Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tužilja je izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', broj 72/11 i 55/14), pa je našao da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a u postupku pred drugostepenim sudom nije došlo do propusta u primeni ili pogrešne primene koje od odredaba ovog zakona, pa nema ni povrede iz člana 374. stav 1. ZPP, na koju se revizijom ukazuje.

Prema činjeničnom stanju na kom je zasnovana pobijana odluka, parnične stranke su bivši supružnici, čiji brak je razveden pravosnažnom presudom Osnovnog suda u Zaječaru P2 220/11 od 08.09.2011. godine, njihovo zajedničko dete, maloletna VV, rođena ... godine, poverena ocu, ovde tuženom, na samostalno vršenje roditeljskog prava, uređen je način održavanja ličnih odnosa deteta sa majkom, koja je obavezana da doprinosi izdržavanju maloletnog deteta. Utvrđeno je da je u vreme donošenja navedene sudske odluke, tuženi učinio krivično delo nasilja u porodici (rešenje OJT od 17.08.2011. godine), a da je tužilja u istom periodu pokušala suicid, pa je zbog depresije i hospitalizovana u zdravstvenu ustanovu, gde je bila pod terapijom. Ocenom nalaza i mišljenja komisije sudskih veštaka-neuropsihijatara, utvrđeno je da je zdravstveno stanje tužilje sada stabilno, da nema dubljih izmena u dinamici njene ličnosti, emocionalno je adekvatna i sposobna da obavlja roditeljsku dužnost nad maloletnim detetom. Na osnovu nalaza i mišljenja ovih sudskih veštaka, kao i mišljenja nadležnog Centra za socijalni rad, sudovi su utvrdili i da su lična svojstva i kapaciteti oba roditelja, zadovoljavajući u svakom pogledu za brigu, staranje i vaspitavanje maloletnog deteta i oboje su podobni da im se dete poveri na samostalno vršenje roditeljskog prava, jer prepoznaju potrebe deteta i motivisani su da se staraju o njoj. Dete od rođenja živi sa ocem i babom i dedom po ocu, koji su učestvovali u njenom podizanju, a ona se u ovom okruženju oseća zaštićeno, sigurno i voljeno. Komunikativna je, uključena u pohađanje vrtića i predškolske ustanove u okviru škole, gde je uklopljena i prihvaćena od okruženja. Uči engleski jezik i ostvarila je pohvalne rezultate na takmičenjima. Otac vodi brigu o detetu uz pomoć i podršku svojih roditelja, sa kojima živi u zajedničkom domaćinstvu, prihvata svoje roditeljske obaveze i odgovornosti, prepoznaje potrebe deteta i njihovo zadovoljenje stavlja ispred svojih obaveza, ali prepoznaje i potrebu deteta za učešćem oba roditelja u njenom odrastanju i vaspitavanju, kao i za njen redovan kontakt sa majkom. Dete redovno i rado ostvaruje viđanje sa majkom, ide sa njom na more i zadovoljna je načinom na koji provodi vreme sa majkom. Tužilja je zasnovala novu vanbračnu zajednicu i pred porođajem je, sa čim je maloletna VV upoznata, pripremljena je na rođenje bebe i raduje se tome. Prema mišljenju nadležnog Centra za socijalni rad, promena odluke o poveravanju deteta i prelazak kod majke, za dete ne bi predstavljao posebnu traumu, ali bi za to bio potreban period adaptacije i priprema.

Tužilja živi u kući svojih roditelja, zaposlena je kao spremačica u ... i ostvaruje zaradu od oko 20.000,00 dinara mesečno. Ne plaća troškove zakupnine i nema obavezu izdržavanja trećih lica. Tuženi je zaposlen kod privatnog poslodavca, ostvaruje zaradu oko 29.000,00 dinara, a ni on nema obavezu plaćanja troškova zakupnine, ni izdržavanja trećih lica.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja i činjenice da su oba roditelja podobna da vrše roditeljsko pravo nad maloletnom VV, ali i činjenicu da je zdravstveno stanje tužilje sada stabilno i sposobna je da se stara o detetu, prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev nalazeći da je detetu ženskog pola u ovom periodu razvoja potrebnija majka.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pravilno pobijanom odlukom primenjeno materijalno pravo iz člana 67, 77. u vezi člana 6. i 266. Porodičnog zakona („Službeni glasnik RS“ broj 18/05), kada je odbijen zahtev tužilje za izmenu prethodne sudske odluke o vršenju roditeljskog prava, uz zaključak drugostepenog suda da za to nisu ispunjeni uslovi.

Naime, roditeljsko pravo je lično pravo roditelja i vrši se isključivo u najboljem interesu deteta. Sadržinu roditeljskog prava obuhvata staranje o detetu, čuvanje i podizanje, vaspitanje i obrazovanje, njegovo zastupanje i izdržavanje, kao i upravljanje raspolaganja imovinom deteta. Dakle, sva ova prava i dužnosti ima roditelj kome je dete povereno, čime se drugi roditelj koji ne živi sa detetom ne lišava roditeljskog prava.

Članom 3. stav 1. Konvencije o pravima deteta („Službeni list SRJ“ broj 15/90), predviđeno je da u svim aktivnostima koje se tiču dece, bez obzira da li ih preduzimaju javne ili privatne institucije socijalnog staranja, sudovi, administrativni organi ili zakonodavna tela, od prvenstvenog su značaja najbolji interesi deteta. Stavom drugim istog člana, predviđeno je da će se detetu obezbediti takva zaštita i briga koja je neophodna za njegovu dobrobit, uzimajući u obzir prava i obaveze njegovih roditelja i drugih lica koja su za dete odgovorna. Ova obaveza preuzeta je članom 6. Porodičnog zakona, kojim je propisano da je svako dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta, a članom 266. istog Zakona, je propisano da je sud uvek dužan da se u sporu za zaštitu prava deteta i u sporu za vršenje odnosno lišenje roditeljskog prava, rukovodi njegovim najboljim interesom.

Najbolji interes deteta je pravni standard koji se ceni prema okolnostima svakog konkretnog slučaja, a zaštita interesa deteta je odlučujuća okolnost koja se ceni prilikom donošenja odluke o poveravanju, odnosno izmeni odluke o poveravanju deteta. To dalje znači da će sud odluku o izmeni odluke o poveravanju doneti u slučaju da su interesi deteta ugroženi ili na bilo koji način dovedeni u pitanje.

U ovoj pravnoj stvari, adekvatnom ocenom mišljenja nadležnog Centra za socijalni rad, kao i komisije sudskih veštaka, utvrđeno je da su oba roditelja podobna za vršenje roditeljskog prava, što znači da su sposobni da na zadovoljavajući način prepoznaju i zadovolje potrebe maloletne VV. Međutim, kod utvrđene činjenice da se dete u sredini u kojoj živi sa ocem oseća zaštićeno, sigurno i voljeno, da je prihvaćena u socijalnoj sredini u kojoj živi od rođenja, da ostvaruje pozitivne obrazovne rezultate, da otac ima pozitivan emotivni, vaspitni, socijalni i razvojni uticaj na nju, da poseduje odgovarajuće roditeljske kapacitete da prepozna i na zadovoljavajući način reaguje na potrebe maloletnog deteta, a posebno na potrebu dateta da u njenom odrastanju i vaspitanju učestvuje i majka, kao drugi roditelj, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pravilan zaključak drugostepenog suda da nije došlo do promena koje iziskuju potrebu izmene odluke o poveravanju deteta na samostalno vršenje roditeljskog prava u odnosu na raniju sudsku odluku, kojom je dete povereno ocu, ovde tuženom.

Činjenica da je došlo do promena u zdravstvenom stanju tužilje i da je ona sada zdravstveno stabilna i sposobna da vodi brigu o maloletnom detetu, a da dete prihvata novu zajednicu majke i raduje se rođenju drugog deteta majke, predstavlja pravilan odnos i način upoznavanja i prilagođavanja maloletnog deteta na novonastalu situaciju od strane oba roditelja (nova zajednica majke i rođenje drugog deteta), što je u skladu i sa utvrđenim činjeničnim stanjem, po kome oba roditelja poseduju adekvatne roditeljske kapacitete, ali to nisu promenjene okolnosti koje bi predstavljale razlog ili uslov za izmenu odluke o poveravanju deteta, s obzirom da dete za sada ostvaruje redovan i zadovoljavajući kontakt sa majkom, na koji način se ostvaruje i vaspitna uloga majke koja je (za sada) potrebna detetu – uzrasta u kom je sada maloletna VV.

Na osnovu iznetog, primenom člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Vesna Popović ,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić