Protiv drugostepene presude, tužena je blagovremeno preko punomoćnika izjavila reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilac je preko punomoćnika podneo odgovor na reviziju.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ 72/11, 55/14) i utvrdio da je revizija tužene osnovana.

Prema činjeničnom stanju utvrđenom u prvostepenom postupku, ranijom pravnosnažnom presudom od 30.08.2011. godine tužilac je bio obavezan da na ime doprinosa za izdržavanje maloletne ćerke plaća mesečno 200 evra u dinarskoj protivvrednosti. Tužena je nezaposlena i prijavljena je na evidenciju Nacionalne službe za zapošljavanje od 02.02.2015. godine. Iz uverenja ove službe proizilazi da je tužena bila na evidenciji i u periodu od 05.09.2007. godine do 04.09.2013. godine. Tužena je vlasnik nepokretnosti upisanih u listu nepokretnosti ... KO D.. Tužilac je u A. do 14.05.2014. godine radio kao vozač kamiona i ostvarivao mesečnu zaradu do 1.400 evra, a od 25.04.2014. godine je kao nezaposleno lice ostvario naknadu od oko 900 evra mesečno u trajanju od 12 meseci. Tužiocu novčano pomaže majka koja je austrijski penzioner i ima primanja od oko 300 evra. Tužilac je u prethodnoj firmi u kojoj je radio dobio otpremninu u iznosu između 12.000 i 13.000 evra, a od kada je nezaposlen veliki deo vremena provodi u S.. Tužilac u S. poseduje nepokretnu imovinu, i to kuću, pomoćnu zgradu, šume, obradivo i neobradivo zemljište i od njih ne ostvaruje nikakav prihod. Tužilac živi u zajednici sa majkom, koja osim inostrane penzije ostvaruje i 7.000,00 dinara poljoprivredne penzije. Maloletna ćerka parničnih stranaka rođena je 05.09.2006. godine, i putem nalaza i mišljenja veštaka mesečne potrebe deteta utvrđene su na 15.024,16 dinara, u koji iznos nisu uračunati troškovi od oko 4.000,00 dinara mesečno za časove plesa i učestvovanje u takmičenjima, kao i troškovi mobilnog telefona koji dete koristi uz saglasnost oba roditelja.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepenom presudom je delimično usvojen tužbeni zahtev tužioca i određeno da na ime mesečnog izdržavanja maloletne ćerke plaća iznos od 150 evra u dinarskoj protivvrednosti. Po oceni prvostepenog suda, na strani tužioca došlo je do promene okolnosti u odnosu na raniju pravnosnažnu presudu kojom je bio obavezan na plaćanje mesečnog iznosa od 200 evra u dinarskoj protivvrednosti na ime izdržavanja, budući da je tužilac ostao bez posla, te da ostvaruje mesečnu naknadu za nezaposlenost od oko 900 evra. Međutim, po oceni prvostepenog suda, s obzirom da tužilac najveći deo vremena provodi u S., gde živi u domaćinstvu sa majkom koja je takođe inostrani penzioner, standard života tužioca se nije bitno smanjio, te da je tužilac vlasnik nepokretne imovine u S. koju bi mogao izdavati u zakup, tužilac je obavezan na plaćanje mesečnog iznosa za idzržavanje maloletne ćerke od 150 evra u dinarskoj protivvrednosti, u smislu čl. 164. i 162. stav 3. Porodičnog zakona.

Pobijanim delom drugostepene presude preinačena je prvostepena presuda tako što je tužilac obavezan da na ime mesečnog izdržavanja maloletne ćerke plaća mesečni iznos od 100 evra u dinarskoj protivvrednosti. Po oceni drugostepenog suda, od ranije pravnosnažne presude došlo je do promenjenih okolnosti kako na strani tužioca, tako i na strani maloletne ćerke parničnih stranaka koja je pošla u osnovnu školu. Međutim, po oceni drugostepenog suda, tužilac je u mogućnosti da učestvuje u izdržavanju deteta mesečnim iznosom od 100 evra, na koji način ne bi ugrozio svoju egzistenciju, a sa kojim iznosom se tužilac saglasio, što je u skladu sa članom 160. Porodičnog zakona, dok je preostali iznos mesečnih potreba za izdržavanje maloletnog deteta u obavezi da obezbedi tužena kao majka, imajući u vidu da devojčica ostvaruje i pravo na dečiji dodatak u iznosu od 2.000,00 dinara.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, revizijom tužene se osnovano ukazuje da je u pobijanoj drugostepenoj presudi pogrešno primenjeno materijalno pravo.

Članom 164. Porodičnog zakona propisano je da se visina izdržavanja može smanjiti ili povećati ako se promene okolnosti na osnovu kojih je doneta prethodna odluka. Prema članu 162. stav 3. tog zakona, ako je poverilac izdržavanja dete, visina izdržavanja treba da omogući najmanje takav nivo životnog standarda za dete kakav uživa roditelj dužnik izdržavanja.

S obzirom da je u postupku utvrđeno da su se okolnosti na strani tužioca izmenile jer je ostao bez posla i prima naknadu od oko 900 evra mesečno, ali da većinu godine živi u S. u zajednici sa majkom koja je austrijski penzioner, da i dalje ima nepokretnu imovinu u Srbiji, i da mu životni standard nije bitno smanjen od vremena donošenja prethodne pravnosnažne presude, te da je i na strani maloletne ćerke parničnih stranaka došlo do izmenjenih okolnosti i povećane potrebe za izdržavanjem zbog polaska u osnovnu školu, pravilno je u prvostepenoj presudi ocenjeno da je tužilac u mogućnosti da doprinosi izdržavanju maloletne ćerke sa mesečnim iznosom od 150 evra u dinarskoj protivvrednosti. Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ovakva odluka u skladu je sa čl. 160, 161. i 162. stav 3. Porodičnog zakona, pa je stoga pobijana drugostepena presuda preinačena i potvrđena prvostepena presuda.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, na osnovu člana 416. stav 1. ZPP,

Predsednik veća-sudija

Snežana Andrejević,s.r.