Tužilja je podnela odgovor na reviziju tuženog.

Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu odredbe člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, parnične stranke su živele u vanbračnoj zajednici u kojoj je rođen njihov sin mal. N.R. ... godine. Tužilja je 2011. godine otišla u F., a N. je ostao da živi sa ocem. U toku 2012. godine oba roditelja su podnela tužbu radi vršenja roditeljskog prava nad mal.detetom, pa su spojene parnice i prvostepeni sud je doneo presudu P2 342/12 od 03.06.2013. godine, kojom je mal. N. poveren majci na samostalno vršenje roditeljskog prava i utvrđen je model viđanja deteta sa ocem i odlučeno je o visini doprinosa oca izdržavanju deteta. Nakon donošenja presude tužilja je ponovo otišla u F., a dete parničnih stranaka je živelo kod tuženog do jula meseca 2014. godine, kada je tužilja pribavila novu putnu ispravu za dete i odvela ga je sa sobom polovinom juna meseca 2014. godine u F.. Tužilja je u međuvremenu u F. zasnovala novu zajednicu u kojoj je rođeno dete starosti .... N. je upisan u školu u F. (prva tri razreda je završio u S. kod oca). Kako model viđanja određen ranijom presudom više nije primenjiv, to je tužilja predložila izmenu modela viđanja sa ocem. Iz nalaza i mišljenja Centra za socijalni rad Ć., utvrđeno je da je u interesu da se izmeni model viđanja između mal.deteta i tuženog, tako što će N. provoditi polovinu zimskog i letnjeg raspusta, kao i period kad dete boravi u zemlji mimo ova dva raspusta kod oca. U prostorijama Centra za socijalni rad 21.08.2015. godine mal. N. je sa bakom po majci izjavio da ne želi da provede kontinuirano kod oca vreme do polaska u F., već da bi prihvatio da kod oca dolazi preko dana bez noćenja i uz prisustvo tetke po majci, a kao razlog za ovakvo viđanje dete je navelo da ima nepoverenje prema ocu, jer ga otac neprekidno opterećuje pitanjima o majci i njenom načinu života.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo, kada su zaključili da su ispunjeni uslovi za izmenu ranije odluke o načinu održavanja ličnih odnosa između mal. deteta i tuženog. Ocenom nalaza i mišljenja stručnog tima Centra za socijalni rad u Ć., a rukovodeći se najboljim interesom deteta, saglasno članu 266. stav1., u vezi člana 6. Porodičnog zakona, imajući u vidu i izjavu mal. N. datu pred Centrom za socijalni rad, kao i da dete živi u F., a tuženi u Ć., čime se otežava održavanje ličnih odnosa između njega i mal. deteta na način određen ranijom odlukom, pravilno je izmenjen njihov način održavanja ličnih odnosa primenom članova 61., 78. stav 3. i 272. stav 2. Porodičnog zakona. Na to su uticale izmenjene okolnosti, jer je u međuvremenu mal. dete prešlo da živi u F., gde pohađa školu, a u momentu donošenja ranije odluke dete je išlo u S.u školu.

I po mišljenju ovog suda ispunjeni su uslovi za izmenu odluke o načinu održavanja ličnih odnosa mal.deteta sa ocem. Elementi procene najboljeg interesa deteta pravilno su utvrđeni pribavljanjem mišljenja Centra za socijalni rad u Ć.. U konkretnom slučaju dete sada pohađa školu u F., zbog čega ne može da funkcioniše prethodno određen model viđanja – svaki drugi vikend, u dane državnih i verskih praznika i svake srede u nedelji kada dete vikendom ne održava kontakte sa ocem.

U konkretnom slučaju nižestepeni sudovi su se rukovodili najboljim interesom maloletnog N. i suprotno revizijsko ukazivanje Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Odredbom člana 3. stav 1. Konvencije UN o pravima deteta („Službeni list SFRJ - Međunarodni ugovori“ br. 15/90 i „Službeni list SRJ - Međunarodni ugovori“, br. 4/96, 2/97) propisano je da je u svim aktivnostima koje se tiču dece od primarnog značaja interes deteta, bez obzira na to da li ih sprovode javne ili privatne institucije za socijalnu zaštitu, sudovi, administrativni organi ili zakonodavna tela. Pravilom iz člana 6. stav 1. Porodičnog zakona („Službeni glasnik RS“, broj 18/05) propisano je da je svako dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta u svim aktivnostima koja se tiču dece. Po članu 61. stav 1. istog zakona dete ima pravo da održava lične odnose sa roditeljem sa kojim ne živi, a po članu 266. istog zakona u sporu za zaštitu prava deteta i u sporu za vršenje odnosno lišenje roditeljskog prava, sud je uvek dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta.

Najbolji interes deteta je pravni standard koji se ceni prema okolnostima svakog konkretnog slučaja. Elementi procene najboljeg interesa deteta su uzrast i pol deteta, njegove želje i osećanja, s obzirom na uzrast i zrelost, potrebe za vaspitanjem i sposobnostima roditelja da zadovolje utvrđene potrebe deteta. U konkretnom slučaju elementi procene najboljeg interesa deteta pravilno su ocenjeni na osnovu svih izvedenih dokaza a posebno nalaza i mišljenja Centra za socijalni rad, Odeljenje Ć.. Zato su neosnovani navodi izneti u reviziji da je ovakav način uređenja odnosa neadekvatan i necelishodan.

U reviziji tuženog uglavnom se ponavljaju žalbeni navodi koji su bili predmet ocene drugostepenog suda, koje u celini prihvata i Vrhovni kasacioni sud.

Bez uticaja su navodi tuženog koji se odnose u suštini na odluku suda o poveravanju deteta majci (onemogućen je u vršenju roditeljskog prava, jer se ne ceni način promene prebivališta i uticaj na psihofizički razvoj deteta i njegove emocionalne potrebe za ocem), jer to nije predmet ocene u ovom postupku.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.