.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 340/2018
20.03.2018. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zorana Tatalovića, predsednika veća, Radmile Dragičević-Dičić, Maje Kovačević Tomić, Sonje Pavlović i Milunke Cvetković, članova veća, sa savetnikom Tatjanom Milenković, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu protiv okrivljenog AA, zbog krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 3. u vezi stava 1. KZ, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Aleksandra Radivojevića, podnetom protiv pravnosnažne presude Prvog osnovnog suda u Beogradu K br.1093/15 od 27.06.2017. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1214/17 od 28.11.2017. godine, u sednici veća održanoj dana 20.03.2018. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE, kao nedozvoljen, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, podnet protiv pravnosnažne presude Prvog osnovnog suda u Beogradu K br.1093/15 od 27.06.2017. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1214/17 od 28.11.2017. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu K br.1093/15 od 27.06.2017. godine, okrivljeni AA, oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela prevare iz člana 208. stav 3. u vezi stava 1. KZ, za koje mu je izrečena uslovna osuda tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od osam meseci i istovremeno određeno da se ista neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od tri godine, računajući od dana pravnosnažnosti presude ne izvrši novo krivično delo i osuđen je na novčanu kaznu u iznosu od 40.000,00 dinara, koju je dužan da plati u roku od tri meseca, računajući od pravnosnažnosti presude a u smislu člana 51. stav 2. ZKP, okrivljeni je upozoren da ukoliko novčanu kaznu na koju je osuđen ne plati u napred navedenom roku, sud će istu zameniti kaznom zatvora tako da će za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora, s tim što kazna zatvora ne može biti duža od šest meseci, a ako je izrečena novčana kazna u iznosu većem od 700.000,00 dinara, kazna zatvora ne može biti duža od jedne godine, dok je u smislu člana 51. stav 3. KZ, okrivljeni upozoren da ukoliko plati samo deo novčane kazne sud će ostatak kazne srazmerno zameniti kaznom zatvora, a ako osuđeni isplati ostatak novčane kazne, izvršenje kazne zatvora će se obustaviti. Istom presudom, na osnovu člana 258. ZKP, okrivljeni AA je obavezan da oštećenoj BB na ime pribavljene imovinske koristi – imovinskopravnog zahteva isplati iznos od 5.300 evra u dinarskoj protivvrednosti u roku od jedne godine računajući od dana pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja dok je za preostali deo imovinskopravnog zahteva oštećena upućena na parnicu, dok je u smislu člana 65. stav 2. i člana 69. KZ određeno da će se kazna koja je okrivljenom utvrđena u uslovnoj osudi izvršiti ako okrivljeni u roku od jedne godine ne vrati imovinsku korist pribavljenu izvršenjem krivičnog dela odnosno da će se uslovna osuda opozvati. U smislu člana 262. ZKP, okrivljeni AA je obavezan da naknadi troškove krivičnog postupka o čijoj visini će sud odlučiti naknadno posebnim rešenjem.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1214/17 od 28.11.2017. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA, pa je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu K br.1093/15 od 27.06.2017. godine, potvrđena.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Aleksandar Radivojević, zbog povrede zakona u smislu odredbe člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, i to zbog bitne povrede odredaba postupka i pogrešne primene materijalnog prava a iz obrazloženja proizlazi da je isti podnet zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine, odnosno da iste preinači i oslobodi okrivljenog optužbe.
Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća razmotrio spise predmeta sa zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, pa je našao:
Zahtev je nedozvoljen.
Odredbom člana 485. stav 4. ZKP propisano je da zbog povrede ovog zakona (član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4. i tačka 7) do 10. i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. st.3. i 4. učinjenih u prvostepenom i postupku pred apelacionim sudom, okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti u roku od 30 dana od dana kada mu je dostavljena pravnosnažna odluka, pod uslovom da je protiv te odluke koristio redovan pravni lek.
Kako se u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA koji je podnet zbog povrede zakona ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjenično stanje, a kako navedeno ne predstavlja zakonske razloge zbog kojih bi u smislu odredbe člana 485. stav 4. okrivljeni preko svog branioca mogao podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, Vrhovni kasacioni sud je zahtev branioca okrivljenog AA, ocenio kao nedozvoljen.
Iz napred navedenih razloga, doneta je odluka kao u izreci na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP.
Zapisničar-savetnik, Predsednik veća-sudija,
Tatjana Milenković,s.r. Zoran Tatalović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
