Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi su blagovremeno izjavili reviziju, zbog bitne povede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 ... 55/14), u vezi sa članom 202. Porodičnog zakona („Službeni glasnik RS“ broj 18/05) i utvrdio da revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema činjeničnom stanju utvrđenim nižestepenim presudama, tuženi su u bračnoj zajednici dobili četvoro dece i to maloletnog sina S.3, rođenog ... godine, maloletnu ćerku S.2, rođenu ... godine, te maloletnog sina D.J., rođenog ... godine, koji je rođen kao blizanac s tim što je starije novorođenče preminulo dva dana nakon porođaja. Postupajući po zahtevu tuženih za ostvarivanje prava na socijalnu pomoć zaposleni kog tužioca - Centra za socijalni rad u L. su tokom 2011. godine posetili porodično domaćinstvo tuženih i tom prilikom konstatovali da se tuženi ne staraju adekvatno o maloletnoj deci S.3 i S.2 J., da deca žive u lošim higijenskim uslovima, da je u kući zemljani pod, te da su deca u jako lošem zdravstvenom i higijenskom stanju. Maloletni S.2 i S.3 J. su istog dana smešteni na dečje odeljenje Zdravstvenog centra u L.. Zdravstveni radnici konstatovali su da je maloletna S.J.2, tada uzrasta svega dva meseca, imala upalu uha, urinarnu infekciju i ojede na koži, a uočeno je i da je bila neuhranjena. Na insistiranje tuženog M.J., deca su otpuštena sa bolničkog lečenja, ali je nakon intervencije zaposlenih u Centru za socijalni rad L. maloletna S.2 vraćena u bolnicu, gde je lečena narednih 10 dana. Tom prilikom tužena nije želela da ostane sa detetom u bolnici. Po završetku lečenja, a uz saglasnost tuženih, maloletna S.2 je rešenjem tužioca od 15.11.2011. godine smeštena u hraniteljsku porodicu, a rešenjem od 16.11.2011. godine postavljen joj je privremeni staratelj. Maloletni S.J.3 nastavio je da živi kod roditelja, jer su zaposleni kod tužioca konstatovali da su tuženi poboljšali uslove života, uredili su prostorije u kojima borave i više su vodili računa o higijeni. Međutim, prilikom naredne posete utvrđeno je da su uslovi u porodičnom domaćinstvu maloletnog S.3 postali gori nego ranije, higijena je bila ispod minimuma, a maloletni S.3 je vreme provodio uz dedu po ocu, koji se o njemu brinuo u granicama svojih mogućnosti, imajući u vidu da sa roditeljima maloletnog S.3 nije bio u dobrim odnosima. Maloletni S.3 je uprkos protivljenju tuženog, uz asistenciju policije odveden iz kuće tuženih i smešten u hraniteljsku porodicu M.N., o čemu je odlučeno rešenjem tužioca od 09.04.2012. godine, a rešenjem od 02.04.2012. godine maloletnom S.J.3 postavljen je privremeni staratelj. Tuženima je omogućeno da viđaju decu u prostorijama Gradskog centra za socijalni rad, ali su oni ovu mogućnost selektivno koristili. Tokom kontakata roditelja sa maloletnom decom uočen je negativan uticaj tuženog na ponašanje maloletnog S.3, tuženi je maloletnom S.3 davao nerealne poruke i ohrabrivao njegova negativna ponašanja, pa je zbog grubog ponašanja prema hraniteljima maloletni S.3 prebačen u drugu hraniteljsku porodicu. U novoj sredini maloletni S.3 se u početku dobro uklopio, pohađao je predškolsku ustanovu i počeo da trenira fudbal. Međutim, ni tamo se nije uspešno prilagodio i sada se nalazi u Centru za zaštitu odojčadi, dece i omladine „J.J.Z.“, gde dobija farmakološku terapiju u cilju redukcije agresivnosti, hiperaktivnosti i erotizovanog ponašanja. U međuvremenu, tužena je ... godine rodila blizance, starije novorođenče je preminulo a maloletni D.J. smešten je na Odeljenje neonatologije na intenzivnu negu, a potom i u hraniteljsku porodicu S.Č. i postavljen mu je privremeni staratelj.

Na utvrđeno činjenično stanje pravilno je pobijanom odlukom primenjeno materijalno pravo sadržano u odredbama člana 82. Porodičnog zakona Republike Srbije („Službeni glasnik RS“ broj 18/05) i pravilno odlučeno delimičnim usvajanjem tužbenog zahteva i lišenjem roditeljskog prava tuženih u odnosu na maloletnu decu u pogledu dužnosti čuvanja, podizanja, vaspitanja, obrazovanja i zastupanja maloletne dece. Pri tome, drugostepeni sud je za svoju odluku dao jasne, potpune i pravilne razloge, koje u svemu prihvata i revizijski sud.

Prema odredbama člana 82. stav 1. Porodičnog zakona Republike Srbije, roditelj koji nesavesno vrši prava ili dužnosti iz sadržine roditeljskog prava može biti delimično lišen roditeljskog prava. Stavom drugim navedenog člana propisano je da sudska odluka o delimičnom lišenju roditeljskog prava može lišiti roditelja jednog ili više prava iz sadržine roditeljskog prava, osim dužnosti da izdržava dete.

Prema odredbi člana 67. Porodičnog zakona, roditeljsko pravo je izvedeno iz dužnosti roditelja i postoji samo u meri koja je potrebna za zaštitu ličnosti, prava i interesa deteta. Sadržina roditeljskog prava, koje se sastoji od dužnosti staranja o detetu, čuvanja i podizanja, vaspitanja i obrazovanja, zastupanja i izdržavanja deteta, kao i upravljanja i raspolaganja njegovom imovinom, regulisana je odredbama člana 68. – 74. Porodičnog zakona, a suština ovih dužnosti i prava roditelja je dobrobit i najbolji interes deteta. Ako roditelj zloupotrebljava prava ili grubo zanemaruje dužnosti, odnosno nesavesno vrši prava ili dužnosti iz sadržine roditeljskog prava, može biti potpuno ili delimično lišen roditeljskog prava, pod uslovima predviđenim članom 81., odnosno članom 82. istog zakona.

Saglasno odredbama Porodičnog zakona i odgovarajućim normama međunarodnog prava, pre svega Konvencijom o pravima deteta, svako dete ima pravo na obezbeđenje najboljih mogućih uslova za pravilan rast i razvoj, pravo na obrazovanje u skladu sa sposobnostima, željama i sklonostima, pravo na odmor i slobodno vreme, kao i na igru i rekreaciju koja odgovara njegovom uzrastu. Ova njegova prava u korelaciji su sa obavezom roditelja da mu, u skladu sa svojim mogućnostima obezbede uslove za ostvarivanje tih prava, što podrazumeva i ulaganje dodatnih napora radi stvaranje uslova za pravilan rast i razvoj deteta, a roditelj koji zanemaruje, odnosno nesavesno vrši roditeljske dužnosti (i time ugrožava dobrobit deteta) u određenom domenu detetovog života može, pod uslovima određenim članom 82. Porodičnog zakona, u tom domenu biti lišen roditeljskog prava.

Suprotno navodima revizije, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je odluku o delimičnom lišenju roditeljskog prava tuženih prema maloletnoj deci sud doneo rukovodeći se pre svega najboljim interesom dece, a ne željom i pozitivnom motivacijom roditelja da vrše roditeljsko pravo. U postupku pred nižestepenim sudovima utvrđeno je da tuženi svojoj maloletnoj deci nisu obezbedili uslove za siguran i bezbedan život po pitanju osnovnih životnih potreba ishrane, odevanja i higijene, u skladu sa njihovim uzrastom i potrebama, da je kuća u kojoj žive tuženi higijenski zapuštena, zidovi neokrečeni, voda nije uvedena, a prostorije se ne greju, kao i da su u periodu kada su maloletna deca tuženih smeštena u hraniteljske porodice tuženi, iako im je omogućeno da decu redovno viđaju, ovo pravo selektivno koristili i nisu redovno održavali kontakte sa maloletnom decom, a prilikom kontakta su ispoljavali površnu zainteresovanost za decu, pogotovu tužena. Osim toga, tuženi je prilikom viđanja sa decom negativno uticao na maloletnog S.3, ohrabrujući njegova negativna ponašanja, pa je zbog grubog ponašanja i agresivnosti ispoljenoj prema hraniteljima maloletni S.3 prebačen u ustanovu dečje zaštite, a zbog ispoljene agresivnosti, hiperaktivnosti i erotizovanog ponašanja prima odgovarajuću terapiju. Takođe, nakon smeštaja dece u hraniteljske porodice tuženi nisu doprinosili njihovom izdržavanju, iako su tokom postupka tvrdili da su im se materijalne prilike poboljšale. Vrhovni kasacioni sud stoga nalazi da je najbolji interes maloletnih S.3, S.2 i D.J. u ovom slučaju pravilno utvrđen izmeštanjem dece u bezbedno okruženje, adekvatno njihovim razvojnim potrebama i delimičnim lišenjem roditeljskog prava tuženih u domenu čuvanja, vaspitanja, podizanja, obrazovanja i zastupanja maloletne dece. Pri tome, Vrhovni kasacioni sud ukazuje da roditeljima koji su lišeni roditeljskog prava roditeljsko pravo može biti vraćeno kada prestanu razlozi zbog kojih su bili potpuno ili delimično lišeni tog prava (član 83. Porodičnog zakona).

Kako se ni ostalim navodima revizije ne dovodi u pitanje pravilnost pobijane drugostepene odluke, primenom člana 414. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je reviziju odbio kao neosnovanu.

Predsednik veća-sudija

Snežana Andrejević,s.r.