Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti je blagovremeno podnela branilac okrivljenog AA, advokat Aleksandra Andrić, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.

Branilac u zahtevu ističe da je okrivljeni pravnosnažno osuđen za krivično delo iz člana 238. stav 1. tačka 4) KZ u saivršilaštvu sa još tri lica, te da je krivični postupak u odnosu na okrivljenog bio razdvojen iz razloga što je isti navodno bio u bekstvu, iako se nalazio na izdržavanju kazne za drugo krivično delo, pa branilac smatra da od trenutka utvrđivanja te činjenice, nije bilo nikakvih smetnji da se krivični postupak spoji sa krivičnim postupkom koji se vodi protiv ostalih saizvršilaca. Time bi se prema navodima zahteva, izbegla situacija u koju se može doći, a naime da okrivljeni bude pravnosnažno oglašen krivim za izvršenje krivičnog dela, a da njegovi saizvršioci budu oslobođeni za iste radnje. Zbog navedenog, branilac smatra da je u konkretnom slučaju povređena odredba člana 30. ZKP.

U zahtevu se navodi i to da su nižestepeni sudovi odbili sve dokazne predloge odbrane, a koji dokazni predlozi su mogli biti izvedeni na glavnom pretresu, pa je po oceni branioca, na ovaj način povređeno pravo na pravično suđenje i pravo na odbranu okrivljenog.

Iznetim navodima, po nalaženju ovog suda, branilac u suštini ukazuje na to da tokom prvostepenog postupka, sud nije mogao da odbije dokazne predloge koje je predložila odbrana, a čime ukazuje na povredu člana 395. ZKP.

Takođe, u zahtevu se ističe i da je prvostepeni sud doneo presudu bez prisustva branioca okrivljenog, i pored toga što se okrivljeni nije branio sa slobode, i iako je branilac obavestio sud da je sprečen iz opravdanih razloga da prisustvuje donošenju presude, pa je prema navodima zahteva, na ovaj način povređeno pravo na odbranu okrivljenog.

Iznetim navodima, po oceni ovog suda, branilac okrivljenog suštinski ukazuje na to da prvostepeni sud nije mogao doneti, tj. objaviti presudu u odsustvu branioca okrivljenog, a čime ukazuje na povredu člana 425. stav 3. ZKP.

Pored navedenog, u zahtevu se ističe i to da nižestepeni sudovi u konkretnom slučaju nisu izveli nijedan dokaz na osnovu koga bi se moglo utvrditi da je okrivljeni kritičnom prilikom, postupao po prethodnom dogovoru zajedno sa saokrivljenima, (protiv kojih se vodi odvojeni krivični postupak), kao i to da je okrivljeni oglašen krivim za krivično delo iz člana 238. stav 1. tačka 4) u vezi člana 33. KZ, a da prema navodima zahteva, nije utvrđeno da je isti sastavljao neistinite službene isprave, koje je i overavao svojim potpisom, pa je na ovaj način, prema oceni branioca, povređeno pravo na odbranu okrivljenog.

Iznetim navodima, po oceni ovog suda, branilac okrivljenog osporava ocenu dokaza i utvrđeno činjenično stanje u pobijanim presudama.

Kako članom 485. stav 4. ZKP koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac shodno pravima koja u postupku ima u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede zakona iz člana 30, 395. i 425. stav 3. ZKP, kao ni zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, to je Vrhovni kasacioni sud, zahtev branioca okrivljenog AA, ocenio kao nedozvoljen.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. ZKP, odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                     Predsednik veća-sudija

Marina Radosavljević,s.r.                                                                                                          Janko Lazarević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić