U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Mirjane Ivić, predsednika veća, Dragana Skoka i Biserke Živanović, članova veća, sa savetnikom Vesnom Mraković, kao zapisničarem, odlučujući po zahtevu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca Ptz. br. 493/17 od 26.09.2017. godine protiv presude Prekršajnog suda u Trsteniku 2 Pr-159/15 od 26.04.2017. godine i presude Prekršajnog apelacionog suda, Odeljenja u Kragujevcu I-112 Prž 11122/17 od 03.07.2017. godine, u predmetu carinskog prekršaja, u javnoj sednici veća, održanoj dana 23.11.2017. godine, doneo je

P R E S U D U

Zahtev se UVAŽAVA, UKIDAJU SE presuda Prekršajnog suda u Trsteniku 2 Pr-159/15 od 26.04.2017. godine i presuda Prekršajnog apelacionog suda, Odeljenja u Kragujevcu I-112 Prž 11122/17 od 03.07.2017. godine i predmet vraća Prekršajnom sudu u Trsteniku na ponovno odlučivanje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prekršajnog suda u Trsteniku 2 Pr-159/15 od 26.04.2017. godine okrivljeni AA iz ... oglašen je odgovornim da je postupio suprotno odredbi člana 30. stav 3. tačka 4. Carinskog zakona i učinio prekršaj iz člana 293. stav 1. tačka 1. istog zakona, za šta je osuđen na novčanu kaznu u iznosu od 56.000,00 dinara. Postupajući po žalbi branioca okrivljenog, Prekršajni apelacioni sud, Odeljenje u Kragujevcu je presudom I-112 Prž 11122/17 od 03.07.2017. godine odbio žalbu i potvrdio prvostepenu presudu.

Protiv navedenih odluka Republički javni tužilac je podigao zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog bitne povrede odredaba prekršajnog postupka, u smislu člana 264. stav 2. tačka 3. Zakona o prekršajima i zbog povrede materijalnog prekršajnog prava u smislu člana 265. stav 1. tač. 1. i 2. Zakona o prekršajima. U zahtevu navodi da su razlozi o odlučnim činjenicama u presudi prvostepenog prekršajnog suda potpuno nejasni, jer je okrivljeni oglašen odgovornim za prekršaj iz odredbe člana 293. stav 1. tačka 1. Carinskog zakona, jer sud najpre zaključuje da uvoznik ugovaranjem klauzule o preferencijalnom poreklu u formi izjave o evropskom poreklu datoj na fakturi podrazumeva da je od inostranog isporučioca trebalo da poseduje račun o kupovini predmetne robe od trgovinske firme, a zatim zaključuje da se radi o upotrebljavanoj poljoprivrednoj mašini i da ne postoji mogućnost dokazivanja tog računa, da bi na kraju zaključio da je za tu okolnost postojala svest o tome kod okrivljenog. Navodi da se konkretan postupak carinjenja sprovodi primenom odredbi Sporazuma o trgovini i trgovinskim pitanjima između Evropske zajednice, sa jedne strane i Republike Srbije, sa druge strane. Ukazuje na to, da označeni sporazum predstavlja osnov za povlašćeni tretman određene robe koja se uvozi u Republiku Srbiju (što je ovde slučaj) i propisuje uslove neophodne za ostvarivanje povlastice, a procedura je regulisana Protokolom 3 za primenu tog sporazuma. Članom 16. Protokola propisano je da će proizvodi poreklom iz Zajednice, kada se uvoze u Srbiju imati olakšice u okviru Sporazuma, ukoliko je podnet ili EUR 1 obrazac, koji se odnosi na tu robu, ili je za ovu robu data izjava izvoznika na fakturi ili drugom komercijalnom dokumentu (za robu čija vrednost ne prelazi 6.000 evra), u strogo opredeljenoj formi datoj u prilogu Sporazuma. Posebno je značajno da je odgovornost za tačnost podataka o poreklu robe na izvozniku (član 22. istog Protokola), koji je i njen vlasnik, odnosno prodavac i koji mora biti spreman da na zahtev carinskih organa izvoznice, podnese na uvid dokumenta kojima se potvrđuje njeno poreklo. Ističe da iz spisa predmeta proizlazi da je u konkretnom slučaju uvoznik nakon unosa robe u Republiku Srbiju dostavio svom zastupniku, koga je angažovao da sprovede postupak carinjenja, potrebnu dokumentaciju, pa i fakturu na koju je bila uneta izjava o preferencijalnom poreklu, u svemu u skladu sa odredbama Sporazuma. Kako su okrivljeni u svojoj odbrani naveli da su u vreme izvršenja navedenog prekršaja, saglasno članu 11. Carinskog zakona, uneli tačne podatke u deklaraciju, odnosno podatke u svemu u skladu sa priloženom dokumentacijom, koju je carinski organ prihvatio, to su potpuno nejasne i kontradiktorne odluke kako prvostepenog, tako i drugostepenog prekršajnog suda. Činjenica da je naknadno carinski organ, u skladu sa metodama administrativne saradnje, propisanim odredbama članovima 32. i 33. Protokola 3 za primenu Sporazuma, izvršio proveru porekla predmetne robe, te naknadno dobio odgovor da ista ne ispunjava uslove za sticanje porekla, ne znači da u momentu carinjenja nisu ispunjeni formalni uslovi koje propisuje Sporazum za primenu povlašćenog tretmana. Smatra da se objektivno postavlja pitanje da li je radnja iz člana 265. stav 1. tač. 1. i 2. Zakona o prekršajima, za koju se okrivljeni goni, prekršaj i da li ima okolnosti koje isključuju odgovornost za prekršaj. Predlaže da Vrhovni kasacioni sud zahtev uvaži, ukine prvostepenu i drugostepenu prekršajnu presudu i predmet vrati prvostepenom prekršajnom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je obavestio o sednici veća Republičkog javnog tužioca, koji, iako uredno obavešten, nije pristupio.

Postupajući po podnetom zahtevu i ispitujući pobijane odluke, u smislu člana 286. Zakona o prekršajima (''Službeni glasnik RS'' broj 65/13), Vrhovni kasacioni sud je našao:

Zahtev je osnovan.

Republički javni tužilac osnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti ukazuje na to da su presude Prekršajnog suda u Trsteniku 2 Pr-159/15 od 26.04.2017. godine i Prekršajnog apelacionog suda, Odeljenja u Kragujevcu I-112 Prž 11122/17 od 03.07.2017. godine donete uz bitne povrede odredaba prekršajnog postupka, u smislu člana 264. stav 2. tačka 3. Zakona o prekršajima, kao i povrede materijalnog prekršajnog prava u smislu člana 265. stav 1. tač. 1. i 2. Zakona. Ovo stoga, što prvostepeni i drugostepeni prekršajni sud okrivljenog oglašavaju odgovornim da je carinskim organima izneo netačne podatke o poreklu, iako su sudovi znali da on nije svesno dostavio carinskom organu netačan podatak, jer nije mogao ni da proverava dokumentaciju preko francuske administracije, niti je to bila njegova obaveza, već samo da postupa u skladu sa odredbom člana 11. Carinskog zakona i da iznese sve činjenice i okolnosti, što je on i učinio, podneo isprave i druge dokaze značajne za donošenje odluke. Dokumentaciju su prihvatili carinski organi, kao valjanu i validnu, i izvršili obračun dažbina, ne tražeći druge isprave, iako su prilikom prijema videli da je izjavu dao izvoznik, a ne ovlašćeni uvoznik, kako se to navodi u razlozima obrazloženja presude. U konkretnom slučaju okrivljeni je prilikom uvoza robe stavio carinskim organima na procenu JCI sa fakturom izvoznika iz Francuske, koji (izvoznik) je, saglasno odredbama članova 16. i 22. Protokola 3 za primenu Sporazuma o trgovini i trgovinskim pitanjima između Evropske zajednice, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane, odgovoran za tačnost podataka o poreklu robe. Po okončanju carinskog postupka, stavljanja robe u slobodan promet, u skladu sa odredbama člana 33. Protokola 3 za primenu navedenog Sporazuma, izvršena je naknadna provera uverenja o poreklu preko carinske administracije Francuske, pa je na osnovu dostavljenog odgovora za predmetnu robu utvrđeno da nije poreklom iz Republike Francuske, te nije stekla status preferencijalnog porekla. Osnovano, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, Republički javni tužilac nalazi da okrivljeni nije dostavio carinskom organu netačne podatke, a nije mogao ni da proverava dokumentaciju preko francuske administracije, niti je to bila njegova obaveza, jer je postupao u skladu sa odredbom članom 11. Carinskog zakona (''Službeni glasnik RS'' 18/10... 111/12) i izneo sve činjenice i okolnosti, te podneo isprave i druge dokaze značajne za donošenje odluke, koju dokumentaciju su prihvatili carinski organi, kao valjanu i validnu i izvršili obračun dažbina ne tražeći druge isprave. Stoga su razlozi obrazloženja kako prvostepene, tako i drugostepene prekršajne odluke, nejasni i protivurečni u vezi postojanja prekršaja koji se okrivljenom stavlja na teret. Osnovano Republički javni tužilac ukazuje i na učinjenu bitnu povredu materijalnog prekršajnog prava, u smislu člana 265. stav 1. tač. 1. i 2. Zakona o prekršajima, budući da se, s obzirom na navedeno, postavlja i pitanje da li je radnja za koju se okrivljeni goni prekršaj i da li ima okolnosti koje isključuju odgovornost za prekršaj.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je našao da je podneti zahtev osnovan, pa je, na osnovu člana 287. stav 4. Zakona o prekršajima, odlučio kao u izreci presude, s tim što je u ponovnom postupku prvostepeni prekršajni sud dužan da postupi po odredbi člana 290. ovog zakona.

PRESUĐENO U VRHOVNOM KASACIONOM SUDU

dana 23.11.2017. godine, Przz 21/2017

Zapisničar,                                                                                                                     Predsednik veća – sudija,

Vesna Mraković,s.r.                                                                                                     Mirjana Ivić,s.r.

 

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić