Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudije dr Dragiše B. Slijepčevića, kao predsednika veća, sudije Branka Stanića i sudije Gordane Ajnšpiler-Popović, kao članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., ulica ... broj ... koju zastupa punomoćnik Miroslav Rnjaković, advokat iz ..., protiv tužene „BB“ iz ..., ulica ... broj ... ..., koju zastupa punomoćnik Tamara Gazdić, advokat iz ..., radi utvrđenja ništavosti ugovora, odlučujući o reviziji tužilje koja je izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž br. 5839/16 od 02.03.2017. godine, doneo je u sednici veća održanoj dana 22.02.2018. godine, sledeće

R E Š E NJ E

UKIDAJU SE presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž br. 5839/16 od 02.03.2017. godine i presuda Višeg suda u Beogradu P broj 130/15 od 28.03.2016. godine i predmet se vraća prvostepenom – Višem sudu u Beogradu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu P broj 130/15 od 28.03.2016. godine, stavom prvim izreke je odbijen prigovor litispedencije istaknut od strane tužene. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se utvrdi da je apsolutno ništav ugovor o stambenom kreditu broj ... zaključen dana 25.01.2008. godine između tužilje i tužene. Stavom trećim izreke je obavezana tužilja da tuženoj plati troškove parničnog postupka u iznosu od 139.750,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž br. 5839/16 od 02.03.2017. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena presuda Višeg suda u Beogradu P broj 130/15 od 28.03.2016. godine u stavovima drugom i trećem izreke. Odbijen je kao neosnovan zahtev stranaka za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž br. 5839/16 od 02.03.2017. godine, tužilja preko punomoćnika iz reda advokata je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je odgovorio na reviziju tužioca i osporio u celini navode iz revizije i predložio Vrhovnom kasacionom sudu da istu odbije kao neosnovanu.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u granicama propisanim odredbom člana 408. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11... 55/14) i utvrdio da je revizija tužilje osnovana.

U postupku nisu učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Druge bitne povrede postupka se u reviziji ne ističu.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju stranke su zaključile ugovor o stambenom kreditu dana 25.01.2008. godine, na osnovu kojeg je tužena banka odobrila tužilji namenski kredit u iznosu od 92.661,48 CHF u dinarskoj protivvrednosti, radi kupovine garsonjere. Među strankama je bilo sporno da li se tužena banka na tržištu novca zaduživala u evrima, da li je celokupan teret, odnosno porast anuiteta zbog promene kursa CHF snosila tužilja, što je razlog za ništavost ugovora kao zelenaškog, da li je zbog ugovoranja i primene promenljive kamatne stope koja zavisi samo od jedne ugovorne strane i na osnovu neodredivih elemenata, ugovor u celini ništav, jer je visina kamatne stope predstavljala odlučujuću pobudu kod tužilje za zaključenje ovog ugovora.

U postupku je utvrđeno da je dana 10.12.2014. godine pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu pokrenut postupak po tužbi ovde tužilje, protiv ovde tužene, radi utvrđivanja ništavosti ugovorene odredbe iz člana 2. stav 2. alineja 3. i 6. predmetnog Ugovora o stambenom kreditu od 25.01.2008. godine. Te odredbe se odnose na način obračuna i naplate kamate po promenljivoj kamatnoj stopi i pravu tužene banke na promenu kamatne stope do konačnog namirenja svih obaveza korisnika kredita po ovom ugovoru bez zaključenja posebnog aneksa. Prema navedenim odredbama banka može menjati visinu kamatne stope u skladu sa aktima poslovne politike koje regulišu visinu i način obračuna kamate koja je predviđena spornim članom 2. Ugovora o kreditu.

Prvi osnovni sud u Beogradu doneo je presudu P 1580/14 kojom je usvojio zahtev tužilje i utvrdio da je apsolutno ništava odredba člana 2 stav 2. alineja 3 navedenog ugovora o stambenom kreditu. Navedena presuda još nije postala pravnosnažna.

Nižestepeni sudovi su zaključili da predmetni ugovor o kreditu nije apsolutno ništav ugovor, bez obzira što su u drugoj parnici poništene ugovorne odredbe iz člana 2. koje se odnose na obračun i naplatu kamate. Prema zaključku nižestepenih sudova predmetni ugovor, a shodno odredbi člana 105. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, može opstati i bez te ništavne odredbe prema kojoj banka zadržava pravo promene kamatne stope u skladu sa aktima svoje poslovne politike. Nižestepeni sudovi su zaključili da tužilja tokom postupka nije dokazala da se prilikom zaključenja ugovora o stambenom kreditu nalazila u stanju nužde ili teškom materijalnom položaju, niti da je bila lakomislena, neiskusna ili u položaju zavisnosti u odnosu na drugu ugovornu stranu, tako da predmetni ugovor nema elemente zelenaškog ugovora, zbog čega bi bio apsolutno ništav. Nižestepeni sudovi dalje konstatuju apresijaciju švajcarskog franka, i zaključuju da tužena možda i jeste ostvarila nesrazmernu korist u odnosu na iznos datog kredita, ali to nikako ne znači da se tužilja u momentu zaključenja ugovora nalazila u nekom od navedenih stanja, odnosno nema otežavajućih okolnosti na strani tužilje, niti nužnih razloga koji bi upućivali na to da je ugovor o stambenom kreditu zelenaški ugovor, a samim tim i apsolutno ništav.

Prema oceni Vrhovnog kasacionog suda, nižestepeni sudovi nisu sagledali ni pravilno ocenili sve okolnosti koje određuju da li su ugovorne odredbe predmetnog ugovora o stambenom kreditu jasne i razumljive, podležu li ili ne oceni nepoštenosti, te postoji li očigledna nesrazmerna razlika između činidbe i protiv činidbe, Zato da je pobijana presuda doneta pogrešnom primenom materijalnog prava, što ima za posledicu nepotpuno utvrđeno činjenično stanje a što je i razlog za ukidanje nižestepenih presuda.

Tužilac je tužbom tražio da se utvrdi da je ugovor o stambenom kreditu zaključen dana 25.01.2008. godine između tužilje i tužene apsolutno ništav i kao razlog ništavosti naveo da je u periodu od dana zaključenja ugovora, pa do podnošenja tužbe došlo do apresiacije CHF od 49,5 % u odnosu na euro. Usled toga je i ugovorna obaveza tužilje uvećana za pomenuti procenat. Stoga obaveza tužioca nije više da tuženoj vrati samo iznos kredita uvećan za ugovorenu kamatu, već je dužna da tuženoj vrati iznos kredita uvećan za ugovorenu kamatu, pa sve to uvećano za 49,5 % iz čega prema shvatanju tužilje postoji očigledna nesrazmera između činidbe i protiv činidbe. Time je narušeno jedno od osnovnih načela Zakona o obligacionim odnosima i to načelo ekvivaletnosti uzajamnih prestacija. Nesrazmera između novčanog iznosa koji je primljen od strane tužene banke i iznosa koji tužilac treba da vrati prema tvrdnji tužilje je više nego očigledna.

U nastaloj situaciji, nižestepeni sudovi su bili dužni da ocene razloge ništavosti ugovora koje je tužilja navela, kao i po službenoj dužnosti. Zato je potrebno utvrditi da li je od zaključenja ugovora, pa do dana podnošenja tužbe, došlo do enormnog rasta švajcarskog franka u odnosu na euro i dinar. U tom kontekstu potrebno je raspraviti i da li je druga ugovorna strana – banka, mogla predvideti rast kursa švajcarskog franka. Ukoliko jeste, treba utvrditi da li je ista prilikom zaključenja ugovora u pisanom obliku upozorila tužilju na negativne posledice koje će izazvati primena ugovorene valutne klauzule. Takav pristup i ponašanje banke davaoca kredita predstavlja njenu zakonsku obavezu utemeljenu odredbom člana 12. Zakona o obligacionim odnosima koji obavezuje učesnike da se pri zasnivanju obligacionih odnosa i ostvarivanju prava i obaveza iz tih odnosa pridržavaju načela savesnosti i poštenja. Princip poštenog prometa u obligacionim odnosima potrošača, odnosno korisnika usluga i prodavca, kao i davaoca usluga razrađen je i odredbama Zakona o zaštiti potrošača koji je važio u vreme zaključenja ugovora („Službeni glasnik RS“ broj 79/05). To je učinjeno i kasnije donetim savremenim zakonima, koji reguliše oblast zaštite potrošača. Odredba člana 3. stav 1. Zakona koji je važio u vreme zaključenja ugovora o kreditu, propisivala je kao osnovno pravo potrošača pravo na informisanost. To pravo je podrazumevalo obaveštenje o svim činjenicama od značaja za njegov pravilan izbor i zaštitu od nepoštenog prometa. Informacije o svojstvima proizvoda i usluga i uslovima prodaje po odredbi člana 46. stav 1. istog Zakona, moraju biti tačne, potpune, osnovane, nedvosmislene, jasne i blagovremene. Zakon u članu 11. ustanovljava pravo potrošača na zaštitu njegovih ekonomskih interesa pri kupovini proizvoda, odnosno korišćenja usluga. Propisana prava potrošača, odnosno korisnika usluga su istovremeno obaveza prodavca, odnosno davaoca usluga, pri čemu se po članu 43. istog zakona, prava i obaveze odnose i na finansijske usluge. Ispunjenje tih obaveza mora se ceniti sa stanovište nespornog stručnog znanja banke kao davaoca kredita i njene obaveze da iskustveno sagleda ranije promene kursa švajcarskog franka i objektivno oceni da li je enorman rast kursa te valute moguće očekivati u ugovorenom periodu vraćanja odobrenih kreditnih sredstava. Ako su tim povodom učinjeni propusti doveli do konstituisanja nepravičnih ugovornih odredbi na štetu tužioca, iste se moraju ceniti pri odlučivanju o apsolutnoj ništavosti ugovora, što nižestepeni sudovi nisu učinili. Takođe je potrebno utvrditi da li je i pod kojim je uslovima banka plasirana kreditna sredstva tužiocu pribavila na međubankarskom deviznom tržištu, po kom kursu je izvršila transfer tih sredstava, odnosno da li je ista u obavezi da tako pribavljena sredstva vrati u toj ili drugoj valuti i po kom kursu se vrši obračun njenog duga. To su odlučne činjenice kojima se opredeljuje i osnovanost tužbenog zahteva. Sledom izloženog, sud je dužan da njihovo postojanje pouzdano utvrdi u skladu sa pravilom o teretu dokazivanja.

Na osnovu svega izloženog, Vrhovni kasacioni sud u skladu sa odredbom člana 416. Zakona o parničnom postupku je odlučio kao u izreci rešenja.

Predsednik veća-sudija

dr Dragiša B. Slijepčević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić