identične radnje i događaj koji mu je optužnim aktom javnog tužioca stavljen na teret. Navedenim postupanjem, za koje je prvostepeni sud ovlašćen, činjenični opis je prilagođen činjeničnom stanju utvrđenom na osnovu dokaza, koje je sud izveo u zakonito sprovedenom postupku, na glavnom pretresu. Iz istih razloga i na isti način prvostepeni sud je u izreku presude uneo i reči: „a zatim je pregledao fioke i ormane u drugim dvema sobama u kući u nameri da pronađe i oduzme još novca i da njegovim prisvajanjem pribavi sebi ne malu protivpravnu imovinsku korist“, umesto reči: „i potom izvršio premetačinu ostalih prostorija u stanu u kojima nije našao novca“, te su suprotni navodi u zahtevu da je time u izreku prvostepene presude unet opis bitnih obeležja krivičnog dela krađa koji opis nije postojao u optužnici, ocenjeni kao neosnovani.

Takođe, kako je ova bitna povreda odredaba krivičnog postupka isticana i u postupku po redovnom pravnom leku, Vrhovni kasacioni sud prihvatajući razloge žalbenog suda, date na strani 3 drugostepene presude, na iste upućuje na osnovu člana 491. stav 2. ZKP.

Vrhovni kasacioni sud, kao neosnovane, ocenjuje i navode u podnetom zahtevu kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP uz dato obrazloženje da je pre svega, Viši sud u Beogradu pogrešio kada je okrivljenog Radovana Milosavljevića oglasio krivim za izvršeno krivično delo teško ubistvo iz člana 114. tačka 4. KZ umesto za krivično delo ubistvo iz člana 113. KZ. Po stavu odbrane okrivljeni je imao nameru da sebi pribavi malu protivpravnu imovinsku korist na šta ukazuje činjenica da ništa drugo iz stana oštećene nije uzeo i prisvojio, osim dve novčanice od po 20 evra.

Kako su identični navodi vezano za predmetnu povredu krivičnog zakona isticani i u postupku po redovnom pravnom leku, Vrhovni kasacioni sud prihvatajući razloge žalbenog suda, date na strani 3 drugostepene presude, kao dovoljne, jasne i argumentovane, na iste upućuje na osnovu člana 491. stav 2. ZKP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredaba člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova, primenom člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                  Olgica Kozlov, s.r.

Predsednik veća-sudija,                                                                                                                             Zoran Tatalović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić