.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 659/2017
04.07.2017. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zorana Tatalovića, predsednika veća, Radmile Dragičević-Dičić, Maje Kovačević Tomić, Sonje Pavlović i Radoslava Petrovića, članova veća, sa savetnikom Tatjanom Milenković, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA i okrivljenog BB, zbog krivičnog dela poreska utaja iz člana 229. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih AA i BB, advokata Gorana Ninića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Obrenovcu K br.100/14 od 12.09.2016. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1691/16 od 07.02.2017. godine, u sednici veća održanoj dana 04.07.2017. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE, kao nedozvoljen, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih AA i BB, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Obrenovcu K br.100/14 od 12.09.2016. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1691/16 od 07.02.2017. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Obrenovcu K br.100/14 od 12.09.2016. godine, okrivljeni AA i okrivljeni BB, oglašeni su krivim zbog izvršenja krivičnog dela poreske utaje iz člana 229. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 33 KZ za koje im je izrečena uslovna osuda, tako što im je utvrđena kazna zatvora u trajanju od po jedne godine i istovremeno određeno da se kazna neće izvršiti ukoliko okrivljeni u vremenu proveravanja od po 4 godine ne izvrše novo krivično delo i osuđeni su na novčane kazne kao sporedne u iznosu od po 200.000,00 dinara, koji su dužni da plate u roku od mesec dana od dana pravnosnažnosti presude i određeno da ukoliko novčane kazne ne plate u navedenom roku sud će iste zameniti kaznama zatvora tako što će za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora.
Istom presudom obavezani su okrivljeni AA i BB da plate sudu na ime paušala iznos od po 10.000,00 dinara kao i da na ime troškova krivičnog postupka solidarno plate sudu iznos od 289.212,00 dinara sve u roku od 15 dana od pravnosnažnosti presude.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1691/16 od 07.02.2017. godine odbijene su kao neosnovane žalbe javnog tužioca Osnovnog javnog tužilaštva u Obrenovcu i branioca okrivljenih AA i BB advokata Gorana Ninića pa je presuda Osnovnog suda u Obrenovcu K br.100/14 od 12.09.2106. godine, potvrđena.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenih AA i BB advokat Goran Ninić, iz zakonom predviđenih razloga iz člana 485. stav 1, 2. i 4. ZKP i povrede zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP i povrede Zakona o porezu na dodatu vrednost kao i povredu zakona iz člana 229. KZ, a iz obrazloženja zahteva proizilazi da je isti podnet zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje prvostepenom ili drugostepenom sudu i naredi da se novi postupak održi pred potpuno izmenjenim većem ili da pobijane presude preinači u celini i donese presudu kojom će osuđene osloboditi optužbe.
Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta sa zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih AA i BB, pa je našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.
Odredbom člana 484. ZKP, propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).
Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP), okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP.
Pri tome, obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP), podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi, već i ukazivanje na to u čemu se ona sastoji.
U konkretnom slučaju, branilac okrivljenih AA i BB navođenjem kao razloga za podnošenje zahteva povredu zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP, u vezi sa povredom člana 229. KZ i povrede Zakona o porezu na dodatu vrednost samo formalno označava povredu zakona iz člana 485. stav 4. ZKP – zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno, ali ne konkretizuje u čemu se ona sastoji, već suštinski u obrazloženju zahteva, osporava i polemiše sa činjeničnim utvrđenjima u pravnosnažnoj odluci, što ne predstavlja razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu.
Naime, branilac okrivljenih kao razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, a suprotno utvrđenjima u napadnutim odlukama, navodi da je sporna dokumentacija zakonita i da je u konkretnom slučaju postojao promet.
Kako je dakle u podnetom zahtevu samo formalno označena povreda zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno, a suštinski se ukazuje na nedozvoljene razloge za podnošenje zahteva - osporavaju se činjenična utvrđenja suda, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenih AA i BB na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2. u vezi člana 485. stav 4. ZKP, odbacio kao nedozvoljen.
Zapisničar-savetnik, Predsednik veća-sudija,
Tatjana Milenković, s.r. Zoran Tatalović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
