Prema stanju u spisu, tužba u ovoj parnici je podneta 08.09.2006. godine radi naknade štete iz saobraćajne nezgode. Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P 59671/2010 od 28.02.2012. godine tužbeni zahtev je delimično usvojen i obavezan tuženi da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete plati ukupno 945.000,00 dinara i to za duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti iznos od 675.000,00 dinara, za pretrpljene fizičke bolove iznos od 135.000,00 dinara, za pretrpljeni strah iznos od 135.000,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate, na ime izgubljene zarade za period od 10.07.2001. godine do 01.10.2011. godine iznos od 2.482.209,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 01.10.2011. godine do isplate, iznos od 6.480,00 dinara na ime troškova prevoza ambulantnim kolima sa zakonskom zateznom kamatom od 15.07.2005. godine do isplate, kao i da tužiocu naknadi troškove postupka u iznosu od 843.228,80 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate. Istom presudom odbijen je deo tužbenog zahteva kojim je traženo da se tuženi obaveže da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete za duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti plati 1.325.000,00 dinara, za pretrpljene fizičke bolove 365.000,00 dinara, za pretrpljeni strah 365.000,00 dinara, na ime izgubljene zarade 2.066.360,00 dinara i iznos od 720,00 dinara na ime troškova prevoza ambulantnim kolima. Odbijen je i zahtev tužioca za oslobađanje od plaćanja sudske takse. Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2953/14 od 25.09.2014. godine, žalbe parničnih stranaka su delimično usvojene i potvrđena prvostepena presuda u delu u kom je odlučeno o tužbenom zahtevu, a ukinuta u delu kojim je odlučeno o troškovima postupka i zahtev za oslobađanje od plaćanja sudskih taksi i u tom delu predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje. Rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev 1048/2015 OD 15.09.2015. godine nije prihvaćeno odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj (izjavljenoj radi ujednačavanja sudske prakse u pogledu prava na zakonsku zateznu kamatu na pojedinačne iznose izgubljene zarade) i odbačena je revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2953/14 od 25.09.2014. godine. Tužilac je 07.04.2016. godine podneo predlog za ponavljanje postupka u delu kojim je odbijen zahtev za isplatu zakonske zatezne kamate na iznose naknade štete zbog izgubljene zarade, pozivom na odluku Ustavnog suda Už 1494/2008 od 02.06.2011. godine, koja je dostavljena uz predlog za ponavljanje postupka, a kojom je usvojena ustavna žalba drugog lica.

Pravilno su nižestepeni sudovi primenili član 422. stav 2. tačka 11. ZPP (''Službeni glasnik RS'' 125/04... 111/09), u vezi sa članom 87. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'' 109/07, 99/11, 18/13, 40/15, 103/15) odbijanjem predloga za ponavljanje postupka.

Prema članu 422. tačka 11. ZPP (''Službeni glasnik RS'' 125/04... 111/09), postupak koji je odlukom suda pravnosnažno završen, može se po predlogu stranke ponoviti, ako je u postupku po ustavnoj žalbi, Ustavni sud utvrdio povredu ili uskraćivanje ljudskog ili manjinskog prava i slobode zajemčene Ustavom u parničnom postupku.

Prema članu 87. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'' br. 109/07, 99/11, 18/13 (odluka Ustavnog suda), 40/15, 103/15), ako je pojedinačnim aktom ili radnjom povređeno ili uskraćeno Ustavom zajemčeno ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda više lica, a samo neki od njih su podneli ustavnu žalbu, odluka Ustavnog suda odnosi se i na lica koja nisu podnela ustavnu žalbu, ako se nalaze u istoj pravnoj situaciji.

Bitna karakteristika odluka Ustavnog suda po ustavnoj žalbi jeste njihovo delovanje prema učesnicima (strankama) u konkretnom postupku (inter partes), a samo izuzetno prema trećim licima (ultra partes). Naime, prema Zakonu o Ustavnom sudu, postoji pravna mogućnost proširenog dejstva odluka Ustavnog suda i na treća lica, ali je ona uslovljena postojanjem i ostvarivanjem određenih uslova (pretpostavki) utvrđenih zakonom. Iz člana 87. Zakona o Ustavnom sudu sledi da se odluka Ustavnog suda kojom je utvrđeno da je pojedinačnom sudskom odlukom povređeno ili uskraćeno Ustavom zajemčeno pravo i sloboda više lica, može odnositi i na lica koja nisu podnela ustavnu žalbu, ako se taj neustavni akt neposredno odnosi na njih i ako se ta lica nalaze u istoj pravnoj situaciji kao i podnosilac ustavne žalbe. Iz navedene odredbe Zakona o Ustavnom sudu proizlazi da se dejstvo konkretne odluke Ustavnog suda po ustavnoj žalbi – u pogledu utvrđivanja povrede zajemčenog prava i poništaja odluke suda – može proširiti i na lica koja nisu podnela ustavnu žalbu, ali pod uslovom da Ustavni sud oceni da je to nužno u konkretnom slučaju, te da isto izričito utvrdi svojom odlukom, odnosno da svojom odlukom sud odredi krug lica na koje proširuje dejstvo te konkretne odluke.

U konkretnom slučaju, odlukom Ustavnog suda Už .1494/2008 od 02.06.2011. godine, na kojoj je zasnovan predlog za ponavljanje postupka, usvojena je ustavna žalba VV i utvrđeno da je presudom Okružnog suda u Beogradu Gž.10468/08 od 24.09.2008. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, te poništen drugi stav izreke navedene presude i naloženo Višem sudu u Beogradu da ponovo odluči o žalbi tuženog Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika u delu u kom je izjavljena protiv prvog stava izreke presude Trećeg opštinskog suda u Beogradu P.4441/07 od 30.06.2008. godine. Nije utvrđeno prošireno dejstvo ove odluke na druga lica, odnosno na tužioca, pa su, suprotno navodima revizije, pravilno nižestepeni sudovi primenili član 422. tačka 11. ZPP (''Službeni glasnik RS'' br. 125/04, 111/09) u vezi sa članom 87. Zakona o ustavnom sudu, kada su odbili predlog za ponavljanje postupka.

Navodi revizije kojima se ističe da je Vrhovni kasacioni sud u odluci Rev2 831/11 od 23.11.2011. godine zauzeo pravno stanovište po kom ponavljanje postupka na osnovu odluke Ustavnog suda može tražiti svako lice koje se nalazi u istoj pravnoj situaciji, nemaju uticaja na drugačije odlučivanje.

Prema članu 422. stav 1. tačka 9. ZPP („Sl. glasnik RS“, broj 125/04, 111/09), postupak koji je odlukom suda pravnosnažno okončan može da se po predlogu stranke ponovi ako stranka sazna za nove činjenice ili nađe ili stekne mogućnost da upotrebi nove dokaze na osnovu kojih je za stranku mogla da bude doneta povoljnija odluka da su te činjenice ili dokazi bili upotrebljeni u ranijem postupku.

Promenjen pravni stav u kasnije donetim odlukama Vrhovnog kasacionog suda ne predstavlja novu činjenicu ili novi dokaz da bi se moglo dozvoliti ponavljanje postupka iz ovog razloga. Zakonodavac je kao razlog za ponavljanje postupka propisao odluku Ustavnog suda, i to samo ako su ispunjeni gore navedeni uslovi, i odluku Evropskog suda za ljudska prava, a ne i odluku suda opšte nadležnosti u situaciji kada se postojeća praksa menja i pravo drugačije tumači. Zbog toga, nije ispunjen uslov za ponavljanje postupka ni iz člana 422. stav 1. tačka 9. ZPP (''Službeni glasnik RS'' br. 125/04, 111/09).

Iz navedenih razloga, primenom člana 405. u vezi sa članom 412. ZPP (''Službeni glasnik RS'' br. 125/04, 111/09), odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Jasminka Stanojević,s.r

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić