.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 1230/2018
28.02.2018. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Spomenke Zarić i Biserke Živanović, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji su punomoćnici Danijela Mitrović i Dejan Radunović, advokati iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Zoran Jevrić, advokat iz ..., radi zaštite od nasilja u porodici, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž2. 669/17 od 18.10.2017. godine, u sednici od 28.02.2018. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž2. 669/17 od 18.10.2017. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu P2. 1202/16 od 29.05.2017. godine, stavom prvim izreke, određena je mera zaštite od nasilja u porodici tako što je tuženom zabranjeno da na bilo koji način uznemirava tužilju i naloženo mu je da se uzdržava od svakog drskog, zlonamernog i bezobzirnog ponašanja kojim ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje i spokojstvo tužilje. Stavom drugim izreke određena je mera zaštite od nasilja u porodici tako što je tuženom zabranjeno da se približava tužilji na udaljenosti manjoj od 200 metara. Stavom trećim izreke određena je mera zaštite od nasilja u porodici tako što je tuženom zabranjeno da se približava mestu stanovanja tužilje na udaljenosti manjoj od 200 metara. Stavom četvrtim izreke određena je mera zaštite od nasilja u porodici tako što je tuženom zabranjeno da se približava mestu rada tužilje na udaljenosti manjoj od 200 metara. Stavom petim izreke određena je mera zaštite od nasilja u porodici tako što je tuženom zabranjeno dalje stanovanje u porodičnom stanu u ... opisanom izrekom i naloženo mu je da se iz stana iseli u roku od tri dana od dana donošenja presude. Stavom šestim izreke tužilji je naloženo da se useli u stan u ... opisan izrekom, a tuženom je naloženo da tužilji dopusti useljenje u navedeni porodični stan. Određeno je da će mere zaštite od nasilja u porodici važiti godinu dana od dana donošenja i da eventualno izjavljena žalba ne zadržava izvršenje presude. Stavom sedmim izreke odbijen je predlog tužilje da se odredi privremena mera zaštite od nasilja u porodici. Stavom osmim izreke tuženi je obavezan da tužilji naknadi parnične troškove u iznosu od 84.150,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž2. 669/17 od 18.10.2017. godine odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda u stavovima prvom, drugom, trećem, četvrtom, petom, šestom i osmom izreke.
Protiv drugostepene presude tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ 72/11, 55/14) i utvrdio da revizija tuženog nije osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Revizijom se neosnovano ukazuje na bitnu povredu postupka iz člana 374. stav 1. ZPP učinjenu pred drugostepenim sudom, jer su u drugostepenoj presudi ocenjeni bitni žalbeni navodi u smislu člana 396.stav 1. ZPP. Revizijom se neosnovano ukazuje da drugostepeni sud nije sankcionisao niti obrazložio bitnu povredu postupka pred prvostepenim sudom koja se sastoji u tome što izrekom prvostepene presude nije utvrđeno postojanje nasilja u porodici. Međutim, suprotno revizijskim navodima, izrekom presude određuje se jedna ili više mera zaštite od nasilja u porodici, u smislu člana 198. stav 1. Porodičnog zakona. Navodima revizije ukazuje se da je izreka presude protivurečna, čime se ističe bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, zbog koje se revizija ne može izjaviti prema članu 407. stav 1. ZPP.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, parnične stranke su zaključile brak 1988. godine i imale harmonične odnose do oko tri godine pre podnošenja tužbe (17.06.2016.godine), kada je tuženi počeo psihički da uznemirava tužilju, uhodi je, vređa, preti da će je ubiti. Tužilja je 10.07.2016. godine napustila porodično domaćinstvo i preselila se na adresu nepoznatu tuženom. Tuženi je nastavio da tužilju prati i u više navrata uznemirava na radnom mestu u ..., kom prilikom su intervenisali radnici obezbeđenja te ustanove. Takođe, tuženi je uznemiravao tužilju telefonskim pozivima i brojnim SMS porukama uvredljive i preteće sadržine, uprkos merama zaštite zabranom prilaska, sastajanja i komuniciranja sa oštećenom, koje su donete rešenjem Drugog osnovnog suda u Beogradu Kpp 42/16 od 20.07.2016. godine, koje je produžavano u krivičnom postupku 19.04.2016. godine, a zatim je ista mera ponovo određena rešenjem istog suda od 26.12.2016. godine. Uvidom u predmet Drugog OJT u Beogradu Kt 753/16 utvrđeno je da se protiv tuženog vodi krivični postupak zbog krivičnog dela nasilje u porodici, po krivičnoj prijavi od 04.01.2016. godine, a uvidom u predmet istog tužilaštva Kt 2268/16 utvrđeno je da je protiv tuženog kao okrivljenog podnet optužni predlog dana 10.11.2016. godine za krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materijala. Prema izveštaju Gradskog centra za socijalni rad u ... – Odeljenje ..., tuženi se nije odazvao na više uručenih poziva za dolazak u navedeni centar za socijalni rad. Tuženi se javio 27.08.2016. godine, kom prilikom je izvršen intervju i opservacija i navedeno da se radi o osobi zainteresovanoj za saradnju do mere i na način koji njemu odgovara. Navedeno je da je tuženi veoma rigidan u ispoljavanju svojih patrijarhalnih stavova, da je narcisoidna ličnost koju je veoma lako povrediti, frustraciono netolerantan, sa slabom kontrolom agresivnih impulsa. Pokušava da minimizira ili negira ponašanje koje bi ga okarakterisalo kao nasilnika i vrlo često saopštava potpuno kontradiktorne podatke. Ne ispunjava bazične kapacitete uključivanja u psihosocijalni tretman, a u centru je odbio svaku mogućnost kontinuiranog savetodavnog rada. S obzirom na činjenicu da mu je oduzeto službeno oružje, a da je on prema dobijenim podacima nabavio novo, da ima narcisoidnu strukturu ličnosti i teškoće u kontroli agresivnih impulsa, navedeno je da treba preduzeti sve zakonom propisane mere kako ne bi došlo do eskalacije nasilja.
Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, u pobijanim nižestepenim presudama pravilno je primenjeno materijalno pravo usvajanjem tužbenog zahteva tužilje i određivanjem mera zaštite od nasilja u porodici tako što je tuženom zabranjeno da na bilo koji način uznemirava tužilju, da joj se približava, kao i njenom mestu stanovanja i rada na udaljenosti manjoj od 200 metara, da se iseli iz stana u ... opisanog izrekom i tužilji omogući da se u stan useli.
U postupku je utvrđeno da je tuženi prema tužilji u više navrata ispoljio ponašanje koje predstavlja nasilje u porodici, u smislu člana 197. Porodičnog zakona, tako što ju je uhodio, vređao, pretio da će je ubiti, uznemiravao je dolazeći na njeno radno mesto, i brojnim pozivima i SMS porukama preteće i uvredljive sadržine. S obzirom da ovakvo ponašanje prema tužilji nije prestalo ni nakon izricanja mera zaštite u krivičnom postupku, da je tuženi odbio svaku mogućnost kontinuiranog savetodavanog rada u nadležnom Centru za socijalni rad, i da je protiv njega podnet optužni predlog za krivično delo nedozvoljene proizvodnje, držanja, nošenja i prometa oružja i eksplozivnih materija, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da postoji značajna opasnost da će se nasilje prema tužilji ponoviti, pa je bilo neophodno odrediti mere zaštite od nasilja u porodici propisane članom 198. stav 2. Porodičnog zakona.
Navodima revizije kojima se ističe da tuženi nije vršio nasilje nad tužiljom, zapravo se osporava ocena izvedenih dokaza i utvrđeno činjenično stanje, zbog čega se revizija ne može izjaviti, prema članu 407. stav 2. ZPP. Suprotno navodima revizije, mera zaštite od nasilja u porodici kojom je tuženom naloženo da se iseli iz stana i omogući tužilji useljenje u isti stan, ne utiče na njegova svojinska prava na nepokretnosti, već samo umanjuje obim njegovih svojinskih ovlašćenja, odnosno uskraćuje mu pravo stanovanja u porodičnom stanu u trajanju od godinu dana od donošenja prvostepene presude, a ovo ograničenje predstavlja opravdanu meru u interesu zaštite žrtve od nasilja, u situaciji kada postoji realna opasnost da će se to nasilje ponoviti. Revizijom se takođe neosnovano ukazuje da je tužilja svojevoljno napustila porodični stan iz razloga koji se ne odnose na tuženog, budući da je u postupku utvrđeno da se tužilja iz stana iselila na nepoznatu adresu upravo iz straha za sopstvenu bezbednost, prouzrokovanog ponašanjem tuženog koje predstavlja nasilje u porodici.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.
Predsednik veća - sudija
Jasminka Stanojević,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
