Protiv pravnosnažne drugostepene presude tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu čalna 408. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/2011 i 55/2014) Vrhovni kasacioni sud je našao da je tuženikova revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 384. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju presudom Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici, Sudska jedinica u Inđiji P2 323/11 od 15.05.2012. godine tuženi je obavezan da na ime doprinosa zakonskom izdržavanju tužilje plaća mesečno 7.000,00 dinara. Tužilja je rođena ... godine, živi u zajedničkom domaćinstvu sa majkom V.Z. u zasebnom stanu u dvorištu kuće u kojoj u prizemlju žive roditelji tuženog i sin tuženog iz prvog braka, a na spratu živi tuženi sa suprugom i dvoje dece, a objekti su u vlasništvu roditelja tuženog. Neposrednu brigu o tužilji vodi majka. Tužilja je učenik ... razreda srednje škole, a za njeno mesečno izdržavanje je potrebno 20.000,00 dinara. Tužiljina majka za stan u kome žive plaća troškove za telefon, struju i gas 8.000,00 do 9.000,00 dinara mesečno u grejnoj sezoni i plaća četvrtinu računa za smeće i vodu, zaposlena je i mesečno zarađuje 25.000,00 do 26.000,00 dinara. Tuženi je nezaposlen i prima socijalnu pomoć u iznosu od 10.156,00 dinara mesečno. Ima još dvoje dece rođene ... i ... godine koja su poverena njemu radi samostalnog vršenja roditeljskog prava. Majka to dvoje dece i dalje živi sa njima, kuva i brine se o deci, a ne učestvuje u plaćanju računa. Zaposlena je i mesečno zarađuje oko 41.000,00 dinara, a vlasnik je dvosobnog stana u I. na kome je upisana hipoteka u korist tuženog radi obezbeđenja zajma, koji je tuženi dao u iznosu od 35.000 evra sa rokom otplate od 25 godina, a pozajmica je učinjena 15. avgusta 2014. godine. Tuženi prima alimentaciju za dvoje maloletne dece od 3.000,00 dinara mesečno, plaća troškove telefona i struje, pola troškova za smeće i vodu a za maloletnu decu prima dečiji dodatak. Mesečna nadoknada za izdržavanje dece i omladine u hraniteljskoj porodici je u oktobru 2015. godine iznosila 23.297,00 dinara. Imajući u vidu utvrđeno činjenično stanje nižestepeni sudovi nalaze da su se od donošenja prethodne presude promenile okolnosti zbog kojih su tužiljin tužbeni zahtev delimično usvojili i to za iznos od 10.000,00 dinara mesečno.

Odredbom člana 164. Porodičnog zakona je predviđeno da se visina izdržavanja može smanjiti i povećati ako se promene okolnosti na osnovu kojih je doneta prethodna odluka. Kod činjenice da je tužilja sada starija, da su njene potrebe za izdržavanjem u vreme donošenja prethodne odluke iznosile 12.000,00 dinara mesečno, a da sada iznose 20.000,00 dinara, što je ispod minimalne sume izdržavanja i da njena majka sada mesečno zarađuje oko 26.000,00 dinara, a u vreme donošenja prethodne odluke zarađivala je oko 1.000 evra, pravilno su zaključili nižestepeni sudovi da su se okolnosti na strani tužilje izmenile i da zahtevaju povećano učešće tuženog u njenom zakonskom izdržavanju, ali pod uslovima da tuženi za to ima mogućnosti u skladu sa članom 160. stav 3. Porodičnog zakona. U odnosu na vreme donošenja prethodne odluke tuženi je sada razveden, maloletna deca iz trećeg braka su poverena njemu na samostalno vršenje roditeljskog prava, njihova majka koja mesečno zarađuje oko 41.000,00 dinara i poseduje nekretninu veće vrednosti u izdržavanju dvoje maloletne dece učestvuje sa 3.000,00 dinara i dalje stanuje sa decom i tuženim u istom stanu. Tuženi sada prima socijalnu pomoć od 10.156,00 dinara, zdrav je i sposoban za rad, a svojoj supruzi iz trećeg braka, sa kojom se u međuvremenu razveo, je 2015. godine za kupovinu stana pozajmio 35.000 evra sa rokom otplate od 20 godina. Ceneći navedene okolnosti na strani tuženog pravilno su zaključili nižestepeni sudovi da je on u mogućnosti da poveća svoje učešće u zakonskom izdržavanju tužilje i to za iznos kako je to određeno nižestepenim presudama. Time on neće ugroziti sopstvenu egzistenciju jer je ona obezbeđena primanjem socijalne pomoći, a neće ugroziti ni njegovo učešće u izdržavanju dvoje maloletne dece s obzirom da i dalje živi u zajedničkom domaćinstvu sa njihovom majkom i da je očigledno da u izdržavanju maloletne dece njihova majka učestvuje sa pretežnim delom. Tuženi je rođen ... godine, po zanimanju je građevinski tehničar, već je navedeno da je zdrav i sposoban za rad, pa iz toga proističe da je on u mogućnosti da ostvaruje zaradu što dokazauje i činjenice da je posedovao ušteđevinu od 35.000 evra.

Kod činjenice da su potrebe tužilje utvrđene ispod minimalne sume izdržavanja jasno je da će i ona morati da učestvuje u obezbeđivanju sredstava za sopstveno izdržavanje pa je otuda neosnovano navedeno u reviziji da je ta okolnost zanemarena. Takođe, ne stoji tvrdnja tuženog da je on obezbedio prostor za stanovanje tužilji i njenoj majci, jer se radi o objektima koji su u svojini njegovih roditelja. Kako se ni ostalim navodima iz revizije ne dovodi u sumnju pravilnost nižestepenih odluka, odlučeno je kao u izreci na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća sudija

Lidija Đukić, s.r.