U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Jelene Borovac i Branka Stanića, članova veća, u parnici tužilje D.L. iz R., čiji je punomoćnik M.M.Đ., advokat u S.M., protiv tuženog K.V. iz B., čiji je punomoćnik M.Č., advokat u B., radi vršenja roditeljskog prava, izdržavanja i određivanja načina održavanja ličnih odnosa, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu broj Gž2 334/15 od 04.08.2015. godine, u sednici veća 31.08.2016. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu broj Gž2 334/15 od 04.08.2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Osnovni sud u Šapcu – sudska jedinica u Bogatiću je presudom broj P2 6/15 od 26.05.2015. godine odredio da se roditeljsko pravo prema mldb. M.V., rođenom u Š. ... godine poveri na samostalno vršenje majci D.L. iz R. (stav 1.). Drugim stavom izreke obavezan je tuženi da na ime svog doprinosa za izdržavanje mldb. M.V. plaća mesečni iznos od 10.000,00 dinara, počev od podnošenja tužbe 26.05.2014. godine pa ubuduće sve dok za to postoje zakonski uslovi ili se odluka suda ne izmeni drugom sudskom odlukom i to najkasnije do 30-tog u mesecu za tekući mesec, a na ruke majke D.L.. Dospele, a neisplaćene iznose izdržavanja tuženi je dužan da plati odjednom u roku od 15 dana. Trećim stavom izreke su uređeni odnosi održavanja ličnog kontakta oca K.V. sa mldb. M.V. na taj način što će se viđenje odvijati na način i vreme i mesto kako je to u ovom stavu određeno. Petim stavom izreke je odbijen zahtev iznad dosuđenog iznosa mesečnog izdržavanja mldb. M.V. preko 10.000,00 pa do traženih 15.000,00 dinara mesečno (za iznos od 5.000,00 dinara mesečno). Poslednjim stavom izreke je odlučeno da svaka strana snosi svoje troškove.

Apelacioni sud u Novom Sadu je presudom broj Gž2 334/15 od 04.08.2015. godine, žalbu tužilje usvojio, a žalbu tuženog delimično usvojio, pa je naznačenu presudu Osnovnog suda u Šapcu, sudska jedinica u Bogatiću, ukinuo u delu kojim je odlučeno o visini obaveze tuženog da doprinosi izdržavanju mldb. M.V. (u usvajajućem i u odbijajućem delu), u delu kojim je određen način održavanja ličnih odnosa mldb. M.V. sa tuženim i u delu odluke o troškovima parničnog postupka, i u tom delu je predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje, dok je u preostalom pobijanom delu kojim je mldb. M.V. poveren tužilji na samostalno vršenje roditeljskog prava žalba tuženog odbijena i prvostepena presuda potvrđena.

Tuženi je protiv pravnosnažne presude Apelacionog suda u Novom Sadu, u delu kojim je potvrđena prvostepena presuda, izjavio blagovremenu reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/2011 i 55/2014), pa je ocenio da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti. U reviziji se ne navodi koja je konkretno bitna povreda učinjena u postupku pred nižestepenim sudom, iako je formalno izjavljena i iz tog razloga.

Iz utvrđenih činjenica proizilazi da su parnične stranke živele u vanbračnoj zajednici od septembra meseca 2011. godine, pa do februara 2014. godine u kojoj je rođen mldb. M. ... godine. Vanbračna zajednica je prekinuta na način što je tužilja sa mldb. zajedničkim detetom otputovala kod svojih roditelja u B., ali se nije vratila. Tužilja sa detetom i svojom majkom trenutno boravi u B. u dvosobnom stanu. Jedno vreme je bila zaposlena i ostvarivala je zaradu od oko 1.200 evra, a u vreme prvostepenog presuđenja je nezaposlena. Mldb. M. prima dečiji dodatak u visini od 168 evra, pohađa vrtić za koji se plaća 110 evra. Ukupne potrebe mldb. M. za ishranu, odevanje i kupovinu na mesečnom nivou iznose 20.000,00 dinara. Tuženi je po zanimanju veternarski tehničar. Živi u zajednici sa ocem koji je po struci geometar i u radnom je odnosu, bratom koji je student i dedom koji je penzioner. Domaćinstvo poseduje oko 16.00.00 ha obradive zemlje, kao i svu potrebnu mehanizaciju. Prema izveštaju Centra za socijalni rad B. tuženi kao otac poseduje roditeljsku podobnost za samostalno vršenje roditeljskog prava, a poseduje i sve druge materijalne, stambene i porodične uslove za odgajanje mldb. deteta. Iz izveštaja Centra za socijalni rad S.M. proizilazi da tužilja kao majka zadovoljava opšte uslove podobnosti da joj mldb. M. bude poveren radi samostalnog vršenja roditeljskog prava.

Na osnovu ovako utvrđenih činjenica, nižestepeni sudovi su odlučili da mldb. M.V. bude poveren majci radi samostalnog vršenja roditeljskog prava, jer je to u najboljem interesu mldb. M. zbog njegovog uzrasta (u vreme prvostepenog presuđenja je bio star ...), zbog njegove vezanosti za majku od koje se od rođenja nije odvajao i potrebu mldb. M. da majka o njemu neposredno brine.

Članom 77. stav 3. Porodičnog zakona je propisano da jedan roditelj sam vrši roditeljsko pravo na osnovu odluke suda kada roditelji ne vode zajednički život, a nisu zaključili sporazum o vršenju roditeljskog prava.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo na utvrđeno činjenično stanje. Imajući u vidu uzrast deteta i činjenicu da od prekida vanbračne zajednice dete neprekidno živi sa majkom u njegovom je najboljem interesu da sa majkom ostane bez obzira na to što ga je majka odvela u inostranstvo, u A., bez saglasnosti tuženog da dete tamo živi. Vrhovni kasacioni sud je cenio taj revizijski navod tuženog, kojim se osporava podobnost tužilje da vrši roditeljsko pravo zato što je dete odvela u inostranstvo bez saglasnosti oca. Međutim, zaključio je da ta činjenica ne utiče na podobnost tužilje za samostalno vršenje roditeljskog prava nad mldb. detetom kada se imaju u vidu svi ostali elementi na osnovu kojih je formirana odluka suda. To su mišljenje Centra za socijalni rad S.M. da je majka podobna da vrši roditeljsko pravo koji je cenio i njenu želju da nastavi brigu o detetu i činjenica da je dete niskog kalendarskog uzrasta, da je emotivno vezano za majku, a da ona može da mu obezbedi uslove za normalan rast i razvoj.

Neprihvatljiva je revidentova tvrdnja da bi sudovi morali da sankcionišu ponašanje tužilje što je dete odvela „prevarno“ u inostranstvo, odnosno bez saglasnosti oca, na način da dete bude povereno njemu na samostalno vršenje roditeljskog prava. Kome od roditelja će dete biti povereno, sud procenjuje rukovodeći se prvenstveno najboljim interesom deteta i ta odluka nikako ne može da bude sankcija roditelju.

Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija tuženog nije osnovana, pa je odlučio kao u izreci na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.