.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 220/2017
28.03.2017. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zorana Tatalovića, predsednika veća, Radmile Dragičević Dičić, Maje Kovačević-Tomić, Sonje Pavlović i Veska Krstajića, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Draganom Vuksanović, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okr. AA i dr., zbog krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 4. u vezi stava 1. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog adv. Miloša Stevanovića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Vranju K 416/14 od 27.10.2015. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž1 595/16 od 19.10.2016. godine, u sednici veća održanoj 28.03.2017. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Vranju K 416/14 od 27.10.2015. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž1 595/16 od 19.10.2016. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Vranju K 416/14 od 27.10.2015. godine, okr. BB i okr. AA oglašeni su krivim da su kao saizvršioci izvršili krivično delo prevara iz člana 208. stav 4. u vezi stava 1. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika i osuđeni na kazne zatvora u trajanju od po dve godine.
Odlučujući o žalbama branilaca okrivljenih, Apelacioni sud u Nišu je presudom Kž1 595/16 od 19.10.2016. godine odbio žalbe kao neosnovane i potvrdio prvostepenu presudu.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda branilac okr. BB, adv. Miloš Stevanović podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona – član 439. tačka 1. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti usvoji, obe presude preinači i okrivljenog AA oslobodi od optužbe.
Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije obavestio javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo sednici bilo od značaja za donošenje odluke.
Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.
Odredbom člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP, propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon, a stavom 4. navedenog člana predviđeni su uslovi pod kojima okrivljeni, preko svog branioca, može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, a to je učinjeno taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje mogu biti učinjene u postupku pred prvostepenim i žalbenim sudom – član 74, član 438. stav 1. tačka 1. i 4. i tačka 7. do 10. i stav 2. tačka 1, član 439. tačka 1. do 3. i član 441. stav 3. i 4. ZKP.
Branilac okrivljenog AA u zahtevu navodi da krivično delo za koje se okrivljeni goni nije krivično delo jer ne postoji uzročno-posledična veza između radnje i posledice, ne postoji lažno prikazivanje činjenica kao konstitutivni element predmetnog krivičnog dela, kao i da ne postoji imovinski cenzus koji prelazi iznos od 1.500.000,00 dinara, što sve čini povredu zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP.
Navedena povreda zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti. Međutim, u obrazloženju zahteva branilac analizira krivično delo iz člana 208. KZ, zatim detaljno iznosi sopstvenu ocenu izvedenih dokaza i iznosi sopstvene zaključke, s tim u vezi, čime u suštini osporava činjenično stanje utvrđeno prvostepenom i potvrđeno drugostepenom presudom. Osim toga, branilac u zahtevu citira deo prvostepene presude i navodi da su u obrazloženju presude činjenice iz tog dela presude utvrđene drugačije, čime ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2. ZKP.
Iako, dakle, branilac zahtev podnosi zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP, koja predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, u obrazloženju zahteva ukazuje na razloge zbog kojih, shodno odredbi člana 485. stav 4. ZKP nije dozvoljeno podneti zahtev za zaštitu zakonitosti.
Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. AA, ocenio nedozvoljenim i na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2. u vezi člana 485. stav 4. ZKP, odlučio kao u izreci ovog rešenja.
Zapisničar-savetnik Predsednik veća-sudija
Dragana Vuksanović,s.r. Zoran Tatalović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
