U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija dr Dragiše B. Slijepčevića, predsednika veća, Branka Stanića i Gordane Ajnšpiler Popović, članova veća, u parnici tužilje-protivtužene AA iz ..., čiji je punomoćnik Vesna Šijaković, advokat iz ..., protiv tuženog- protivtužioca BB iz ... čiji je punomoćnik Dušan Vladić, advokat iz ..., radi utvrđenja prava svojine i isplate po osnovu bračne tekovine odlučujući o reviziji tužilje-protivtužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3502/16 od 25.05.2017.godine, u sednici veća održanoj 08.02.2018. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilje-protivtužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3502/16 od 25.05.2017.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Šapcu P 12/2013 od 08.06.2016.godine, koja je u stavovima 1,2,3,4,10 i 13 izreke potvrđena pobijanom presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3502/16 od 25.05.2017.godine, delimično je usvojen, a delimično odbijen tužbeni zahtev. Stavom prvim, drugim i trećim izreke je utvrđeno da je tužilja-protivtužena po osnovu bračne tekovine vlasnik sa udelom od 30,35 % na nepokretnostima bliže označenim u navedenim stavovima, uz obavezu tuženog da prizna i trpi knjiženje tužilje, dok je zahtev preko utvrđenog, a do traženog udela od 1/2 odbijen. Stavom četvrtim je obavezan tuženi da tužilji na ime udela od 30,35 % na imovini postojećoj na kp.br ... i ... KO ... isplati iznos od 2.033.356,48 dinara sa kamatom od 04.05.2016.godine, dok je zahtev za isplatu preko dosuđenog, a do traženog iznosa od 3.876.184,00 sa kamatom od 10.02.2010. odbijen kao neosnovan. Stavom desetim je odbijen tužbeni zahtev za obavezivanje tuženog da tužilji na ime novih i polovnih rezervnih delova za putničke automobile koji su nakon razvoda braka stranaka ostali u isključivom posedu tuženog u Autoservisu i Auto-otpadu “VV” u ... isplati iznos od 200.000 evra sa zakonskom kamatom od 15.01.2007 godine do isplate. Stavom 13 izreke utvrđeno je da je tuženi- protivtužilac po osnovu bračne tekovine vlasnik k.p. br. ... KO ..., stambenog i pomoćnog objekta sa udelom od 69,65% uz obavezu tužilje da prizna i trpi knjiženje tuženog, dok je zahtev protivtužbe preko utvrđenog, a do traženog udela od 70% odbijen. U preostalom delu i to u stavovima 5,6,7,8,9,11,12,16,17i 18 prvostepena presuda je ukinuta i vraćena prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Protiv drugostepene presude tužilja - protivtužena je blagovremeno izjavila reviziju u delu kojim je potvrđena prvostepena presuda i odbijen tužbeni, a usvojen protivtužbeni zahtev. Reviziju je izjavila zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu ovlašćenja iz člana 399. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 125/04 i 111/09) koji se u konkretnom slučaju primenjuje na osnovu člana 506 st 1 ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 i 55/14) i odlučio da revizija nije osnovana.

U provedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti. Pobijana presuda nema nedostataka zbog kojih ne bi mogla biti ispitana. Stoga nije zahvaćena bitnom povredom iz tačke 12. istog člana na koju ukazuje revident. Ukazivanjem na pogrešnu i nepotpunu ocenu dokaza revident suštinski osporava utvrđeno činjenično stanje što ne može biti revizijski razlog u smislu člana 398. st. 2. ZPP.

Prema utvrđenim činjenicama, parnične stranke su bile u braku od 02.11.1980. do 14.09.2006 godine. Iz braka imaju troje dece. Tuženi je bio u radnom odnosu u … od 01.01.1980. do 31.10.1991.godine kada je penzionisan.U toku trajanja zajednice života tužilja nije bila u radnom odnosu, već je obavljala poslove domaćice i starala se o deci. Domaćinstvo je ostvarivalo prihod i od rada Autoservisa,Auto-otpada i na imanju, gde je tuženi bio znatno više angažovan, a tužilja je pomagala srazmerno svojim mogućnostima. Posebnu imovinu tužilje činio je stan u ... koji je otuđila i novčana sredstva uložila u zajedničku imovinu stranaka. Tužiljinu posebnu imovinu činio je i plac u ..., na kome su u toku trajanja zajednice stranke sazidale nove objekte, kuću i garažu od novog materijala. Posebnu imovinu tuženog činili su placevi u ... na kojima su stranke u toku trajanja zajednice izgradile stambeni i pomoćne objekte, zatim radionicu, pomoćne objekte i bife. U toku trajanja zajednice stranke su stekle 2 stana u ... od 34,89m2 i 63m2, stan u ..., ... od 48,42m2 i stan u ... od 33m2 (koji je poklonjen sinu stranaka). Vrednost ukupne imovine stranaka utvrđena je na iznos od 45.580.724,29 dinara. Vrednost posebne imovine tužilje utvrđena je na iznos od 2.966.137,00 dinara, a posebne imovine tuženog na 7.998.524,84 dinara. Vrednost zajedničke imovine utvrđena je na iznos od 34.586.062,45 dinara.

Odlučujući o doprinosu stranaka u sticanju imovine sudovi su cenili da je tuženi ostvarivao zaradu, zatim penziju, a da tužilja nije bila u radnom odnosu. Tužilji su kao doprinos cenili da je radila u domaćinstvu stranaka i starala se o deci. Takođe su cenili da je pretežan deo prihoda ostvarivan radom Autoservisa i Auto-otpada kao i na imanju gde je pretežno radio tuženi, a tužilja pomagala. Na osnovu ovih kriterijuma utvrdili su da je doprinos tužilje u sticanju zajedničke imovine 40% a tuženog 60%. Srazmerno vrednosti ukupne imovine, vrednosti posebne imovine i doprinosa stranaka sticanju zajedničke imovine utvrđen je doprinos tužilje u ukupnoj imovini od 30,35% a tuženog u preostalih 69,65%.

Pravilno su nižestepeni sudovi na utvrđeno činjenično stanje primenili materijalno pravo, kada su delimično usvojili, a delom odbili tužbeni i protivtužbeni zahtev u pobijanim stavovima pravosnažnog presuđenja.

Neosnovano se revizijom tužilje-protivtužene osporava pravilnost primene materijalnog prava, odredaba člana 168. i 180. st. 3. Porodičnog zakona. Tužilja - protivtužena revizijom ukazuje na zakonsku pretpostavku jednakih udela supružnika u sticanju zajedničke imovine, koja po stanovištu revidenta nije oborena.

Odredba člana 168. Porodičnog zakona propisuje da je posebna imovina svakog supružnika ona koja je stečena pre braka. Posebnom imovinom smatra se i ona stečena u toku braka deobom zajedničke imovine, nasleđem, poklonom ili drugim pravnim poslom kojim se pribavljaju isključivo prava.

Odredbom člana 180. Porodičnog zakona propisana je sudska deoba zajedničke imovine supružnika ili bivših supružnika. U smislu člana 177. istog zakona pod deobom zajedničke imovine smatra se utvrđivanje suvlasničkog udela svakog supružnika u zajedničkoj imovini. Stavom 2. člana 180. Porodičnog zakona propisana je zakonska pretpostavka da su udeli supružnika u zajedničkoj imovini jednaki. To je oboriva pretpostavka. Prema stavu 3. istog člana veći udeo jednog supružnika u sticanju zajedničke imovine zavisi od njegovih ostvarenih prihoda, vođenja poslova u domaćinstvu, staranja o deci, staranja o imovini te drugih okolnosti od značaja za održavanje ili uvećanje vrednosti zajedničke imovine.

Sve navedene kriterijume nižestepeni sudovi su konkretizovali i primenili na sporni odnos stranaka uzimajući u obzir sve vrste doprinosa stranaka sticanju zajedničke imovine, kao i vrednost posebne imovine kojom je svaka od njih učestvovala u sticanju zajedničke imovine. Cenjen je doprinos tužilje - protivtužene po svi merilima na koje ukazuje revizijom. Utvrđeno je da je tuženi protivtužilac u većoj meri doprineo sticanju zajedničke imovine. Kako su stranke svoju posebnu imovinu uložile i neodvojivo izgradnjom objekata spojile sa zajedničkom imovinom pravilno je utvrđen doprinos stranaka na ukupnoj imovini.

Neosnovano tužilja osporava pravilnost odlučivanja nižestepenih sudova u delu odbijenog zahteva za obavezivanje tuženog na isplatu 200.000 evra sa kamatom. Navedeni deo tužbenog zahteva predstavlja protivrednost novih i polovnih auto delova koji su ostali u Autoservisu i Auto-otpadu u isključivom posedu tuženog. Tužbeni zahtev je odbijen primenom pravila o teretu dokazivanja iz člana 223. relevantnog ZPP. Tužilja jeste podnela osnovnom sudu predlog za obezbeđenje dokaza radi utvrđivanja vrednosti zaliha robe. Taj postupak nije sproveden.Tužilja u ovoj parnici nije predložila izvođenje dokaza na navedene okolnosti. Kako tvrdnja tužilje da joj po osnovu bračne tekovine pripada 200.000 evra kao polovina vrednosti zaliha robe koja je ostala tuženom nije dokazana, sud takav zahtev prema tuženom nije mogao usvojiti.

Sa svega izloženg, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 405. stav 1. relevantnog ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

dr Dragiša B. Slijepčević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić