U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Katarine Manojlović Andrić i Branislava Bosiljkovića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Vladimir Marinkov, advokat iz ..., protiv tuženih BB, novinara zaposlenog u TV „VV“ ... i GG, kao glavnog i odgovornog urednika magazina „DD“, zaposlene u „ĐĐ“ ..., čiji je zajednički punomoćnik Branislav Logonjac, advokat iz ..., radi naknade nematerijalne štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž3 350/16 od 11.01.2017. godine, u sednici veća održanoj dana 09.11.2017. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž3 350/16 od 11.01.2017. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu P3 319/16 od 12.09.2016. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da sud obaveže tužene da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete zbog povrede ugleda, časti i prava ličnosti solidarno isplate iznos od 1.000.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 26.04.2016. godine, pa do isplate. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženima naknadi troškove parničnog postupka u ukupnom iznosu od 144.175,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 12.09.2016. godine, pa do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž3 350/16 od 11.01.2017. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Višeg suda u Beogradu P3 319/16 od 12.09.2016. godine.

Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu odluku u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US i 55/14 - u daljem tekstu: ZPP), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužioca nije osnovana.

Pobijana presuda nije zahvaćena bitnom povredom odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti. Neosnovano je ukazivanje revidenta da je u postupku pred drugostepenim sudom učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka propisana članom 374. stav 1. u vezi sa članom 398. stav 2. Zakona o parničnom postupku, s obzirom da je istom odredbom propisano da je prvostepeni sud dužan da izvede sve parnične radnje i da raspravi i sva sporna pitanja na koje je ukazao drugostepeni sud u svom rešenju, iz čega proizlazi da se navedena odredba odnosi samo na postupanje prvostepenog suda, a ne i na postupanje drugostepenog suda. Ukazivanje revidenta da je drugostepeni sud morao da otvori raspravu, izvede dokaze i donese novu meritornu odluku, odnosno da je u postupku pred drugostepenim sudom učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi sa članom 383. stav 3. ZPP, takođe nije osnovano, s obzirom na to da je navedenom odredbom propisano da veće drugostepenog suda, ako nađe da je radi pravilnog utvrđenja činjeničnog stanja potrebno da se pred drugostepenim sudom ponove već izvedeni dokazi ili dokazi čije je izvođenje odbio prvostepeni sud, može da zakaže raspravu pred drugostepenim sudom. Navedena odredba ukazuje da otvaranje glavne rasprave ne predstavlja obavezu, već samo mogućnost drugostepenog suda, ukoliko je radi pravilnog utvrđenja činjeničnog stanja potrebno da se ponove već izvedeni dokazi ili dokazi čije je izvođenje odbio prvostepeni sud.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, dana 20.12.2013. godine, u štampanom izdanju nedeljnika „DD“ broj ..., na naslovnoj strani je objavljena fotografija EE ispod koje se nalazio nadnaslov „Ekskluzivni intervju EE“ i naslov „…“. Na ... strani ovog magazina objavljen je intervju sa EE pod naslovom „…“, a u podnaslovu je navedeno: „U prvom intervjuu nakon raskida sa … AA, … EE otkriva kako joj je i zbog čega on pretio nakon što ga je ostavila i ističe da joj je njihov zajednički sin ŽŽ najveća životna nagrada“. U uvodu intervjua, pored ostalog, navedeno je i sledeće: „ali uprkos tome što je bivšu dragu pokušao da diskredituje u srpskim medijima tvrdeći da ona za Srbiju misli da je poslednja crna rupa na planeti u kojoj vlada bezakonje, poštovaoci EE muzike ali i celokupna Srpska javnost ubrzo su provalili AA potez ostavljenog i povređenog muškarca koji je pokušao da naruši njenu karijeru, svakodnevno iznoseći medijima, čak i detalje sa suđenja za utvrđivanje uslova pod kojima može da viđa njihovog sina ŽŽ što je protivno zakonu. Najznačajniji predmet pravnog delovanja je svakako, kako saznajemo, navodno falsifikovanje detetovog pasoša. Naime, maloletnom ŽŽ u ... je izdat dokument za putovanje bez EE znanja i neophodnog originalnog potpisa na zahtevu za izdavanje. AA je u međuvremenu izgubio spor pred Advokatskom komorom Srbije od advokata ZZ, nakon što ju je lažno optužio da je kao njegova advokatica EE putem mejlova obelodanjivala tajne njegovog finansijskog poslovanja“. Takođe je utvrđeno da je tokom intervjua kao jedan od odgovora na postavljeno pitanje novinara objavljeno sledeće: „Nakon raskida pretio je da će me uništiti, a u to je verovatno spadala i neistina kako mu nisam dala da viđa dete. To je apsolutna laž i bezobrazluk“. Utvrđeno je i da je tokom intervjua objavljen i sledeći odgovor EE: „Sve što je rekao o meni više je rekao o sebi, zbog toga je šteta naneta drugim osobama. ZZ moja advokatica i prijateljica ipak je na kraju uspela da dokaže kako sve što je rekao protiv nje nije bila istina. To je dokazala na Advokatskoj komori, dobila je spor protiv njega, hteo je da uništi njenu 25-ogodišnju poštenu karijeru“. U tekstu podnaslova „Nikad nikome nisam pretio“ objavljenom u nedeljniku „DD“ kao demanti tužioca navedeno je sledeće: „Nakon ekskluzivnog intervjua sa … EE koji je u „DD“ objavljen 22.12.2013. godine, oglasio se njen bivši suprug, … AA“. Iz činjeničnog stanja takođe proizlazi da je autor spornog intervjua sa EE ovde tuženi BB, a odgovorni urednik lista „DD“ u tom periodu je bila ovde tužena GG. Predmetni intervju predstavlja verno prenetu izjavu EE, sada EE1, koja je to u svom iskazu datom na ročištu dana 26.04.2016. godine potvrdila. Reč je o autorizovanom tekstu, intervjuu koji je rađen na taj način što su putem mejla EE poslata pitanja, a ona je na isti način poslala odgovore, kao i fotografije za sporni članak.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su primenom odredbi čl. 3, 79, 80. i 83. Zakona o javnom informisanju, odbili tužbeni zahtev tužioca za naknadu nematerijalne štete zbog povrede ugleda, časti i prava ličnosti, nalazeći da su tuženi u svemu postupali u skladu sa obavezom novinarske pažnje propisanom odredbom člana 3. Zakona o javnom informisanju, kao i stoga što ni na naslovnoj strani, niti u objavljenom intervjuu nisu objavljene netačne i nepotpune informacije u odnosu na tužioca. Po zaključku nižestepenih sudova, tuženi su informacije koje su objavljene u spornom tekstu preneli kao tuđe informacije, dobijene od EE, odnosno preneli su mišljenje koje ona ima o tužiocu kao svom bivšem partneru i ocu svog deteta, te da su informacije preneli i objavili verodostojno i potpuno, ni na koji način ne pridružujući se tvrdnjama EE, zbog čega nisu odgovorni za štetu koju je tužilac eventualno pretrpeo. Osim toga, sudovi zaključuju da je tuženi BB, kao autor, informacije navedene u uvodu spornog intervjua napisao pod oznakom „navodno“ i „kako saznajemo“, pa je tako napisao i da je najznačajniji predmet pravnog delovanja „navodno“ falsifikovanje detetovog pasoša.

I po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo pri odlučivanju o tužbenom zahtevu tužioca za naknadu nematerijalne štete, te isti odbili kao neosnovan.

Imajući u vidu navedeno, pravilno sudovi nalaze da su tuženi u konkretnom slučaju u svemu postupali u skladu sa obavezom novinarske pažnje propisane odredbom člana 3. Zakona o javnom informisanju i verno preneli informacije koje su dobijene od svedoka EE1, dok je u uvodnom delu, koji nije objavljen u formi pitanja i odgovora tuženi kao autor sve informacije napisao pod oznakom „navodno“ i „kako saznajemo“, zbog čega tuženi u smislu odredbi čl. 79, 80. i 83. Zakona o javnom informisanju nisu odgovorni za eventualnu štetu koju je tužilac pretrpeo, te pravilno odbili tužbeni zahtev tužioca za naknadu nematerijalne štete.

Iz navedenih razloga, na osnovu odredbe člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci, bez detaljnog obrazlaganja revizijske odluke u smislu stava 2. istog člana, s obzirom da se u reviziji ponavljaju žalbeni razlozi, koje je u svemu detaljno i jasno ocenio i obrazložio drugostepeni sud.

Ostalim navodima revizije pobija se utvrđeno činjenično stanje i ocena izvedenih dokaza, što nije dozvoljeno u postupku po reviziji u smislu odredbe člana 407. stav 2. ZPP, te ove navode Vrhovni kasacioni sud nije ispitivao.

Predsednik veća - sudija

Branislava Apostolović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić