U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milomira Nikolića, predsednika veća, Slađane Nakić-Momirović i Marine Govedarica, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., koju zastupa Slavica Novaković, advokat iz ..., protiv tužene BB iz ..., koju zastupa Cveta Delić, advokat iz ..., radi opoziva poklona, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 7718/15 od 01.06.2016. godine, u sednici veća održanoj dana 12.04.2018. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 7718/15 od 01.06. 2016. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Trećeg osnovnog suda u Beogradu P 21355/11 od 19.05.2015. godine odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev za opoziv poklona učinjenog tuženoj, koji se sastoji u pravu svojine od 6/40 idealnih delova nepokretnosti upisane u ZKUL ... KO ... i kat. parc. br. ... i kuće broj ... sagrađene na navedenoj parceli, sada sve na kat. parc. ... KO ... upisane u list nepokretnosti br. ... KO ..., a koji je tužilja dala tuženoj u ostavinskom postupku Osnovnog suda u Beogradu O 717/15, usled grube neblagodarnosti tužene, te da se utvrdi da je tužilja vlasnik 6/40 idealnih delova nepokretnosti i to porodične stambene zgrade broj ... izgrađene na kat. parc. ... KO ..., upisane u list nepokretnosti br. ... KO ..., što bi tužena bila dužna da prizna i trpi i da se ovo pravo u korist tužilje upiše u katastar nepokretnosti. Istom presudom odbijen je tužbeni zahtev za opoziv poklona učinjenog tuženoj koji se sastoji u iznosu od 41.900 evra koji je tužilja dala tuženoj, usled grube neblagodarnosti kao i u delu kojim je tužilja tražila da se obaveže tužena da tužilji isplati iznos od 41.900 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate sa kamatom po Zakonu o zateznoj zakonskoj kamati počev od 03.02.1999. godine pa do isplate. Odbijen je zahtev tužilje za oslobađanje od plaćanja troškova sudskih taksi i obavezana tužilja da tuženoj naknadi troškove postupka u iznosu od 168.750,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 7718/15 od 01.06.2016. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena navedena prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu blagovremeno je izjavila reviziju tužilja zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tužena je podnela odgovor na reviziju.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku na osnovu člana 399. Zakona o parničnom postupku („Sl.glasnik RS“, br. 125/2004, 111/2009, 53/13- US), a koji se u ovoj parnici primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11....55/14), i nalazi da revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku nema bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. Zakona o parničnom postupku na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju stranke su majka i ćerka i u ostavinskom postupku na zaostavštini pok. VV oglašene su kao zakonske naslednice sa po 1/2 na štednim ulozima ostavioca. Tužilja se u pogledu zaostavštine koja se odnosi na nepokretnosti upisane u ZKUL ... KO ... i to prava korišćenja kat. parc. ... sa 6/20 idealnih delova i prava svojine na kući broj ... u ulici ... na kat. parc. ... sa 6/20 idealnih delova na ročištu 10.09.1985. godine prihvatila nasleđa u svoje ime i kao zakonski zastupnik u ime tužene, tada maloletne ćerke s tim što je svoj deo nasleđene nepokretnosti ustupila tuženoj. Tužilja je ugovorom o kupoprodaji overenim pred sudom 03.02.1999. godine prodala svoj dvosobni stan broj ... u ulici ... br. ... u ... za kupoprodajnu cenu od 247.500,00 dinara od kog iznosa je kupljen stan na ... na ime tužene. Na navedenim nepokretnostima u ... i ... tužena je uknjižena kao isključivi vlasnik kao i na dograđenom delu objekta u ..., koji je legalizovan kao bespravna gradnja. Odnosi stranaka su duže vreme narušeni, tužilja živi u adaptiranom stanu pored kuće tužene u ulici ... ... u ... i međusobno ne govore. Tužena je 09.09.2011. godine protiv tužilje podnela tužbu radi iseljenja, koji postupak je prekinut do pravnosnažnog okončanja ove parnice. Pravnosnažnom presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P2 3973/11 od 05.11.2012. godine određena je mera zaštite od nasilja u porodici i zabranjeno ovde tužilji AA da na bilo koji način uznemirava ćerku, naloženo joj je da se uzdrži od svakog drskog, zlonamernog i bezobzirnog ponašanja kojim se ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje i spokojstvo tužene. Usled stalnog vređanja, klevetanja, napadanja i govorenja kletvi tužilje, tužena je promenila svoj odnos prema majci, ovde tužilji.

Na utvrđeno činjenično stanje pravilno je pobijanom odlukom primenjeno materijalno pravo odbijanjem tužbenog zahteva za opoziv poklona.

Ugovor o poklonu nije regulisan pozitivnim pravom i zbog toga se na osnovu člana 4. Zakona o nevažnosti pravnih propisa donetih pre 06.04.1941. godine i za vreme neprijateljske okupacije na ovaj ugovor primenjuju pravna pravila imovinskog prava. Po pravnom pravilu iz paragrafa 567. Građanskog zakonika Srbije poklonodavac može da opozove poklon ako poklonoprimac prema njemu pokaže veliku neblagodarnost nanoseći uvredu njegovom životu, telu, časti ili narušavajući njegovu slobodu i imanje. Gruba neblagodarnost kao razlog za opoziv ugovora o poklonu je faktičko pitanje koje sud ceni uzimajući u obzir sve okolnosti konkretnog slučaja, ceneći ga kao vrednosno merilo u kontekstu pravila morala i dobrih običaja.

U ovom slučaju pravilno je ocenjeno pobijanom odlukom da ponašanje tužene nije odstupilo od uobičajenih merila ponašanja ćerke prema majci i da je do poremaćaja odnosa i prekida kontakta stranaka usledilo krivicom tužilje, koja je pravnosnažnom parničnom presudom sankcionisana zbog verbalnog nasilja prema tuženoj. Tužena kao poklonoprimac nije povredila život tužilje, telo, čast, niti je narušila njenu slobodu i imovinu što predstavlja razlog za opoziv poklona i prema utvrđenim okolnostima konkretnog slučaja ne može se okarakterisati njeno ponašanje kao gruba neblagodarnost prema majci, poklonodavcu čime bi bila povređena pravila morala i dobrih običaja posebno kada se ima u vidu da je poklon u vidu suvlasničkog udela na nepokretnostima, a zatim i novčanog iznosa učinjen pre više od 30 godina, a odnosi stranaka poremećeni poslednjih godina. Pravilna je i ocena drugostepenog suda da tužilja nije ostala bez neophodnih sredstava za izdržavanje i da se s toga ni osiromašenje poklonodavca kao jedan od razloga zbog kojih se može tražiti opoziv ugovora o poklonu nije ispunjen. Naime tužilja je penzioner sa primanjima od 50.000,00 dinara mesečno i ne plaća troškove stanovanja, a tokom prvostepenog postupka se nije ni pozivala na svoje osiromašenje. Nije od značaja za drugačiju odluku u ovoj parnici ni okolnost da je tužena pokrenula parnicu za iseljenje majke jer nema dokaza da je parnica nastavljena iz prekida niti bi ishod postupka za tužilju izvesno bio negativan, a sama tužba je podneta u vreme vršenog nasilja tužilje nad tuženom.

Sa iznetih razloga odlučeno je kao u izreci presude na osnovu člana 405. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća-sudija

Milomir Nikolić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić