Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 br.1421/17 od 18.01.2018. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužioca u Jagodini i branilaca okrivljenih AA i Roberta Saramandića, a presuda Višeg suda u Jagodini K br.69/2016 od 20.09.2017. godine u osuđujućem delu, u stavu I i II izreke, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Roberta Saramandića – advokat Marko Dimitrijević, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, ne navodeći konkretno o kojim povredama se radi, s tim što iz obrazloženja zahteva proizilazi da branilac ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz član 438. stav 2. tačka 1) ZKP i na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači pobijane presude tako što će okrivljenog Roberta Saramandića osloboditi od optužbe da je izvršio krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ i istovremeno odrediti da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP) razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, i nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan.

Neosnovano branilac okrivljenog Roberta Saramandića u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je pobijanim pravosnažnim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, na taj način što su zasnovane na dokazima na kojima se po odredbama ZKP ne mogu zasnivati. Pri tome, branilac kao nedozvoljen dokaz označava naredbu Višeg suda u Jagodini Str. Pov.br.61/13 od 25.12.2013. godine, kojom je određena posebna dokazna radnja tajni nadzor komunikacije u odnosu na okrivljenog, obzirom da u naredbi nije na nesumnjiv način određeno njeno trajanje. S tim u vezi, branilac u zahtevu ukazuje da se u naredbi navodi da se posle prvog produženja u trajanju od tri meseca, trajanje mere može produžiti još najviše dva puta u trajanju od po tri meseca, što navedenu naredbu čini nezakonitom, jer se navedena mogućnost produženja u trajanju od dva puta po tri meseca odnosi samo na krivična dela za koja je posebnim zakonom određeno da postupa javni tužilac posebne nadležnosti, a ne i na krivično delo iz člana 246. stav 1. KZ, za koje je okrivljeni pravosnažnom presudom oglašen krivim.

Po oceni ovoga suda, branilac okrivljenog neosnovano u zahtevu ističe da su nižestepene presude zasnovane na nedozvoljenom dokazu, iz sledećih razloga:

Prema stanju u spisima, naredbom suda za predhodni postupak Višeg suda u Jagodini Str. Pov.br.61/13 od 25.12.2013. godine, određen je tajni nadzor komunikacije za okrivljenog Roberta Saramandića, pri čemu je u naredbi navedeno da ta mera može trajati tri meseca, da se zbog neophodnosti daljeg prikupljanja dokaza može produžiti najviše za još tri meseca, te da se izuzetno može produžiti još najviše dva puta u trajanju od po tri meseca. U istoj naredbi određeno je i da se sprovođenje nadzora prekida čim prestanu razlozi za njegovu primenu, te da mera počinje da teče od 25.12.2013. godine. Ova mera produžena je naredbom sudije za predhodni postupak Str. Pov.br.61/13 od 19.03.2014. godine za još tri meseca, pri čemu je određeno da više ne može biti produžena, te da mera počinje da teče od 25.03.2014. godine i da može najduže trajati do 25.06.2014. godine.

Imajući u vidu navedeno, dakle da je u naredbi od 25.12.2013. godine navedeno da mera počinje da teče od 25.12.2013. godine i da će trajati tri meseca, da je ova naredba produžena naredbom od 19.03.2014. godine za još tri meseca, pri čemu je u ovoj naredbi navedeno i da mera ne može više biti produžena, te da počinje da teče od 25.03.2014. godine i da može najduže trajati do 25.06.2014. godine, to je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u delu kojem ističe da navedena naredba ne sadrži vreme trajanja i da je stoga nezakonita, ocenjen neosnovanim.

Naime, u naredbama kojima se određuje tajni nadzor komunikacije, shodno odredbama člana 166. i 167. ZKP, nije neophodno opredeliti i do kada tačno traje ova mera, već je dovoljno opredeliti početak sprovođenja mere i dužinu trajanja, što je i navedeno u naredbi Str. Pov.br.61/13 od 25.12.2013. godine. Kada se ima u vidu i činjenica da je ova naredba produžena naredbom od 19.03.2014. godine, za još tri meseca, te da je određeno da će ova mera trajati najduže do 25.06.2014. godine, to je prvostepeni sud u svemu postupio po odredbama člana 166. i 167. ZKP. Stoga su navodi zahteva kojima se ukazuje da je ova mera nezakonita, neosnovani.

Pri tome je bez značaja činjenica da je u prvoj naredbi, od 25.12.2013. godine, navedeno da će mera biti izuzetno produžena još dva puta za po tri meseca, obzirom da je ukupno trajanje mere naknadno određeno naredbom od 19.03.2014. godine, te da je shodno tome ukupno trajanje mere iznosilo šest meseci, odnosno dva puta po tri meseca, kako to i propisuje član 167. stav 3. ZKP.

Iz navedenih razloga, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, u delu u kojem se ukazuje na postojanje bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, ocenjeni su neosnovanim.

Neosnovano sa istim zahtevom ukazuje i na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP i s tim u vezi, navodi da su prilikom donošenja odluke nižestepeni sudovi u potpunosti zanemarili činjenicu da u konkretnom slučaju ne postoje svi elementi krivičnog dela iz člana 246. stav 1 KZ zbog kojeg je okrivljeni oglašen krivim. Prema stavu branioca, u konkretnom slučaju ne postoji objektivno obeležje, odnosno objekat radnje predmetnog krivičnog dela – opojna droga, obzirom da opojna droga nije pronađena ni kod jednog od lica koji su od okrivljenog Roberta Saramandića kupovali opojnu drogu, niti je pronađena kod okrivljenog. Prem navodima zahteva, bez postojanja objekta, odnosno predmeta krivičnog dela nema ni krivičnog dela, te je potpuno nejasno na osnovu kojih dokaza je sud utvrdio da je okrivljeni Robert Saramandić posredovao u prodaji opojne droge.

Po oceni ovoga suda, izloženi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog su neosnovani, obzirom da su u izreci pravnosnažne presude jasno opredeljeni objektivni elementi predmetnog krivičnog dela.

Naime, prema izreci prvostepene presude, okrivljeni Robert Saramandić je u periodu od 31.12.2013. godine do 24.03.2014. godine svestan da je njegovo delo zabranjeno, neovlašćeno posredovao u prodaji opojne droge ,,heroin“ za potrebe većeg broja uživaoca ove vrste opojne droge sa teritorije Opštine Ćuprija, Paraćin i Despotovac, tako što je sa uživaocima ostvarivao telefonsku komunikaciju i sa istima ugovarao količinu i cenu opojne droge „heroin“, na način detaljnije opisan u izreci presude.

Kako dakle, izreka pravnosnažne presude sadrži objektivna obeležja, odnosno predmet krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1 KZ, zbog kojeg je okrivljeni oglašen krivim (opojna droga „heroin“), to su suprotni navodi zahteva, kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, ocenjeni neosnovanim.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                        Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                    Vesko Krstajić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić